Vesna Šouc, dirigent koju trema podstiče
Na sceni je čitav život, broj nastupa se meri hiljadama, a ravnodušnost joj je i dalje potpuno nepoznata. Uvek je sve kao prvog puta, i uvek ima te blage treme koja greje i žari po obrazima, rukama i ušima. Ali, kad Vesna Šouc podigne ruku, čarolija počinje i trema nestaje kao da je nikad nije bilo.
– Nekada je trema jača, nekada slabija, ali svakako njen ubica je samopouzdanje – kaže Vesna Šouc. – Ceo ansambl mora imati poverenja u dirigenta, a dirigent mora biti smiren, stabilan i spreman da reši svaku i nepredvidjenu situaciju (a ima ih mnogo). Ako je trema ponekad jača, ona biva savladana samopuzdanjem.
O Šta je uopšte trema? Kada ona dolazi i kako se uopšte može pobediti?
– Tremu treba prihvatiti kao sastavni deo profesionalnog života svakoga čiji posao podrazumeva i javni nastup. Moje mišljenje i iskustvo kaže da je uzbudjenje pred nastup, koje možemo nazvati i pozitivnom tremom, vrlo stimulativno. Tada se koncentracija i inspiracija dovode u maksimalno saglasje sa predstojećim nastupom, a ceo organizam je u stanju povišene napetosti. Studentima govorim da ne treba da se plaše treme ukoliko su sigurni u ono šta rade na sceni, ukoliko je sve dobro uvežbano, jer ništa im se loše od treme ne može desiti. Kada muzika krene, za tremu nema ni mesta ni vremena. Ali, ukoliko postoji neuvežbanost ili bilo kakva nesigurnost jednačina je uvek ista: neznanje radja strah, a u strahu nastaju greške. Kod mladih muzičara strah se javlja i od mogućnosti greške pred publikom. Zato mladjima govorim da je znanje ogromna, neopisiva moć. Kada znaš i kada si siguran, greške mogu biti samo slučajne, a i tada ćeš se lako snaći. Postoji i ona vrsta treme koja izvodjača “blokira”. Pedagoški rad je tada od presudnog značaja.
O Da li se sećate kada ste imali veliku tremu i kako ste je savladali?
– Takve situacije se ne zaboravljaju. Svaka „velika trema“ je prestala istog momenta kada muzika počne. Pijanistička takmičenja tokom školovanja su bila stresna, jer su im pretodile višemesečne veoma naporne pripreme. Prijemni ispit iz dirigovanja pamtim po neverovatnnoj želji, a i tremi pre izlaska pred komisiju. Prva premijera u narodnom pozorištu je bila posebno vazna za moju karijeru. Ipak, izdvajam „uskakanja“ u predstave kao najstresnije i najteže situacije. Dirigent mora poznavati svaki detalj predstave, a premijera se uvek priprema nekoliko meseci. Zamislite samo kako izgleda dirigovati, rukovoditi predstavom koju ne znate dobro, a sve u suštini zavisi od vas.
O Da li dirigent ima svog omiljenog izvođača?
– Naravno da imam svoje omiljene soliste. To su umetnici koji odgovaraju mom senzibilitetu, pouzdani, tehnički superiorni i uvek spremni na nova istraživanja. Uglavnom sam u mogućnosti da biram saradnike. Spisak mojih najdražih solista je prilično dug, pa bih ga izostavila.
O Internet i klasika? Da li se prožimaju ili suprostavljaju jedno drugom?
– Moderna tehnologija je zahvatila sve, i to ima svoju dobru i lošu stranu. Ranije su ploče mogli da snimaju samo najbolji, a samim tim su i izvodjenja bila odlična. Sada je svakom dostupno da snimi, a i da objavi snimak. Prosečan slušalac je preplavljen nebrojenim izvodjenjima potpuno različitog kvaliteta.
S druge strane, poržavam popularizaciju umetničke muzike, kao i njen maksimalan plasman na svim nivoima. Ona mora naći mesto u vrtićima i školama, u medijima, kao i u koncertnim dvoranama. Smatram da sadržaj vrhunskog kvaliteta, u vremenu prezasićenosti brutalnostima i zavodljivim površnim sadržajima, treba da pronadje svoj put do slušaoca. Potreban je mnogo veći trud nego što možemo i da zamislimo da bismo osvojili neku sasvim novu publiku. Količina vulgarnog i agresivnog sadržaja, koja je dostupna svima i u kojoj odrastaju generacije, je apsolutno nedopustiva, a posledice su očigledne.
o Kako ste se odlučili za zanimanje dirigent?
– Nakon završenog klavirskog odseka u srednjoj muzičkoj školi i brojnih osvojenih nagrada shvatila sam da želim da promenim pravac i upisala Odsek za opštu muzičku pedagogiju. Već nakon nekoliko prvih časova iz predmeta horsko dirigovanje, shvatila sam šta želim da bude moj poziv i upisala studije dirigovanja u klasi prof. Darinke Matić Marović. Dirigentska profesija je takva da podrazumeva i konstantan kontakt sa klavirom. Kada započinjem rad na predstavi, kada se ona još postavlja, ja korepetiram soliste. Takodje sam dugi niz godina aktivno koncentirala sa operskim pevačima.
O Zanimanje dirigent: ša je dobra, a šta loša strana ?
– Uvek i iznova rad sa novim ansamblima, solistima, rad na novim predstavama, koncertima, studiranje novih partitura…to je jedan veoma dinamičan život prepun novih iskušenja, dogadjaja, uzbudjenja, putovanja. Veliki je teret odgovornosti koju nosi dirigent i to jeste napor koji se mora prihvatiti. Dešavaju se ponekad u ansamblu i greške “lične prirode” na koje ne možemo da utičemo, a konačno smo odgovorni za ceo muzički tok. Na početku karijere, dok sam vodila amaterske horove, kao dirgent teško sam donosila odluku ko hoće, a ko neće krenuti na turneju ( što uvek zavisi od kvaliteta pevanja i broja dolazaka na probu ). Moji horovi su uvek brojali oko sto pevača i ja sam znala da će nekolicina njih ostati kod kuće – razočarani.
O Da li ste ikada razmišljali da odete iz Srbije?
– Volim i uvek sam volela život u mojoj zemlji. I kada je bilo najteže, ostala sam.
O Šta mi to imamo što drugi nemaju?
– Nas krase spontanost, neposrednost i lakoća kojom se komunicira. Izoštrena su nam čula za brzo snalaženje u raznim situacijama, a tome nas je sudbina na ovim prostorima naučila.
o Šta biste voleli da Srbija ima, a što druge zemlje krasi?
– Pre svega, bolji obrazovni sistem i mnogo više ulaganja u kulturu. Treba razviti i kolektivnu svest o značaju očuvanja životne okoline, mislim da smo tu tek na startnoj poziciji. Nedostaju nam disciplina i odgovornost. Ali, svi problemi su rešivi samo uz stručno rukovodjenje u svim oblastima. Jednostavno rečeno – svako treba da radi samo ono za šta je školovan i nikako drugačije.
o Šta vas ushićuje u prirodi?
– Volim reku, rodjena sam i odrasla u Zemunu. Ranije smo imali splav na Adi Medjici, a uslovi u kućici su bili slični onim na kampovanju. Takodje, obožavam zimu i sneg. Zvuci i mirisi prirode me opuštaju: zvuci vode, vetra, škripa snega pod nogama. Kao gradsko dete sam ipak najviše vremena provodila u gradu, a manje u prirodi.
o Kada se kaže cvet, na koji pomislite?
– Cvet lala, biljka – debela koka, drvo – lipa. San mi je da vidim polja lala u cvatu, u Holandiji. Debela koka je jedna neverovatno izdržljiva i lekovita biljka, ne traži skoro nikakvu negu, a pomaže mnogo. Čudesno, zar ne? Kad Beograd zamiriše na lipu – divota!
o Da li dirigent mora da bude fizički aktivan da bi imao kondiciju?
– Bavljenje sportom koristi svakom. Sigurno je da se psihofizički napori kojim je izložen dirigent lakše prebrode uz dobru kondiciju. Meni prijaju vežbe koje drži jedna balerina, a koje su kombinacija pilatesa, joge i najjednostavnijih baletskih vezbi. Volim i da vozim bicikl. Nedavno sam bila u Amsterdamu. Tamo ima više bicikala nego automobila i kad prelaziš ulicu više moraš da paziš na bicikle nego na kola! Moja koleginica ide na probu biciklom na rasklapanje, zatim sedne u voz, pa opet na bicikl, i eto je kondicija!
O Kada biste imali priliku da saznate jednu tajnu ljudskog roda, koja bi to tajna bila?
– Suštinska pitanja o nastanku i prestanku života.
O Šta od umetnosti posebno cenite?
– Ne izdvajam i ne razdvajam ih, već razmišljam o strukturi, prožimanjima, uticajima, autentičnosti.
O Osim ozbiljne muzike da li i šta slušate?
– Moj otac, Mirko Šouc, je džez muzičar, tako da sam podjednako slušala džez i klasiku, što je, dakako, uticalo na raznovrsnost moje muzičke orijentacije. Dirigujem podjednako aktivno klasiku (opera, balet, simfonijska, horska muzika) i mjuzikl. Slušam neke radio stanice, dobra izvodjenja na youtube, džez.
O U šta verujete, u ljubav, u rad, u ljude, u sebe , u Boga…?
– U sve nabrojano, samo je redosled drugačiji.
O Šta vam smeta u poslednje vreme?
– Podzemni kontejneri za smeće. Raspali, ružni i nepraktični narušavaju lepotu našeg grada. Pokrenula bih akciju za nove, pojedinačne kontejnere (staklo, papir, plastika, limenke).
Smeta mi i medijska koncepcija koju bih u potpunosti promenila. Toliko smo duboko u blatu neukusa da nam je potrebno duplo više vremena da iz njega izadjemo.
Dijana Dimitrovska
Za druge intervjue
autori beograd car dušan crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film gitara glumac glumica istorija istoričar knez lazar knjiga kosovo i metohija kosovski boj manastir manastiri more muzika muzičar nebojša đorđević nemanjići pesnik pisac pozorište pravoslavlje profesor profesorka reditelj slikar slikarka SPC Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani svi srpski vladari teatar turci tvrđava umetnost vera
