Ramonda  je  cvet  koji nas živo podseća da je život –  čudo.

 Ovaj cvetak ljubičastih latica može da umre i da godinama kasnije jednostavno oživi. I pošto je ubran i  osušen, potrebno je samo malo vode da bi ponovo  postao zelen i živ. Besmrtna ramonda.

 Moć da vaskrsava otkrio je  srpski  botaničar ruskog porekla  Pavel Černjavski, i  to sasvim slučajno, pošto mu se prosula voda po herbarijumu u kojem je držao R. nathaliae. Sutradan, njegovom čuđenju nije bilo kraja kada je umesto osušene, video zelenu biljku. Ramonda je oživela.

  Besmrtna ramonda raste u našim krajevima i to ne jedna, već dve, od ukupno pet  vrsta, koliko ih ima na svetu: Ramonda serbica i Ramonda nataliae.

   Raste na čudesnom Rtnju, najmističnoj planini u Srbiji koja ima više legendi nego puteva.

 Al na ovoj planini na kojoj pomisliš da sve možeš i da imaš krila, raste još jedan istoimeni cvet. Hotel Ramonda.

  Ovaj turistički cvet nikao je, u leto 2019,  u podnožju Rtnja, u blizini  drevnog  energetskog svetilišta, ili Vrela kako ga zovu,  koje je služilo ljudima još u praistoriji da se napune pozitivnom energijom, i poboljšaju zdravlje.

   Od  hotela, lepo urađenom stazom, laganom šetnjom stiže se do Vrela, gde se na zemlji stoji bos, sa odloženim mobilnim telefon i ostalom elektronikom, u proseku po 20 minuta, najbolje dva dana za redom.

 Na ovo energetsko svetilište ljudi su dolazili  oduvek  da nađu sebi leka.  I ne samo ljudi. Često se ovde nalaze i  dlake životinja, što je dokaz da i one traže pomoć za sebe.

 Mesto je obeležio akademik Jovan Davidović, a merenja zračenja je uradio međunarodni tim koji je predvodio  Saša Nađfej. Više puta su naučnici iz zemlje i inostranstva ispitivali svojstva Vrela. Zaključak je nedvosmislen: Vrelo ima povoljno dejstvo na ljudsko telo.

 Ima, izgleda, i na hotel koji je procvetao.  Sve je u njemu ima neku životnost i radost. Sve je skladno, lepo, toplo, otmeno. Tu je spa sa bazenom, turskim kupatilom, saunom, teretanom. Posebnost je i velika biblioteka sa ozbiljnim naslovima.

  Hotel  je napravljen od prirodnih materijala, lepo uklopljen kao da je iz krajolika, poput cveta, iznikao.

  Kvalitet je sam sebi najbolja reklama, pa se  u Ramondi uvek traži krevet više.

 Hrana je domaća. Povrće, voće, mleko, meso, salate, sirevi, sve se to kupuje od  domaćina iz  kraja. Šteta bi bilo doći na Rtanj a ne probati hladan rtanjski čaj sa medom i limunom. Srbi, poznato je, ne vole čajeve, pa se kuvar  Miloš Ristić dosetio i napravio hladan rtnjski čaj.  

   Ramonda ima nešto što nema nijedan hotel u Srbiji – biološki bazen koji je dao još jednu originalnost hotelu. Biobazen nema hlora niti bilo kakve hemije, umesto  filtera, vodu čiste  barske biljke: močvarna preslica, rogoz, razne vodene puzavice, ljiljan…  Miriše bazen na reku, na život i daje radost onome ko se u njoj okupa.

  Moćna,  magična voda „oživi“ ljude  kao što oživi  i cvet.

  Pogled na mističan vrh, Šiljak, u obliku trougla i piramide, budi maštu i podgreva poznate priče da vanzemaljci posećuju Rtanj. Priče su osnovane: “Srpska planina Rtanj centar je vanzemaljskog života i onostranih pojava u celom svetu”, zaključak je Svetskog kongresa  NLO u Baltimoru 2012. godine.

   Rtanj je ipak srce Srbije. Mistična, divna, plahovita, divlja, ova planina srećnike nagrađuje nezaboravnom nagradom: za vreme vedrih dana i savršene vidljivosti, sa vrha se vide planine sa kraja na kraj Srbije.

 Cela Srbija u jednom pogledu. U jednom udahu i jednom izdahu, taman koliko je potrebno da se srce napuni radošću.

                      Dijana Dimitrovska

Naziv

 Josif Pančić je pronašao Ramondu serbicu, a dvorski lekar kralja Milana Obrenovića  Ramondu nathaliae (dobila je ime po kraljici Nataliji), dok je srpski  botaničar ruskog porekla  Pavel Černjavski otkrio njenu besmrtnost – kaže dr Maja Lazarević.

Zasadi drvo

 Polako niče mlado drveće koje sade Ramonda i njeni gosti u okviru akcije Zasadi svoje drvo.  Više od 150 sadnica platana, javora, jasena, breze, katalpe i kestena veselo zašumi svakog proleća, odajući tako zahvalnost što se podiže svest o značaju šuma i što se stvara zdravija sredina za buduće generacije.

Pridruži se onima koji čitaju

San, slika Anrija Rusoa.

Pridruži se klubu čitalaca

анри русо