Smederevska tvrđava u zamenu za Beograd

Smederevska tvrđava u zamenu za Beograd

  Smederevska tvrđava živi kao nekada. Silni vitezovi bez mane i straha – kako kaže čuvena pesma  Milana Rakića – stižu svakog maja  u srpski srednjevekovni prestoni grad Smederevo na Svetsko prvenstvo u borbi vitezova.  Hiljadu vitezova, i još toliko “štitonoša”  iz svih zemalja sveta, oživljava  jednu od najvećih i najlepših tvrđava u Srbiji.

  U smederevskoj tvrđavi sa  25 monumentalnih kula, na  10 hektara koje uokviruje bedem dug  1500 metara,  tada vreme ide šesto godina unazad. U donjem gradu vrvi kao u košnici: na sve strane  vitezovi i princeze, šatori beli razapeti svuda, trgovci nude autentične torbice, sandale,  kacige,  sve vrste oružja  od topuza, preko mača i koplja, do helebardi i falkona. Samo konji nedostaju.

   Despot  Đurađ Branković, najbogatiji vladar u istoriji Srbije ikada, gleda odnekud i sigurno zadovoljno trlja ruke. U njegovom Smederevu ovakva revija viteštva, snage i umeća.

  Otac mu je bio čuveni Vuk Branković, koga je istorija  nepravedno ocrnila, a majka Mara ćerka kneza Lazara. Njegov rođeni ujak, despot Stefan Lazarević, nije imao sopstvene dece, pa je za naslednika odredio baš svog sestrića Đurađa Brankovića, prethodno ga posinivši. A Djurađ, nije sedeo skrštenih ruku.

  Pošto je u spletu političkih prilika postao turski vazal, Đurađ je bio primoran da vrati Beograd Ugarima, početkom 1428. godine koji je  Stefan Lazarević dobio samo na uživanje – odlučio se da gradi novu prestonicu.

  U to vreme Srbija je bila bogata zemlja. Zapravo, kako se slažu istoričari, nikada u svojoj istoriji, ni pre ni posle toga Srbija nije bila bogatija država. Godišnji prihodi despota Đurđa Brankovića samo od rudnika kod Novog Brda iznosili su od 120.000 pa do 200.000 dukata, a oni su činili samo 1/3 ukupnih prihoda despotovine. Budžet despotovine bio je ne mnogo manji od budžeta u to vreme najvećih evropskih država.

smederevska tvrđava despota đurđa brankovića

 To ogromno bogastvo Srbije despot je iskoristio da za samo  dve godine, od 1428. pa do 1430. godine, sazida smederevsku tvrđavu!

 Graditelj Smedereva je, po svoj prilici, bio Georgije Kantakuzin, brat njegove žene Jerine. Na izgradnji je bila mobilisana cela Srbija. Tome u prilog govori i predanje, prisutno u celom dunavskom priobalju, da su iz majdana kod srednjovekovnog grada Rama na Dunavu, vađeni veliki komadi kamena, belog i zelenca, i vučeni nepreglednom kolonom volujskih kola, dok su nešto manji komadi do Smedereva stizali iz ruke u ruku.

 Uvedena je čvrsta disciplina, kako bi se posao što pre okončao. To je značilo da red održavaju čete koje su bile sastavljene od grčkih vojnika koji su se u Srbiju sklanjali od Turaka. Za težak i naporan rad narod nije  okrivio despota Đurđa već je svu krivicu svalio na Jerinu i njene Grke. Despotica je zato dobila naziv  – prokleta Jerina.

 Devet godina kasnije Smederevo će pasti pod najezdom Turaka. Despotova ćerka Mara završiće u haremu kod sultana Murata II,a sinovi Stefan i Grgur biće oslepljeni! Tu u Smederevu gde se aplaudira vitezovima, dogodila se jedna od najtužnij istorijskih scena: kada je otac Đurađ izašao da dočeka oslepljene sinove.

  Živeo je 90 godina, dovoljno dugo, da uživa u lepoti tvrđave koju je podigao i ostavio generacijama. Da ga ne bismo zaboravilio napisao je :

     Hristu bogu blagoverni, despot Đurađ, gospodin Srbljem,  i Pomorju Zetskom naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini  6938. ( 1430).

Dijana Dimitrovska

Balkan City Magazine 2020.

beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić