Naši u svetu: Mirko Radović, treća generacija Srba u Peruu
Naši u svetu, postanu srećniji kada dođu u Srbiju. Da je mogao da vidi, Vuku Stefanoviću Karadžiću bi se sigurno brk nasmešio kada je Mirko Radović, generacija Srba u Peruu, stao uz spomenik podignut reformatoru u slavu, u srcu Beograda, da se fotografiše. Naš Mirko, rođen u Limi, u Peruu, u porodici u kojoj niko nije govorio srpski, čiji je maternji jezik španski, govori jasno i razgovetno naš jezik. Učio ga je sam, preko interneta. Kada ga je savladao dovoljno, preselio se sa porodicom u Berograd i srce mu se, kaže, vratilo na svoje mesto.
Kod Vukovog spomenika u Beogradu, zagledan u reformatora, rekao je:
– Kako da ne znam ko je Vuk Karadžić?! Ovde živim sa porodicom već 10 meseci i znam mnoge stvari o Srbiji. Zato što je stalno obilazim. Najveća prednost Srbije jeste upravo to što je mala.Naši u svetu to zaborave. Možeš da u jednom danu budeš na njenom kraju i da se uveče vratiš kući zadovoljan u svoj krevet.
O Utešno je da i male stvari imaju prednost?
– Peru je ogromna država. Lepa ali ogromna. Tamo se voziš danima da bi došao do obale, ili otišao na Ande, ili u amazonski deo. Danima! A ovde je sve blizu. I to je divno. Bio sam pre neki dan na Dunavu, da vidimo Golubačku tvrđavu. Prekrasna je. Vodio sam prijatelje Špance. Otišli smo, ručali i vratili se za par sati. Zar to nije prelepo?!
O Može se i tako gledati na stvari…
– Druga stvar koja je jedistvena ovde jeste sigurnost. Srbija je jedna od retkih zemalja na svetu gde možeš da se krećeš slobodno. A ja znam očermu govorim jer sam zbog svog posla obišao 56 zemalja u svetu. Ovde je fascinantno za mene što mogu da uzmem svog psa i da ga slobodno izvedem u park. Moje ćerke koje imaju 14 i 11 godina mogu da izađu same u park i da ja ne brinem o njima.
O A u Peruu?
– Taman posla! Tako ima lepih parkova, sve je lepo ali ne možeš da izađeš bez obezbeđenja. Nema šanse!
O Zar je toliko nesigurno?
– Da. Ili izlaze u tamo gde se ograđeno i gde postoji bezbednost i sigurnost za njih.
O Koja opasnost im preti?
– Lopovi, nasilnici. Tamo bi te neko napao i oteo telefon,novčanik, torbu…Nije sigurno. To je problem Latinske Amerike.
O Imaju oružje?
– Da, pištolje.
O Kako se snalaziš u Beogradu?
– Odlično. Uživam. Sve je blizu i nije gužva. Lima je grad koji ima 10 miliona stanovnika, više nego cela Srbija. Za mene je Beograd mali grad. Svuda idem javnim prevozom i peške da skinem kilažu. Hrana je ovde veoma ukusna i ne mogu joj odoleti. Pljeskavice, ćevapi, salate,predivno…
O Kako si došao u Srbiju?
– To čudna priča. Moj deda Milivoje je bio četnik koji je zbog komunističkih vlasti morao sa porodicom da izbegne iz Priboja 1948. godine. Došli su u Peru, započeli novi život, prilagodili se, dobili troje dece, a njihova deca decu. Srpski su govorili samo baba i deda, a ja sam od njih, kao treća generacija Srba u Peruu, na španskom, slušao divne priče o Srbiji. Ali, nažalost, jezik nisam naučio. Usadile su se te priče duboko u misao i postale sastavni deo mene. Zbog toga je sve kasnije što se dešavalo sa Srbijom, bombardovanje, propaganda, nevolje, na mene uticalo veoma, veoma bolno.
O I u Latinskoj Americi su Srbi za vreme bombardovanja bili ozloglašeni?
– Da. Sve najgore se o njima govorilo. A ja sam hteo iz kože da iskočim. Dokazivao sam mojim prijateljima da to nije tako. Govorio sam istinu. Ali, oni su me samo smatrali fanatikom.
O Kako si prelomio da dođeš u Srbiju?
– Dogodilo se to kada je našoj baki stiglo pismo od njene sestre iz Podgorice, koju nikada nije videla u životu. Tu je bio i telefonski broj. Nagovarao sam baku da je pozove. Ona je to učinila i to je bio razgovor da se najžiš od emocija. Tada sam odlučio da idem za Srbiju. Moj stric je diplomata, radi u UN. U to vreme radio je u abasadi Perua u Rimu. Kada su videli da ja ne odustajem, okrenuo je telefon kolega u Beogradu, i tako je moje putovanje moglo da se ostvari. Bilo je to 2001. godine. Kupio sam avionsku kartu i krenuo na istorijsko putovanje.
O Bio si uzbuđen?
– Kada sam sleteo u Frankfurt i čekao avin za Beograd, moje srce je kucalo nevidjenom brzinom. Nije htelo da se smiri. Stigao sam u Beograd i mislim da sam bio najsrećniji čovek na svetu. Moj san se ostvario.
O Da li si tako zamišljao Srbiju?
– Da. Ali, nisam isti čovek kao pre. Ranije sam verovao da su svi ljudi dobri. Video sam da i ovde ima loših ljudi.
O Bio si i u Crnoj Gori?
– Normalno, ali za mene i Crna Gora je Srbija. Naši u svetu to uglavnom misle. Njegoš je sigurno veoma tužan kada gleda sve ovo što se dešava sa novom crkvom, jezikom i podelama. Oni su falsifikovali istoriju. Isto su uradili i Hrvati. Hrvati su Srbi sa kompleksom. U to sam se lično uverio. A, uostalom, sličan proces se dogodio i u Peruu,koji je nekada bio centar Inka Carstva pa je rasparčan na države Bolivija, Čile, Ekvador, Argentina…
O Posle prvog obilaska Srbije i Crne Gore, vratio si se kući u Peru?
– Da ali sam se svake godine vraćao u Srbiju. Mnogo sam novca trošio na avionske karte. Tako je bilo sve do prošle godine kada sam konačno odlučio da se preselim ovde.
O Vratio si se veri svojih predaka?
– Da. Krstio sam se u manastiru u Pribojskoj Banji. Tu sam krstio i moje ćerke Milicu( 14) i Milenku(11). Sada slavim i slavu, Svetog Jovana. Pre pravoslavlja svi Radovići smo bili katolici. Ceo Peru je katolički pa smo bili i mi.
O Većina stanovnika Perua je primila veru svojih porobljivača?
– Da, prihvatili su veru kolonizatora… ogromna većina su katolici. Petsto godina su bili pod Špancima.
O I Srbija je bila pod Turcima pa je samo mali deo postao muslimanski…
– Jeste. To je jedna od stvari koja je fascinantna kod Srba.I ne samo ta. Ljudi ne veruju kada čuju šta je sve Srbija izdržala. Turke, pa Prvi svetski rat, i balkanske ratove i Drugi svetski rat, rat u Jugoslaviji i bombardovanje i ceo svet protiv, i Amerika protiv …! Ne znam nijednu zemlju na svetu koja bi to sve uopšte preživela. Moćna Srbija!
O Nisi zažalio što si se ovde preselio?
– Nikako! To je bio moj san. Ostvario sam ga. Koliko je ljudi ostvarilo svoje snove?!
O Da li je porodica bila za to da se preselite?
– Moja supruga Marisela, koja je srpskog, italijanskog i peruanskog porekla, nije bila za to. Imam još četvoricu braće ( Milovan živi u Limi, Milenko i Milan u Kaliforniji, Mihajlo u Atlanti) oni nisu bili takođe. Ali ja sam slušao svoje srce.
O Sva imena u vašoj porodici počinju na M?
– Da, to je neka naša tradicija. Zapravo svi smo bili na “ Mi“, pa je brat prekinuo tradiciju, nazvavši ćerku Marija.
O Šta ti je neobično ovde?
– Pa to što su non-stop kafići puni. Ljudi kažu da nemaju para a imaju za kafu, cigarete…Drugo, negativno je sve isto kao i svuga na svetu, rijaliti program, unifiormnost,vladavina moćnika… Moji prijatelji me pitaju zašto se ne vratiš u Peru? Pa i u Peruu ljudi odlaze iz zemlje, idu za Brazil, Ameriku nije ni tamo krasno. Svuda su migracije. A u Srbiji je divno. Ima problema, naravno, birokratija, korupcija, gluposti države… Ali živeti ovde za mene je bajka. Lepa je i Lima. O, da, prelepa. Ali tamo moraš da imaš para i da živih u kondominiju da bi ti bilo lepo. Ovde ti ne treba kondominijum, ovde je sloboda i sigurnost – svuda.
O Kada si poslednji put bio u Peruu?
– Bio sam prošle godine. Moja porodica je otišla sada na odmor tamo.
O A ti?
– O, ne, hvala, ja sam ostao da uživam u zemlji iz svojih snova.
Tuđina
– Najtužnija stvar na svetu mi je ta što su moji deka Milivoje i baka Milka umrli u tuđoj zemlji. Jeste, oni su je izabrali kada su pobegi iz Jugoslavije, kao i drugi naši u svetu. Ali, znam da bi voleli da su sahrnajeni ovde.
Lepi
Srbija je stavrno lepa zemlja, ali siguran sam da su za sve strance ovde najveći problem – lepe žene. Srbi su baš lep narod.
Reinkarnacija
– Od nas petorice braće samo ja imam latinoamerički izgled. Ostala braća su balkanski tip. Otac Miodrag, nažalost, umro je od karcinoma i bio je izuzetno dobar čovek, darežljiv, na dedu. Pomagao je ljude u siromaštvu. Majka mi je špansko – portugalskog porekla, zove se Orietta Barreto.Ja sam ispao pola – pola. I samo sam ja imao jaku želju da vidim Srbiju. Imao sam osećaj kao da sam reinkarnacija nekog pretka. Nisam se smirio dok nisam došao.
Muzika
Mirko Radonjić voli muziku i veoma lepo peva. Snimio je nekoliko CD-a na kojima na španskom jeziku peva i o Srbiji. Pre par godina se predstavio publici i na Egzitu. Promoviše Srbiju na društvenim mrežama ( Serbios Unidos en Latinoamerica ) sa prijateljima iz Srbije kao i svoju fan stranicu na fejsbuku
Crkva
– Malo je Srba u Peruu. Ne više od stotinak. Ali smo veoma vezani i održavamo komunikaciju. U Limi nema pravoslavne srpske crkve, već ima jedna grčka pravoslavna crkva u koju dolaze razni pravoslavni narodi poput Rusa, Rumuna, pravoslavnih Arapa. U tu crkvu idu i Srbi.
Brend
U dalekom Peruu prodaje se voda sa srpskim nazivom “ Kopaonik“. Ovaj brend osmislio je Mirko. Naši u svetu Latinske Amerike mogu d aje kupe, a njegove ćerke su promoteri srpske vode u Peruu.
Dijana Dimitrovska
žVidi još: Srećan na talasima
