Sreten Krstić, violinista kome je talenat oteo detinjstvo
Talenat je grudva snega. Ako je zakotrljaš, postaće sve veća i veća. Ako je ostaviš, istopiće se i nestati. Kod Sretena Krstića, violiniste, talenat su odmah prepoznali. Nije mu bilo lako. Bio je dete u koje se mnogo polaže i od koga se, uprkos roditeljskom negiranju da je to tako, ipak dosta očekuje. Sreten Krstić seća se svog detinjstva kao neispunjene želje. Bez dečje igre. Seća se kako stoji kraj prozora sa violinom i gleda decu koja napolju igraju fudbal…
– Meni je žao što nisam sa njima – priseća se Sreten Krstić, naš violinista.- Želim da trčim, da udaram loptu, da se smejem. Sećam se svog detinjstva i kroz miris smole železničkih pragova pruge koja prolazi pored kuće mog dede u Niškoj Banji…Tamo sam provodio detinjstvo.
O Da li su od vas roditelji mnogo očekivali?
– Moji roditelji, na moju sreću, nisu imali sindrom da imaju najpametnije i najuspešnije dete na svetu, tako da je sva unutrašnja motivacija bila prepuštena meni. Nisu me pritiskali ni svojim prirodnim željama da uspem, da budem među najboljima, nisu bili naravno ni nezainteresovani, nekako, imali su pravu meru.
O Koliko je stvarno teško biti talentovano dete i ići stalno na časove violine?
– Talenat je olakšavajuća okolnost, ali odlaženje na časove, tada, otežavajuća! Talenat vam, da kažem, olakšava rutinu koju morate da savladate.
O Da li ste kao dete znali da ste posebni?
– Bilo koji odgovor bi značio da sebe u stvari smatram posebnim, ali to nije tačno! Samo sam imao sreće da na mom umetničkom putu radim i učim od „posebnih“ ljudi.
O Detinjstvo je prošlo u radu, a mladost, kakva je bila?
– Divna…
o Kaže se da je samo 3 posto talenta, a sve ostalo rad i rad. Da li je tako i sa vama bilo?
– Taćno tako. Sam talenat bez upornosti, predanosti i velikog truda ništa ne donosi.
O Kako neko može da prepozna talentovano dete?
– Teško, jer se talenat retko pokazuje odmah u mladosti, potrebno je neko vreme da se on razvije. Većina ljudi verovatno i nikada ne otkrije za šta su zaista talentovani. To je baš tužno!
– Da li biste vi umeli da prepoznate dete talentovano da svira violinu?
– Nisam baš sto posto siguran!
O Šta bi laiku trebalo da znači kada se kaže da je neko sarađivao sa čuvenim dirigentima?
– Apsolutno ništa. Pitanje da li zna šta je uopšte dirigent i koja je njegova uloga!
O Šta vi, konkretno, od dirigenta možete da naučite?
– Mnogo. Od stvarno dobrih dirigenata može da se nauči jako mnogo, ali, ne zaboravimo da je takvih jako malo!
O Da li nove tehnologije ulaze i u svet klasične muzike? U svet violine,npr.?
– Naravno. Ništa ne može da ostane začaureno i netaknuto u prošlosti. Uzmimo youtube. Uključite i slušate šta hoćete. Kome treba još i odlazak na koncert?
O Svirate na veoma staroj violini koju je izradio Nikolo Galjano. Šta to znnači za vas? Da li se ta činjenica oseća u zvuku, dodiru, ili vašem,pa i slušaočevom, posebnom osećanju?
– To je već malo komplikovanije pitanje. Važno je, ali je intimne prirode. Najkraće, ima razlike, ali ona nije presudna za jednog odličnog violinistu.
O Da li i u orkestru neko može da dobije posao preko veze? Ili je to jedna od retkih oblasti gde prolazi samo znanje?
– Ako govorimo o Nemačkoj, tamo je najbitniji i jedino odlučujući kriterijum kvalitet sviranja, jer vas ocenjuju kolege, znači oni sa kojima ćete eventualno provesti ostatak vašeg radnog veka, a ne neka komisija u kojoj sede ljudi koji o sviranju nemaju pojma, ali zato imaju i te kako puno interesa da proguraju svog nećaka, bratanca, ženu i ostale.
O Da li je Nemačka i dalje najbolja država za život ili ima „ nekih propusta”?
– Za život muzičara, definitivno, još uvek najbolja na svetu. Još koliko dugo, to je već drugo pitanje.
O U šta verujete?
– Za mene je Bog u ljudskoj duši, a ne izvan nje. U to verujem.
O Kada bi vam neko omogućio da saznate neku tajnu, koja bi to tajna bila?
– Ne znam. Ima ih previše…
O Šta mislite, kako i gde čovek treba da traži sreću?
– U sebi. Samo u sebi.
O Da li ste vi srećan čovek zato što ste se takvi rodili ili vas nešto( neko) čini srećnim? Da li vas umetnost čini srećnim? Da li je moguće da nekoga posao koji je savladao čini srećnim?
– Mislim da sam srećan čovek zato što sam se takav rodio i zato što me razni ljudi i, stvari, i umetnost čine srećnim. Da, i posao koji radim me itekako čini srećnim. Osećam se divno jer sam se pronašao u nečemu gde su me usmerili. To je vrlo neobično osećanje. Kao kad vam neko nepogrešivo pronađe koje vam odelo odgovara. Nepogrešivo su me usmerili ka broju, i boji, i kroju odeće koja mi pristaje. I zaista, osećan se divno u njoj. Duplo su srećni oni ljudi koji se osećaju zadovoljno i lepo u poslu koji obavljaju.
O Zašto ste vi umetnik, a onaj drugi violinista, nije? Koja je, dakle, ta bitna razlika između umetnika i izvođača?
– Svi muzičari su i jedno i drugo istovremeno. I umetnici i izvođači mogu biti čas jedno, čas drugo, ili istovremeno i jedno i drugo. Samo zavisi koliko dobro rade svoj posao i koliko često prelaze zamišljene crte izvođača i ulaze u oblast umetnosti.
O Na koji način čovek može da bude i ostane zdrav?
– Mislim da ima previše načina, zbog čega smo svi bolesniji i bolesniji.
O Da li se trudite da ostanete mladi?
– Ne trudim se. Nemam nikakvu formulu, ali ako ste „mladi“ u glavi, možda ćete i izgledati mladje…. možda! Ne znam. Tu nema nikakve garancije.
O Da li obožavate neku biljku, cvet možda, ili drvo…?
– Obožavam boje šumskog lišća u jesen, a najčešće ih gledam kroz staklo automobila, jureći pored njih. Tužno…
Dijana Dimitrovska
Biografija Sreten Krstić je rođen 1953. godine u Beogradu.Violinu je počeo da svira u sedmoj godini. Od 1980.godine je koncertmajstor Minhenske filharmonije gde je sarađivao sa legendarnim dirigentom Serđuom Čelibidakeom. I kao solista sarađivao je sa diriginetima: Džejms Livajn, Zubin Mehta, Hiroši Vakasugi, Horst Stajn, Vaclav Nojman,Dimitrij Kitajenko. Karijera ga vodi u gotovo sve evropske zemlje i Japan, SAD i Rusiju. Snimao je za sve radijske i televizijske kuće u bivšoj Jugoslaviji, za bavarski radio, Zapadnonemački radio,BBC,Grčki radio, za diskografske kuće PGP,Thorofon, Arte Nova Classics i druge.Tokom 1985. utemeljio je Gasteig-Trio München, zatim 1996. godine Filhramonijski gudački sekstet, а 1999. kamerni orkestar Filharmonijski solisti čiji je umetnički vođa i postaje član trija Gelius.
Vidi još: Sonja Kalajić
