Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića

Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića

  Stefan Nemanja je bio vladar od koga je počela da se grana moćna loza Nemanjića. Svaki narod ima svoju istoriju kojom se ponosi. Ali ono što ga stvarno čini posebnim jesu izvanredne ličnosti koje kao zvezde svetlucaju na beskrjanom nebu istorije. To su oni vladari koji nisu radili samo za sebe i svoja ovozemaljska zadovoljsva. Takvo blistavo mesto u srpskoj istoriji ima Stefan Nemanja, “ skupljač izgubljenih delova svog otačastva i obnovitelj”, kako je napisao njegov sin Stefan Prvovenčani. Vladar od koga počinje prava srpska država srednjeg veka.

  Pre nego što će na scenu stupiti Stefan Nemanja, dve glavne srpske oblasti, Zeta i Raška, bile su nepomirljivi suparnici. Zeta je bila primorska oblast pod jakim uticajem  stare romanske kulture. Raška je bila slovenski etnički čista.

stefan nemanja

  Stefanova porodica bila je poreklom iz Zete. Nemanjin otac, nosio je narodno ime, Zavida. On se sa porodicom, za vreme dinastičkih borbi u Raškoj, posle Bodinove i Vukanove smrti ( oblasni gospodari), sklonio za neko vreme u Zetu.

 Tu se, u Ribnici, blizu Podgorice, 1114. godine rodio Nemanja. U to vreme, u unutrašnjosti Zete, nije bilo pravoslavnog sveštenika, pa je novorođeni raški princ bio kršten po zapadnom obredu. Postoji predanje da je tu, posle, podignut manastri Sv. Petra i  Pavla.

  Pošto je Zavida sa porodicom uspeo da se vrati u Rašku, Nemanja je i drugi put kršten, ovoga puta po istočnom obredu. Neobičan početak.

  Mladost Nemanjina bila je veoma burna. Ambiciozan i bez mnogo obzira, radio je na svoju ruku i bez saglasnosti starije braće. Prirodno, kako je pisao njegov sin Stefan Prvovenčani, bio je omrznut od braće i izazvao je njihov otpor.

 Lutao je u politici, tražeći interes. Najpre je vodio otvorenu grkofilsku politiku, računajući da će tako pre doći do uticaja. Bio je u pravu jer je o njemu dopro glas do moćnog vizantijskog cara iz dinastije Komnina,  Manojla, koji ga je, prilikom svog dolaska u Niš, oko 1161. godine, bogato nagradio. Dao mu je oblast Dubočicu kod Leskovca kao večnu baštinu i proglasio ga u njoj potpuno samovlasnim.

 Naravno, to je učinio iz svog interesa.

 Onda je usledio preokret.

stefan nemanja

 Vizantija se spremala za novi rat sa  Mlecima i Mađarima. Na njenoj strani su bili Srbi iz Raške  koji su dali svoje odrede. Tu iznenada, na scenu stupa Stefan Nemanja, i to, kako navodi istoričar Vladimir Ćorović, kao protivnik Grka! Ne zna se  zašto jer su vesti iz tog perioda naše istorije veoma su mutne i malobrojne.

 Zna se da je u zemlji izbio ustanak zbog učešća Srba u ratu. Srpski župan u Raškoj Desa naginjao je Mađarima, Nemanja, gospodar Dubočice najpre Grcima, a onda protiv njih. Vizantijski car morao je da krene da uguši pobunu. Uhvatio je Desu i kao roba ga odveo u Carigrad. Ne zna se kako,  Desu je u Raškoj smenio Nemanjin najstariji brat, Tihomir.

 Sada se i Stefanu Nemanji loše pisalo. Tihomir je s ostalom braćom uhvatio Nemanju i bacio ga u tamnicu. Iz tog zatvora Nemanja se nekako izbavio i odmah se spremao za osvetu. U toj  porodičnoj borbi uglavnom je izašao kao pobednik. Ostao je u Raškoj dok su braća morala da potraže sklonište van Raške.

  Moguće je da su mu u tome  pomogli Mađari i njihovi saveznici. Zbog toga sada Manojlo Komnin šalje vojsku protiv Nemanje na čijem je čelu Nemanjin najstariji brat, svrgnuti, bivši veliki župan Tihomir!

Protivnike je Nemanja dočekao na Kosovu, kod Pantina i strašno ih potukao.

sveti sava crkva

  Tu se ne smiruje  situacija. Nemanja sada kao protivnik Vizantije ulazi u tešnje veze sa Mlecima i sa Mađarima. Spoljnopolitička situacija se, uz to, komplikuje. Manojlo uspeva silom da nametne svog kandidata za kralja u Mađarskoj što je Nemanju uplašilo i nateralo da se ponovo pokori vizantijskom caru. Pao je pred cara i ničice molio za oproštaj. Vizantijski car mu je oprostio ali ga je, ipak, poveo u Carigrad, da mu ukrasi pobednički trijumf.

 Stefan Nemanja doživeo je tada poniženje i posle ove lekcije više nije pomišljao na otpor protiv Manojla. Dao se na sređivanje prilika u državi. Jačao pravoslavlje i progonio bogumile i to vrlo surovo; učitelju je odsekao jezik, a sledbenike je čak i spaljivao. Njegova braća su mu se pokorila i priznala vlast. Zadržali su svoje oblasti. Brat Stracimir držao je kraj oko Zapadne Morave ( osnovao je  Bogorodičin manastir u Gracu (Čačku), u Zahumlju je vladao Miroslav( osnivač manastrira  Sv. Petra na Limu) za koga je bila udata sestra bosanskog bana Kulina.

  Dok se Nemanjina zvezda uzdizala, druga je padala. Iznenada, u punoj snazi, umro je 24. septembra 1180. godine poslednji veliki  vizantijski car Manojlo Komnin.Vlasti se dočepao, veštim spletkama, njegov rođak Andronik Komnin.

stefan nemanja i djurdjevi stuopovi njegova zadužbina

 Opet se komplikovala i unutrašnja i spoljnopolitička situacija.I Mađari i Mleci krenuli su da povrate ono što je Manojlo ranije osvojio. Mađarima su se pridružili Srbi. Zajedno, potisnuli su razjedinjenu vizantijsku vojsku( jedni su bili za novog cara, drugi protiv). Ugarska i srpska vojska potisnule su Grke iz Moravske doline, prodrle su sve do Sofije, pljačkajući sve pred sobom. Mađari su tu prekinuli ratovanje i vratili se kući, a Stefan Nemanja ostao je da ratuje za svoj račun.

 Glavna Nemanjina osvajanja izvršena su u to vreme, od 1183. do 1190. Tačna hronologija nije ustanovljena. Potpuno je pokorio celu Zetu, zajedno sa Skadrom i bokeljsko primorje. Od svih gradova izdvojio je samo Kotor, u njemu je sazidao svoj dvor. Jedino se protiv Nemanje držao Dubrovnik.

 Stefan Nemanja već je bio umoran od ratovanja i star kada je potpisao konačno mir sa Grcima. Na Blagovesti 1195. godine, iznenada, odrekao se prestola. Moguće da je bio u pitanju umor, ili nova politička previranja. Za naslednika nije došao stariji mu sin Vukan koji je dobio na upravu Zetu s Trebinjem, Hvosno i očinsku Toplicu, nego srednji – Stevan, vizantijski zet. Najmlađi, treći Nemanjin sin, Rastko, njegov mezimac, oduševljen pričama o Svetoj Gori, otišao je u ruski manastir, a zatim u grčki Vatoped, gde je primio monaški čin i ime – Sava.

  Pošto se odrekao prestola Nemanja se, zajedno sa ženom zamonašio u Rasu, u crkvi Sv. Petra i Pavla. Zatim se povukao u Studenicu, a žena mu, tada prozvana Anastasija, u Bogorodičin manastir kod Kuršumlije. On e u jesen 1197. godine napustio zemlju i ostatak života proveo uz svog ljubimca na Svetoj Gori. Tu je podigao manastir Hilandar koji će “ služiti za primanje ljudi od srpskog naroda”.

 U njemu je Stefan Nemanja ispustio dušu, sa 86 godina, “ na suroj rogozni i s kamenom pod glavom”.

             Dijana Dimitrovska

Nebojša Đorđević     

 KNEŽEVI

 O najranijem životu i državi  Srba u centralnoj oblasti Balkanskog poluostrva, malo se zna. Po pisanju cara Konstantina Porfirogenita, vladarski sin koji je doveo Srbe  na Balkan, umro je pre dolaska Bugara ( pre 680. godine).

 Posle njega vladali su njegov sin, pa unuk, pa, redom arhonti ( kneževi) od istog roda.

 Tom rodu ili toj familiji pripadali su i najraniji srpski kneževi: Višeslav, Radoslav, Prisogoj i Vlastimir.

Vlastimira su nasledili sinovi: Mutimir, Strojimir i Gojnik.

HRIŠĆANSTVO

 Tek krajem 9. veka Srbi  na Balkanu primili su hrišćanstvo. Kao argument za to u nauci se uzima pojava prvih hrišćanskih svetačkih imena kod Srba u to vreme. Vlastimirovi unuci, na primer,dobili su imena  Stefan ( Mutimirov sin) i Petar ( Gojnikov sin). Pretpostavlja se da su rođeni zmeđu 870. i 874. godine.

 Prva faza hrišćanizacije Srba obavijena je mrakom. Prvi misionari bili su Metodijevi učenici i sveštenici arhiepiskopije iz Splita, koji su upotrebljavali latinski jezik.

 SLAVA

 Smatra se da je gornji sloj srpskog srednjovekovnog društva  – prvi primio hrišćanstvo, a da je većina srpskog stanovništva dugo zadržala svoju staru pagansku religiju.

U tom kontekstu se prepostavlja da je slava kod Srba  u stvari izmenjen oblik starog  poštovanja predaka ( kult predaka). Pomirenje paganskog verovanja i nove hrišćanske religije, verovatno je, smatraju istoričari, prihvaćeno tek za vreme  Svetog Save.

amerika arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor filozof gitara glumac glumica hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla pacijenti pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka sloveni srbi umetnost virusi zemun zlato čovek

Radivoj Radić, Srbi danas  i  nekada

Radivoj Radić, Srbi danas i nekada

     Da se kojom magijom sretnu, srednjovekovni i današnji Srbin se ne bi razumeli. Trebao bi im prevodilac ili u najmanju ruku ozbiljna gestikulacija. Od jezika koji se menjao mnogo više nego sami ljudi, ostali su tek magloviti koreni. Ali ne samo da se današnja „braća po precima“ ne bi razumela. Nisu se ni u  ondašnje  vreme  razumevali baš svi Srbi među sobom. Radivoj Radić, profesor i vizantolog , objašnjava i zašto:

radivoj radić

– U srednjem veku je postojao fenomen diglosije, postojanja dva jezika, narodskog na kome se usmeno sporazumevalo, i učenog kojim su pisane knjige – kaže Radivoje Radić.-  Oni su se u znatnoj meri međusobno razlikovali. Tako je bilo ne samo u vizantijskom svetu i u latinskom svetu zapadne Evrope, nego i u slovenskom svetu. Teško da bi nepismeni Srbin iz sredine XIII veka, kome bi čitali hagiografske spise onovremenog duhovnika Domentijana, koga smatraju najboljim srpskim srednjovekovnim piscem, razumeo njegovu monumentalnu i svečanu retoričnost i obilje pozivanja na Sveto pismo.

O Da li je moguće rekonstruisati muziku koja se slušala na srpskom dvoru?

-Stručnjaci za istoriju srpske muzičke umetnosti smatraju da nema odgovarajućih zapisa na osnovu kojih bi se moglo vaspostaviti kako je zvučala onovremena muzika. Oni, eventualno, dozvoljavaju mogućnost da se unekoliko pretpostavi kakva bi ta muzika mogla biti. Na drugoj strani, u raznim izvorima (bogoslužbenim pesmama, književnim spisima, arhivskim dokumentima, u natpisima na ikonama, freskama, minijaturama) pominju se muzički instrumenti. Očito je da su ti instrumenti bili raznovrsni i vrlo rasprostranjeni, a među njima su timpani, gusle, svirale, trube, zvona, gajde, strune, laute. Poznato je, na primer, da se na guslama sviralo na dvoru kralja Stefana Prvovenčanog koji je sedeo u čelu trpeze i „blagorodnike veselio bubnjima i guslama“.

O Da li biste mogli da nam opišete kako je bio odeven vlastelin ili običan čovek, šta je jeo, kako se zabavljao?

     -Pripadnici nižih slojeva su odeću izrađivali u svojoj kući pre svega od lana (košulje, donji veš) i vune koju su bojili prirodnim materijama (list dunje ili višnje, razno korenje). Od ovčije kože su pravljeni kožusi, čakšire, ogrtači, ali su korišćena i krzna drugih životinja – lisice, vuka, zeca, medveda, kune. Odeća vladara i plemstva šivena je od veoma skupocenih i raskošnih tkanina koje su dopremane iz Dubrovnika i italijanskih gradova. U taj materijal su bili utkani motivi flore (loza, lišće) i faune (čaplje, lavovi, orlovi), a najpoznatije tkanine su bile aksamit, brokat, kadifa, velut. Za postavu je korišćena laka svilena materija sandao koja se u srpskim izvorima zove čenda. Od skupocenih krzna spominju se hermelin i zibelin. Tkanine su ukrašavane zlatnim vezom, rubinima, biserima, smaragdom.

radivoj radić

O Da li je u srednjovekovnoj Srbiji bela boja bila znak žalosti?

     Kada je reč o boji koja je označavala žalost, veruje se da je to najpre bila crna boja. Kada je doneta Rastkova odeća sa Svete Gore, ljudi su oblačili crninu. Međutim, čini se da je srpski dvor docnije prihvatio  vizantijski ceremonijal i da se žalost ispoljavala nošenjem odeće bele boje.

O Koji su bili najpoznatiji srpski dvorovi? Kako je moguće da nijedan nije izdržao vekove?

     -Srpska srednjovekovna država nije imala prestonicu u pravom smislu te reči sve do izgradnje Smedereva (1428–1430) koju je izveo despot Đurađ Branković. Istina, njegov prethodnik i ujak, despot Stefan Lazarević, držao je Beograd od 1403. do 1427. godine, ali zato što su mu ga privremeno ustupili Mađari. Knez Lazar je za svoju stalnu prestonicu uzeo Kruševac. Srpski dvorovi su bili sagrađeni od propadljivog materijala, drveta, tako da nisu odoleli vekovima. Inače, srpski vladari su veći deo godine putovali srpskim zemljama: zimi su se nalazili u toplijim mestima, a leti su boravili u planinskim područjima. Najvažniji srpski dvorovi u srednjem veku nalazili su se na Kosovu. Bili su to Pauni, Svrčin, Štimlje i Nerodimlje. Kao mesta gde su se vladari zadržavali i izdavali povelje pominju se Zvečan, Jelač, Brnjaci, Novo Brdo, Debrc, Prizren, Prilep, Ser, Skadar, Skoplje.

O Da li postoji neki dinastički brak sklopljen iz ljubavi?

     -Politički brakovi su predstavljali veoma omiljeno i rasprostranjeno oružje u bogatoj riznici srednjovekovne diplomatije. Ipak, bilo je primera ljubavi. Teodora Kosara, najstarija kći bugarskog cara Samuila, na prvi pogleda se zaljubila u očevog zarobljenika Jovana Vladimira (998), zetskog vladara, i pred oca je izašla sa rečima da će radije umreti nego se udati za nekog drugog. Savladan roditeljskom bolećivošću, Samuilo je pustio utamničenog Jovana Vladimira, blagoslovio taj brak i priličio svečanu svadbu.

 O Da li istoričari znaju više o Jeleni, prvoj ženi Milutina Nemanjića? I da li je ona jedina Srpkinja vladarka?

     -Brakovi Stefana Uroša II Milutina su bili i ostali velika istorijska zagonetka. Najpre se smatralo da se srpski kralj ženio četiri puta, pa je u daljem proučavanju počelo da prevladava uverenje da se Milutin ženio čak pet puta i da je vizantijska princeza Simonida njegova peta žena. U najnovije vreme se, međutim, iznova veruje da su posredi ipak bila četiri braka. Što se tiče njegove prve žene, za koju se verovalo da je bila Srpkinja i da se zvala Jelena, danas je to mišljenje dovedeno u sumnju. Nedostatak izvora je uzrok što je ovo naučno pitanje puno kontroverzi. Ako se pogleda tablica vladara dinastije Nemanjića, dva zlatna stoleća srpske srednjovekovne istorije (1166–1371), upadljivo je da su se u sedam pokolenja, počev od Stefana Nemanje do cara Stefana Uroša V, svi vladari ženili inostranim princezama.

O Poznat je vaš stav da bi se srpska državnost trebalo računati pre Nemanjića?

          -Srpska država je nastala davno pre Stefana Nemanje i on se nikako ne može smatrati njenim osnivačem. Jednostavna činjenica koja se, očigledno, veoma često gubi iz vida, kazuje da je prednemanjićki period bio znatno duži od vremena Nemanjića (pet vekova prema dva veka). Ako ne pre, a ono najkasnije od sredine IX veka, može se govoriti o srpskoj državnosti. Dakle, Stefan Nemanja je bio samo jedan u nizu velikih župana koji su vladali srpskim zemljama. Naravno, neizmerne su njegove zasluge za uzdizanje srpske srednjovekovne države i osnivanje najslavnije srpske srednjovekovne dinastije.

O Koje su dinastije vladale pre Nemanjića i iz kojih izvora to znamo ?

     -Izvorni podaci kazuju da je prvi imenom poznati srpski knez bio Višeslav koji je vladao oko 780. godine, da ga je nasledio sin Radoslav, a njega, takođe, sin Prosigoj. O vladavini ove trojice knezova ništa nije sačuvano, a iscrpniji podaci sačuvani su o Vlastimiru, Prosigojevom sinu i Višeslavovom praunuku, koji je vladao u četvrtoj i petoj deceniji IX veka. Taj niz vladara koji se nastavlja do polovine X veka čini najstariju srpsku dinastiju – Višeslaviće (u literaturi ih nazivaju i Vlastimirovići). U sledeća dva veka, XI i većem delu XII stoleća, smenile su se još dve srpske dinastije – Vojislavići koji su vladali Dukljom i Vukanovići. Nemanjići su, dakle, tek četvrta srpska dinastija, ali uistinu najvažniji vladarski rod koji je srpske zemlje predvodio tokom dva „zlatna“ veka (1166–1371).

          Najvažniji izvori za ranu istoriju Srba su „Spis o narodima“ vizantijskog cara-pisca Konstantina VII Porfirogenita, Anali Franačkog kraljevstva, Letopis popa Dukljanina.

O Šta je vama lično bilo najinteresantnije, proučavajući taj period?

     -Na mene je naročit utisak ostavila dugotrajnost Vizantijskog carstva. Kako je pronicljivo primećeno, Vizantija je jedina država „sa ove strane Kineskog zida“ koja je u Hristovoj eri toliko dugo trajala, čak jedanaest stoleća (IV – XV vek). Ona, koja je bila neponovljiv amalgam rimskog državnog uređenja, grčke kulture i hrišćanstva, menjala se i prilagođavala novonastalim okolnostima (da nije bilo tako ne bi toliko dugo opstala), ali je velikim umećem, a pod krilaticom očuvanja starih običaja, ostavljala utisak „promišljene nepromenljivosti“.

                                              Dijana Dimitrovska

  • Nikola Đurica: muzika nastavlja gde reči stanu
    Kada je bio mali, gledao je Muzički tobogan koji je vodio Minja Subota  i poželeo „ to da svira“.  Šta je dečja glavica videla u klarinetu, samo nebo zna, tek Nikola Đurica, petnaestak  godina kasnije, od „ malog od klarineta“ postaće „kapo od klarineta“.  Diplomariće sa desetkom na  “Cleveland Institute of Music” u Klivlendu, u […]
  • Gornji Stoliv i njegovo zvono sudbine
       Gornji Stoliv ima svoje zvono spasa. Ono mu je sačuvalo život. Toliko je uporno i duboko zvonilo godinama, decenijama i vekovima da  je preokrenulo njegovu neveselu sudbinu.    Pre deset godina peli smo se istim ovim putem, kao i sada, prema katedrali  crkve Svetog Ilije i slušali jecaj zvona koji je klizio niz strmu […]
  • Jelena Marković i njen put u nebo
    Jelenu Marković nikada nisam upoznala, ali je slučaj hteo da 2021. godine, preko prijateljice Irine, upoznam njenog muža Evdarda Danijela, Britanca.  Jelena, tek što beše napustila ovaj svet. U njihovoj kući na tivatskoj rivi gde smo pili čaj i grickali britanske biskvite, Edvard nam je pričao o ženi koje više nema. Rekao je još da […]
  • Nikola Đokić, srpski doktor džez bubnjeva
         Rasprodao je sve što je imao, kola, instrumente, ostavio je stalan posao, prijatelje i drage ljude da bi zakoračio na put promena koji vodi na sledeći nivo. Sreća hrabre prati i Nikola Đokić, bubnjar iz Beograda stigao je u Ameriku, sa malo para i  velikim mogućnostima i postao ono što je želeo – […]
  • Vladeta Janković: najvažnija je čista savest

amerika arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor filozof gitara glumac glumica hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla pacijenti pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka sloveni srbi umetnost virusi zemun zlato čovek