Ovčar i Kablar, dve neverovatne planine i jedna isto tako neverovatna reka – Zapadna Morava, traju u ljubavnom zagrljaju iz kojeg se rodila klisura, toliko lepa da joj ni pesma nije odolela.
Usečena između planinskih masiva Ovčara i Kablara, pruža se klisura dvadesetak kilometara, menjajući svoje raspoloženje. Ponegde je tiha i opuštena na svojim veštački stvorenim jezerima, ponegde kreativna, stvarajući sa rekom meandre, tri predivna peščana zavijutka, vodene serpentine, a ponegde je ozbiljna, tamna i duboka do čak 710 metara.
Svedok strašnih događaja
Na pojedinim mestima svedok je strašnih događaja. Pećina zvana Kađenica, na desnoj obali uzvodno od Ovčar Banje, u kojoj dva kamena sarkofaga i Hristovo raspeće obeležavaju strašan događaj iz vremena Hadži-Prodanove bune 1814. godine. U prirodnu zavetrinu se u to vreme bio sakrio zbeg naroda iz okolnih sela. Turci su ih otkrili i na ulazu nagomilali granje i slamu koju su zatim zapalili. Sav narod se ugušio. Od tada se pećina zove Kađenica.
Jezera Zapadne Morave privlače brojne turiste i pecaroše. Ima ih tri. Sva su nastala pregrađivanjem toka Zapadne Morave za potrebe dodatne električne energije i navodnjavanja obradivog zemljišta. Na ulazu je Ovčarsko-kablarsko jezero, na izlazu je Međuvršje, u sredini je jezero Pramenac. U njima se lovi šaran, koga ima čak 14 vrsta, babuška, deverika, skobalj.
Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta glavna je odlika ove klisure. Posebno ima mnogo ptica, pa je pravi raj za ornitologe. Tu zemaljski i nebeski prostor deli 160 vrsta ptica. Ima velikog kormorana, i žune (crne, sive i zelene), rode su prosto zaljubljene u ovaj predeo, sivi soko očarano krstari nad klisurom i osičar, i sova buljina i ptica smešnog naziva prdavac – svi tu uživaju u izobilju. Krstari tu i retki suri orao, gnezdi se siva čaplja, jarebica kamenjarka. A na proleće ili u jesen, u vreme kad ptice dolaze sa juga ili idu u toplije krajeve, mogu se videti baš retke lepotice: crna roda, belorepan ili veliki labud. Naša Ovčarsko-kablarska klisura prepoznana je kao međunarodno značajno područje za ptice i svrstana u tzv. IBA područja.
Ovčarsko-kablarske lepotice u bundama
Ovčar i Kablar, kao dve lepotice u bundama, ogrnute su šumama graba, lipe, jasena, hrasta, bukve. Na vrlo strmim padinama planina rastu reliktne šume crnog bora, oko 900 metara nadmorske visine. Treperi lišće i topole, drena, klena, cera, talasa se more hrastova, javora, graba i bukve i plene lepotom, bujnošću i životom koji uvek iznenadi. Posebno kada se sretne šumska kornjača, i barska kornjača (dole, uz vodu, naravno), šareni daždevnjak, kuna zlatica, jazavac, divlja mačka i vidra i smuk koji može da naraste i do dva metra.
Planine, jezera, velika reka i mnogo potoka stvaraju ovaj raj na zemlji gde na sve strane raste mirisno cveće i čak 19 vrsta orhideja, koliko se zna. Neke od najpoznatijih orhideja su kaćun, mačkovo uvo, pčelica. Gde ima cveća ima i leptira, a duž klisure leprša 70 vrsta ovih lepotana.
Mnogi biciklisti voze rutama po Ovčaru (16 kilometara staza) i po Kablaru (29 kilometara). Poklonici lepote prirode špartaju ovim predelom prateći planinarsku markaciju koja pokriva oko 100 kilometara staza. Nema šanse da se izgube i jedina opasnost koja se može pojaviti jeste otrovni poskok, i to uglavnom na osunčanim stenovitim padinama Kablara.
Sve markirane staze prolaze kroz vidikovce, lepe predele i manastire kojih u ovom kraju ima devet i biseri su srpske kulturne baštine.
Biseri duhovnosti u klisuri
Najpoznatiji su manastir Blagoveštenje iznad Ovčar Banje, drevni hram podignut 1601/2. godine, koji čuva jednu od najstarijih knjiga, Blagoveštenjsko jevanđelje iz 1372. godine i štampano Četvorojevanđelje iz 1552. godine. U njemu je svojevremeno zamonašen patrijarh Pavle, zbog čega vernici vole tu da dođu.
Drevni manastir Nikolje je iz 14. veka. U riznici manastira se čuva rukopisna knjiga s početka 17. veka, Karansko jevanđelje. Nekada je manastir bio brojan, i do 300 kaluđera. U njemu se od Turaka krio i Miloš Obrenović sa porodicom, a 1817. godine je sagradio konak koji i danas postoji.
Manastir Svete Trojice na jugozapadnim, šumovitim padinama Ovčara je iz 16. veka. Izuzetne je lepote, a od vrednosti čuva: prestoni, zlatom i srmom izvezen krst i dve jedinstvene retke prestone ikone, Spasiteljevu i Bogorodičinu.
U Ovčarsko-kablarsku klisuru dolaze i po lek. Ispod najstrmijih litica Kablara, u jednom udubljenju izvire voda nazvana Savinom. Leči vid i glavobolju. In blizini je podignuta mala crkva pod stenom posvećena Svetom Savi.
Narod dolazi u Ovčar Banju zbog lekovitih termalnih izvora i bigarnih slapova (bigar je sedimentna stena kalcijum-bikarbonata) koji leče: reumatska oboljenja, reumatizam, spondilozu, posledice preloma kostiju, povrede mišićnog tkiva, kožna oboljenja. Termalne vode su od 36 do 38 stepeni, sadrže kalcijum i natrijum.
Drugima, koji su imali sreće da budu zdravi, dovoljan je pogled na guste šume dve večito zaljubljene planine, čiji vrhovi samo što se ne poljube u visini, šireći tako energiju ljubavi zbog koje ovde ljudi nauče da vole.
Dijana Dimitrovska
