Tu niz svaku padinu žubori potok, i negde u useku izvire voda, penušaju se u daljini vodopadi i kroz oblak rasprskanih kapljica kistom impresionista slika se predeo. Tu rastu najlepše smrče i jedinstveni bor krivuljak, i krilasti zvončić i pančićeva žablja trava i planinska tresava, retke i ugrožene biljke za koje nikada nismo čuli.
Gora iz bezvremena
Tu je tvorac stvorio raj na zemlji, a narod je planinu nazvao Stara planina, jer je poticala iz bezvremena, kad nije bilo ničeg, ni ljudi ni zveri, ni bilja, samo tropsko more iza kojeg su ostali fosili školjki i morskih glista koji se čuvaju u muzeju koji nas zapanje. Narod je verovao da je ova planina krov Srbije i da bi se nebesa sručila na zemlju da nje nema.
Srpski park iz doba jure proglašen 1997. godine parkom prirorde, ali i bez toga ona je oduvek bila posebna. Lepotica planinska rasprostrla se na četiri opštine, da svaka ima deo te lepote: na pirotsku, knjaževačku, dimitrovgradsku i zaječarsku. Ogromna planina deo je planinskog masiva koji se zove Balkan i ide dalje kroz Bugarsku.
Nadahnut njenom lepotom ljudi su davali maštovita imena vrhovima, rekama, pećinama, izvorima, vodopadima, pa geografska karta izgleda kao neka fantastična bajka. Vrh Midžor od 2169 metara, najviši je vrh današnje Srbije (pre toga je bio Đeravica, na Kosovu i Metohiji ). Uz njega blistaju Babin zub, Orlov kamen, Tri čuke, Srebrna glava.
Daleko od pogleda čoveka, sakriveni u prašumi smrča, bukvi i hrastova, pevaju neprekidno vodenu pesmu vodopadi: Kaluđerski skokovi, Piljski skok, Bigar, Čunguljski skok, Kurtulski skok, Tupavica, Koprenski vodopad…
Vodopadi retko viđena lepota
Vodopad Kaluđerski skokovi počinje na 1554 metara nadmorske visine i u kaskadama proteže se „u letu“ 232 metra do tla, što ga čini najvišim vodopadom u Srbiji, a Piljski vodopad, tek 2002. godine otkriven, sa 1450 metara visine juri ka tlu 64 metra stvarajući na dnu veliki vrtlog.
Većinu staroplaninskih vodopada retko vidi ljudsko oko, a još ređe zimi – kada led isplete od njih venčanicu.
Nedostupni ljudima, osim baš ozbiljnim planinaraima, svakako su i brojni kanjoni: kanjon Rosomače, poznat je i kao Rosomački lonci, pa kanjon Vladikine ploče uz koji su i tajanstvene pećine i jame kojih samo u ovom kanjonu ima šezdesetak. Pećina nazvana Vladikine ploče prostire se duž 600 metara i stara je više od 25.000 godina, i u praistoriji naseljavali su je ljudi i pećinski medvedi.
Slkijalište
Ski centar Stara planina, jedno od najvećih odmarališta, na nadmorskoj visini oko 1900 metara. Ima šest staza ukupne dužine 13 kilometara, neke su pokrivene sistemom za veštačke osnežavanje, žičare mogu da prime 2400 skijaša na sat. Jedno je od najlepših skijališta.
Drveće se ovde dogovorilo gde će da raste: po visini se uočavaju hrastov pojas, bukov, smrčev, pojas žbunaste vegetacije. Neke šume su toliko guste i nepregledne da spadaju u prašumske, poput bukove prašume zvane Golema reka. Tu se odavno skućio i bor krivuljak, četinarski žbun, praveći jedinstveno stanište kod nas.
A vresovi poput Vražje glave kriju borovnice, brusnice, uvin čaj, na osunčanim padinama raste lekovito bilje kleka, kopitnjak, zečji trn, bela imela, žuta lincura, poljski rastavić. Tu žive i biljke mesožderke koje koriste klopke da bi uhvatile insekte, kao i mnogo zaštićenih vrsta poput: šumskog ljiljana, nekoliko vrsta orhideja, bora krivulja, planinskog javora…
Carstvo gde se smestio čovek
U takvom okruženju živi oko 30 vrsta sisara među kojima i tekunica (vrsta veverice) snežna voluharica, ris, medved. Tu je dom za oko 200 vrsta ptica sa retkom gaćastom kukumavkom – sova, sivim sokom, surim orlom, tetrebom, riđim mišarem, šumskom šljukom, ušatom i poljskom ševom. Planina od hiljadu potoka ima riba čak 26 vrsta, 6 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca…
. U takvom carstvu smestio se i čovek.
Od pećinskih ljudi do onih u prošlom milenijumu koji su ostavili iza sebe: crkvu Sv.Petra i Pavla, iz 13. veka koju zovu Pećinska crkva u selu Rsovci, u okolini Pirota, u kojoj je oslikan Isus Mladenac. Na fresci je Isus prikazan kao mlad i ćelav i narod je prosto zove Ćelavi Isus.
Ili Crkva sv. Petke, selo Staničenje 14.vek, živopisana 1331/2 sa portretima ktitora Konstantina, Jefimije, Arsenija ( u grobnici je nađena traka na kojoj je zlatnim koncem izvezeno ime cara Ivana Aleksandra sa titulom „car Bugara i Grka“). Ili crkva Svete Bogorodice, selo Donja Kamenica, iz 14. vek, sa neverovatno lepim prikazom vlastelina sa bogatim detaljima odežde i, zagrljenim svetim ratnicima (Teodor Tiron i Teodor Stratilat) na konjima. Ili manastir Svete Trojice koga je podigao despot Lazar Branković…
Planina od hiljadu izvora toliko je posebna da je ni kist, ni akord, ni reč ne mogu opisati. Tu se spojilo carstvo zemaljsko i nebesko i ne razdvaja se.
Dijana Dimitrovska, BCM, maj 2025.
