Manastir Gornjak kraj tihe vode

Manastir Gornjak kraj tihe vode

Manastir Gornjak i knez Lazar kroz istoriju putuju- zajedno. Legenda kaže da je sveti Grigorije zamolio reku da utihne da bi čuo šta govori knez Lazar, zbog čega je Mlava na tom mestu  tako tiha. Da nije bilo časnog kneza Lazara ne bi bilo ni manastira. Naš vrli knez koji je vladao tim krajem, voleo je da lovi u brdima oko Mlave i jednom prilikom je s druge strane reke ugledao isposnika Grigorija.

 Pozdravio ga je preko hučne Mlave ali isposnik nije čuo šta je govorio. Knez je opet  nešto rekao, ali je reka  i te reči  odnela niz vodu. Sveti Grigorije je onda zamolio reku:

  „Ćuti, Mlavo, ti se sledi da sa carem reč besedim.”

 Otada Mlava  tu teče tiho da je niko ne može čuti. Nepomična kao slika. Kao voda koju je tišina omađijala.

Knez Lazar  dao je potom da se sagradi 1378. godine crkva na tom mestu u koju će kasnije  čuvati mošti svetog Grigorija. Poklonio je manastiru barjak cara Dušana, putir od zlata i zvono i mnoge druge stvari koje su vremenom nestale.

   Dušanov barjak je Miloš Obrenović uzeo od monaha, ali ga je zatim vratio, da bi ga monasi na kraju poklonili njegovom sinu Mihailu Obrenoviću. U Prvom svetskom ratu  bugarski vojnici  odneli su zlatni putir koji je knez Lazar poklonio manastiru pa čak i manastirska zvona. Grigorijeve mošti, koje se nalaze u manastirskoj crkvi, nosili su monasi, bežeći od Turaka da bi se konačno, kada su nevolje prošle, upokojile u miru u Gornjaku. Nosili su i brojne vredne knjige koje su i danas po nekih fruškogorskim manastirima.

   Legenda o Mlavi i knezu Lazaru zapisana je u crkvenim knjigama kao i sam stih svetog Grigorija, ali narod  u ovom kraju ispreda još jednu legendu.

 Ona je tužna kao i sam događaj koji se zbio na Vidovdan 1389. godine na Kosovu polju. Legenda kaže da je glasnik na tom mestu objavio narodu vest da je  srpska vojska izgubila bitku na Kosovu polju.  Kada je to izgovorio sve je zamrlo, čak se i Mlava umirila i od tuge zaćutala. To mesto  dobilo je naziv Tišina.

  Prekrasan manastir sa crkvom Izgrađen na nepristupačnom mestu, sakriven od očiju Turaka , u udubljenju  između stena, u klisuri Ždrelo, između Homoljskih  i Gornjačkih  planina, na obali prelepe Mlave. Moćan, čvrst, deluje neuništivo kao i stene iz kojih je iznikao.  Sa neobičnim imenom koje je dobio po vetru gornjaku koji  duva dolinom Mlave.

  Ugledan i poštovan, voljen kao i sam knez Lazar, manastir je mnogo stradao. Njegova istorija zaprvao je istorija rušenja i podizanja.

   Rušili su ga Turci nebrojeno puta, goreo je u vatri, nevreme je  brisalo sa zidova freske i lik kneza Lazara koji je bio živopisan. Turci su zatim skinuli i olovni krov sa bogomolje. Ali, mit o knezu Lazaru nije nestao. Palili su ga i Nemci tokom Drugog svetskog rata, kada su u logor odveli i igumana Mandarija.

  Ali, kao da je sam knez čuvao manastir koji je iznova i iznova podizan. Današnje freske potiču iz 18. i 19. veka i među njima i čuvena freska kneza Lazara u crvenoj odeždi.

   Osakaćen, ranjen i sa brojnim ožiljcima  iz minulih epoha, novi mirniji život su mu udahnule monahinje. Pedesetih godina prošlog veka došlo je sestrinstvo u Gornjak i igumanija Melanija sa monahinjama golim rukama su obijale zazidane freske. Kada se igumanija Melanija upokojila, nasledila ju je Veronika. Danas je to predivan manstir koji pohodi reka ljudi. U mestu Tišina čuje se ljudski žamor, nasuprot nazivu.

Zatvor

Tokom 19. veka manastir Gornjak je korišćen kao sanatorijum za umobolne, zatim je bio  zatvor za sveštena lica koje je sud tadašnje države osuđivao na tzv. vremenske kazne. Po jednoj takvoj presudi iz 1821. godine  Milosav Radosavljević je  zbog ubistva bio prikovan uza zid manastirske sobe.

 Narod dolazi neprekidno po lekovitu vodu.  Iza  manastira niz stene se sliva lekovita voda i to posebno, kažu,  oko Đurđevdana . Narod tu vodu sakuplja kašikama, verujući da leči, posebno oči.

-Lekovite vode ima uvek, nije samo oko Đurđevdana – kaže igumanija Veronika. – Mi verujemo da su to suze svetog Grigorija. Leče razne bolesti, posebno očne.

Sestrinstvo Gornjaka ne sedi skrštenih ruku. Obrađuju se bašte i sadi povrće, cveće, lekovito bilje. Monahinje prave čuveni  homoljski med, za koji se takođe veruje da je lekovit.Ako  je voda lekovita i priroda, onda je i med pčela koje tu sakupljaju polen – lekovit.

Koliko je poseban homoljski med govori podatak da je upravo on  postao prvi brendirani med iz Srbije sa zaštićenim geografskim poreklom.

  Ako se u Gornjaku ne zasladite medom i na okrepite hladom izvorskom vodom – računa se da tamo niste ni bili.

   Dijana Dimitrovska

amerika arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor film frontmen gitara glumac glumica hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik nemanjići Nikola Tesla pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka rodonačelnik roker SAD slikar slikarka sloveni srbi stefan nemanja zemun zlato čovek