Tamara Kusovac veruje u dobro. Kada god i kako god, Jednom će se dogoditi taj civilizacijski preokret. Ako je bilo Velikog praska biće i Velikog dobra. Istina, razmišlja Tamara Kusovac, velike nesreće u našem svetu dokazuju da je trenutno zlo jače od dobrog, ali ona čeka trenutak pobede. Vreme provodi u svetu – platna.

     U čistom svetu koji živi na platnima Tamare Kusovac nema novca, nema ljubomore, nema sujete, komšijske mržnje i ostalih zapetljancija u koje odrasli upadaju. Tu  nema zrnca tuge, licemerstva ili teskobe. To je carstvo radosti i smeha.  Smeha iznad svega. Iza tog čistog i zvonkog  smeha  poput magle, pojavljuje se  Tamara koju pitamo, da  li može da zamisli sebe i svoj život bez osećajnosti?

tamara kusovac

– Nikako! – gotovo u vrisku odgovara Tamara Kusovac .- Život bi bio mračan i prazan i uopšte ne bi bio život. Najdragocenija stvar u njemu jesu baš emocije. Sve ostalo je nameštaj, pokućstvo. Bez emocija na planeti ne bi uopšte bio moguć život. Jednako kao i bez Sunca, vazduha ili vode!

 o Šta mislite o ljudima koji nemaju osećajnost: da li su oni na gubitku ili na dobitku?

-Ne mislim da je moguće da postoje ljudi koji nemaju uopšte osećajnosti. Mislim da je to nemoguće. Mislim da svaki čovek na planeti ima emocija, ali su neke zaturene, druge  prikrivene,treće, opet,  potisnute. Životne okolnosti su različite, i u zavisnosti od njih se ta emocionalnost prikazuje. Što je emotivnost veća, to je osoba koja je emituje zadovoljnija i time, naravno, dobija. Što je emotivnost  manja, ta osoba je nezadovoljnija i naravno da može biti samo na gubitku. Mi, na primer, koji imamo privilegiju da nam posao bude pretakanje emocija u umetnost, na neki način jesmo privilegovani.  Ali, s druge strane, osećajnost je, takođe, i neka  vrsta opterećenja jer vas izvodi pred mnoga iskušenja i onda kada vi to ne želite, ili kada niste, jednostavno, spremni da se sa tim iskušenjima suočite. Zato sa izrazitim emocijama nije uvek lako živeti.

o Dakle, smatrate, nemoguće je da postoji ljudsko biće bez emocija?

– Da, ja tako mislim. Upoznala sam osobe sa negativnim emocijama, ali i to su neke emocije, nažalost, mogu da budu vrlo destruktivne, teške, opasne, ali su emocije.

tamarine sove


O A da li od  previše emocija stvarno može da se strada ( da se razboli, izgori, pregori…)?

– Prejaka senzibilnost je obaveza, teret i neka vrsta zaveštanje. Vrlo često opterećuje onoga ko je nosi i ako on nema  mehanizam, ili ne ume da je nosi, onda se ta senzibilnost  okrene  protiv njega. Jednostavno rečeno,onda ga je nadrljao. Važno je umeti zaštiti svoje emocije, kanalisati ih na pozitivan način i pretvoriti ih u pokretačku snagu, ali i zaštititi se od onih koji su spremni da manipulišu osobama sa čistim emocijama. Tu je zagonetka.

O  Da li slikar, konkretno, može da pravi sjajne slike, a da nema emocija?

–  Ne. To je prosto nemoguće. Ono što slikar vidi, to prenosi na platno. A to što je video teralo ga je da  razmišlja, a čim je razmišljao – uneo je emocije! Emocije su u stvari inspiracija. Misao o boji, o obliku, o osećanju. Kada su u pitanju dekorativni predmeti, onda mislim da može. Ali kod slika, ne, to nije moguće.

O Da  li se, kad smo kod toga, umetnost na neki način, mistifikuje pričom o inspiraciji?

– Inspiracija jeste podignuta na pijedestal koji možda i ne zaslužuje, jer pravih rezultata bez velikog truda i rada nema. Umetnik koji je u stalnom kreativnom procesu uvek i ima inspiraciju. Ona se ne čeka, ona se inicira kada se radi, i to smo više puta kroz istoriju čuli i od većih majstora.

tamara kusovac

O Šta je za vas dobra slika? I koja je poslednja dobra slika koju ste videli?

-Ja sam esteta i za mene dobra slika mora da bude skladna i harmonična, bez obzira da li meni tema kojom se neki kolega bavi odgovara ili ne. Postoje zakonitosti unutar slike koje treba svaki umetnik da poštuje. A onda, kada se sve to sklopi, ako ta slika izazove u meni  toliko pominjane emocije, onda je to dobra slika. Poslednja dobra slika koju sam videla je apstrakcija naše slikarke i istoričarke umetnosti Ivane Martić. Fantastično. Dotakla me.

O Ne treba generalizovati, ali, ipak, ko danas uspeva u slikarstvu? Kreativci, znalci ili oni s dobrim vezama, s parama…?

-Ne treba biti isključiv. Mnogo je talenata koji se nikada nisu razvili, ali isto tako mnogo je i  onih koji su se razvili i koji su zbog hermoetičnosti i ignorantskog stava prema savremenim oblicima medija i komunikacije umetnika ostali u “četiri zida” . Sve se menja, pa i posao umetnika, da bi slika doprla do pravih poštovalaca umetnosti morate mnogo da radite, posao se ne završava poslednjim potezom kičicom.

O   Da li prosečan slikar u Srbiji od prodaja slika  može da živi?

–Nema prosečnog umetnika, ili si umetnik ili ne.  Ja  živim od umetnosti, ali je to izuzetno teško, jer moje slike zahtevaju, pored mog rada i duhovnog ulaganja, i veliko materijalne izdatke, a u našoj zemlji  se umetnost i nauka ne vrednuju kako bi trebalo.

sove

O Sova nas posmatra sa vaših slika, a šta vi posmatrate u prirodi? Da li ste nešto naučili od prirode, ili od koga ste najviše naučili?

-Sova je moj zaštitini zank jer me ta ptica fascinira zbog svojih neobičnih sposobnosti da vidi u mraku. Prirodu obožavam i ona je deo moga života, iz nje crpim lepotu, a o lepoti i umetnosti najviše sam naučila od mog oca Dejana Kusovca, koji je takođe slikar. Bio je po profesiji pravnik ali je celog života slikao.

O Šta je najteže naučiti u životu?

-Ništa nije teško ako shvatite šta  je cilj ili svrha nekog saznanja ili spoznaje. Da bi se nešto učilo u životu, a tu ne mislim na zanate, nego na ljubav, prijateljstvo, milosrdje, humanost i sve ostale divne ljudske osobine, neophodna je ona filozofska širina. Kada to imate, a mislim da se čovek sa tom širinom rađa, onda možete da se upustiti u najčudnija istraživanja i putovanja u svom unutrašnjem životu. Mislim da je najteže naučiti kako koristiti slobodu. Mnogo je ljudi koji se diče slobodom, a kada biste im dali slobodu oni ne bi znali šta bi s njom! Sloboda, to je najveličanstvenije osećanje koje čovek može da dobije rodjenjem ili da nauči vremenom da je voli. Bez osećanja slobode, ja ne bih mogla da dišem.

 O Da li je danas u slikarstvu teško biti jedinstven, originalan, prepoznatljiv?

-Nije, zato što  ne postoje dva ista poteza četkicom, kao što ne postoje dva ista otiska prsta ili dva ista potpisa. Tako je i sa slikarstvom. Kad stanem pred sliku i počnem da stvaram moj cilj nije da budem originalna već da dam sve od sebe da slika bude lepa! I da se meni dopada. Ako se meni dopada, ja sam  unela u nju emocije i time dala šansu da se i drugima dopadne.

tamara

O  Šta je jače, dobro ili zlo? Iz iskustva, posrednog, ili neposrednog, šta keže Tamara Kusovac, ko pobedi na kraju?

-Nažalost, loša energija i zlo su vrlo često jači od dobroga – za to nalazimo potvrdu i u svakodnevnom životu. Pogledajte, tu i toliku  ljudsku patnju na planeti u 21. veku. Strašna je. A ja, sam, ipak, optimista s rezervom – verujem u pobedu dobrog, bar na makroplanu, u našim malim životima, svako od nas treba da nastoji da da sve od sebe da njegovo okruženje bude bolje, svako treba da radi na sebi da bude bolji. Samo tako možemo učiniti da jednom, u dalekoj budućnosti, u dramtičnom i konačnom sukobu dobra i zla, konačno, trijumfuje dobro. Sa našim malim, dobrim životima, dobro može pobediti zlo.

                       

 Božuri

 Kada bih imala baštu ona bi bila sva u božurima. Božur je raskošan mitski cvet gordog držanja i  crvene boje života i radosti. Božur je donet u Evropu sa dalekog istoka, u 12. veku, a botaničari tvrde da su ga donele rimske legijem. Legenda kaže da božur nigde nije tako jarko crven, kao onaj koji cveta na Kosovu. Po srpskom predanju posle bitke na Kosovu polju 28. juna 1389. godine počeli su da niču crveni kosovski božuri, koji su dobili vatrenocrvenu boju od krvlju natopljene zemlje kosovskih junaka i raširili se po celoj Srbiji- kaže Tamara Kusovac.  

    Dijana Dimitrovska

Vidi još: Kad priroda i slikar budu jedno

close
Slika Anrija Rusoa

Želite tekstove?

Prijavite se da biste dobijali najnovije tekstove u vaše sanduče.

Ne šaljem neželjenu poštu. Uvek možete da se odjavite.

Slika Anrija Rusoa

Želite tekstove?

Prijavite se da biste dobijali najnovije tekstove u vaše sanduče.

Ne šaljem neželjenu poštu. Uvek možete da se odjavite.