U jutro 23. febeuara 2022. prva vest koju smo čuli bila je strašna. Rusija je iz vazduha napala Ukrajinu!
Ceo dan sam plakala identifikujući rakete, bombe, napad,rat sa onim što se nama u Srbiji dešavalo. Jer, mi i ne umemo da razumemo tako duboko ako nismo kroz to prošli. Zašto pravoslavna braća jedni na druge? Zašto?
Da bi shvatila šta se dešava, počela sam da čitam istoriju Ukrajine. Kada sam je pročitala – zabolela me glava. O takvoj patnji, genocidu, kontradikciji nisam ni sanjala. Napisala sam drugarici u Moskvi, knjižrevnici i intelektualcu koja se stidi agresije:
– Čitala sam istoriju Ukrajine, i ne mogu da verujem da se sve to dogodilo jednoj zemlji i narodu. To je istorija apsurda!
Odgovorila mi je:
-Kod nas postoji šala: Kafku i Orvela smo odavno prepljunuli (ostavili iza nas).
Ukratko, Ukrajina mlada država, rođena tek devedesetih godina. Ali, kada je otišla, odnela je sa sobom i srce Rusije, Kijevsku Rusiju, iz koje se rodila Rusija, a kada je knez Vladimir primio hrišćastvo računa se da je Rusija postala pravoslavna. Kijevska Rusija je srce Rusije, kao što je kod nas Kosovo srce Srbije.
Ukrajina je najveća evropska država i to kakva: ima toliko plodne zemlje koja hrani da se ne može porediti ni sa jednom državom na svetu. Zapravo, Amerika i Rusija zajedno imaju otprilike kao jedna Ukrajina. Sa Ukrajinom pod skutom, Evropa nema šta da brine o prirodnim resursima i hrani koji su uvećani za jednu trećinu. Ali, gle paradoksa, iako ima bogatstvo, 85 odsto Ukrajinaca živi u gradovima. Sela su pusta!
Geostrateški je centar sveta koji bi svako poželeo.
Na istoku zemlje smešten je Donski industrijski basen Donbas, koji je bio centar vojne industrije bivšeg SSSR-a, metalurgije i mašinogradnje. Sad zamislite koliko je to veliko kad je opsluživalo ceo SSSR.
Kroz Ukrajinu prolaze svi najvažniji naftovodi i gasovodi iz Rusije ka evropskim zemljama. Od nje zavisi ruski gas.
Ukrajina kontroliše delove krimske luke i crnomorskog i kaspijskog basena koji je najveći proizvođač nafte na svetu, zajedno sa Persijskim zalivom.
Ogromna država, plodna i nema čega nema zapala je za oko moćnicima koji mogu da je se dočepaju jedino ako je zavade sa Rusijom.
Sad vera. Zašto ih pojedini istoričari nazivaju fašistima, jevrejima, unijatima i slično postalo je jasnije.
Vera je suština spora.
Rusija je nastala na području današnjeg Kijeva kada je i primljeno hrišćanstvo. Ali, tokom carske Rusije jedan deo Ukrajine je bio na krajnjem zapadu i van granica ruskog Carstva. Ni na istoku ni na zapadu, bili su prisiljeni da prihvate uniju sa papom u Rimu, pa je tako stvorena Unijatska crkva, koja ima pravoslavne obrede, a priznaje papu kao vrhovnog poglavara svih hrišćana.
Ali i tu su podeljeni: jedni su Rusini, drugi, Ukrajinci koji žive u čitavoj Galiciji sa sedištem u Lavovu, centrom ukrajinskog nacionalizma. Sveukupno, ovih unijata ili grkokatolika među Ukrajincima ima svega oko 4 miliona ili oko 8%.
Najveći broj vernika, prema statistici ima nepriznata Ukrajinska Pravoslavna crkva Kijevske Patrijaršije, nastala 1995. nakon raspada SSSR-a i proglašenja nezavisnosti Ukrajine. Ona ima oko 17 miliona vernika uglavnom u Zapadnom i centralnom delu zemlje.
Druga crkva je Ukrajinske pravoslavne crkve koja je deo Moskvovske patrijaršije (dakle Ruske Pravoslavne Crkve) – jedina priznata pravoslavna crkva. Ima oko 9 miliona vernika.
Treća crkva jer Autokefalna Ukrajinska Pravoslavna Crkva na zapadu zemlje, takođe nepriznata, sa oko 4 miliona vernika.
Ukrajina ima tako tri crkve.
I dalje ne znam ko su Ukrajinci. Istorija kaže da se do revolucije 1917, ruski narod delio na Velikoruse (današnje Ruse), Maloruse (današnje Ukrajince) i Beloruse koji i danas koriste taj naziv. Tokom perioda SSSR rođen je naziv Ukrajinac, koji označava nekog ko živi na kraju carstva.
Za vreme Staljinovog režima sledi strava I užas! Staljinov režim je nad Ukrajincima izvršio najveći genocid u istoriji Evrope kada je tokom 1932-1933 veštački izazvao glad među seljacima Ukrajine i Povoložja, nasilno im oduzimajući svu hranu. U te dve godine umrlo je viš od 7.3 miliona Ukrajinaca. Taj genocid nazvan je gladomor koji je – kakvog apsurda!- pogodio istočni, ruski deo Ukrajine, a ne zapadni. Staljin nasilno izmešta seljaka u gradove. Tipičan primer je Kijev. U njemu je u vreme carske Rusije bilo 69 odsto Rusa, 32 odsto Jevreja koji su govorili ruski, i zanemarljiv broj Ukrajinaca.
U vreme Staljina, Ukrajinci postaju većina u Kijevu.
Za vreme Drugog svetskog rata stvorena je pronacistička „Vlada“ Ukrajine, koja je zagovarala mržnju prema Rusima i Jevrejima. Ukrajinski Jevreji pobijeni su u egzekucija koje su sprovodili Nemci i ukrajinski kolaboracionisti: u mestu Babij Jar, pored Kijeva,za dva dana postreljano 35.000 kijevskih Jevreja. Svi, dakle Jevreji iz Kijeva su pobijeni.
Danas svi govore ruski jezik, i sve je na ruskoij, a ruski jezik nije službeni. Ukrajinski se širi polako ali je i zabeleženo da ukrajinski premijeri nisu govorili ukrajinski- nisu ga znali.
Mimo ikakve logike 1960.godine Ukrajini je dodeljeno rusko poluostrvo Krim. Teritorijalno nagrađena, formirala je svoje današnje granice.
Raspadom SSSR-a Ukrajina je prvi put u istoriji postala nezavisna država. Nestabilna, sa državnicima koji su se vezivali za NATO i zapadne centre.
Dok sam čitala tužnu i jezivu istoriju Ukrajine, emocije su me preplavljivale. Tuga, i uglavnom tuga. Za jadne Ruse koji su prepustili svoje srce države i tuga za jadne Ukrajince koji nisu imali sreće da formiraju stabilnu državu.
Nekoliko dana nakon napada Rusije, stigao je i naš prijatelj Ukrajinac Vladimir. Posle suza i iskrene dobrodošlice, rekao je da je kolima prešao celu Ukrajinu. Potresen, tužan, uplašen, ljut… kakav bi mogao biti. Rekao je u jednom trenutku.
-Srbi i Ukrajinci su vrlo slični. I sudbine su nam slične. Pa i jezik – rekao je.
Njedgova žena Julija još je rekla: – Neće tu biti mira. Mnogo smo podeljeni.
Pocepana nekom nevidljivom linijom na ruski i ukrajinski deo, na siromašni zapad, bogati istok – bez nade da se pomiri. Istok i jug Ukrajine su svim srcem za Rusiju, zapad svim srcem za Evropu.
A Evropa, ona čeka da se zemlja rapščerupa i da uzme svoj deo.
A mi, posmatrači sa strane, ne možemo da vidimo jasno od oblaka tuge koji nas obavija i žalosti za ruskim i ukrajinskim narodom.
Milka Kresoja nikada nije ni sanjala da će živeti u Rusiji. Niti da će postati uspešna i imućna, da će se družiti sa Jeljcinom i ruskim oligarsima, da će se baviti svim tim poslovima kroz koje je prošla, od diplomatije preko biznisa sa čelikom i ugljem, do uređenja enterijera i dobrotvorne aktivnosti u znak poštovanja prema Nikoli Tesli.
-Kao dete, maštala sam o Americi, da tamo živim – rekla mi je u jednom razgovoru koje smo vodile na crnogorskom primorju.- Istina, čitajući Tolstojev “Rat i mir”, potajno sam sanjala da sam na ruskom balu, kao Nataša Rostova, ali sa kim? Sa Bolkonskim? Ne. Sa grofom Vronskim? Opasno. Možda je, ipak, najbolje sa Pjerom Bezuhovim, on je siguran oslonac. (Reč je o aristokratskim porodicama iz Tolstojevog romana).
o Kako ste stigli u Moskvu?
– Sa diplomatskim pasošem SFRJ, početkom devedesetih. Bile su to teške godine za Rusiju. Hleba nije blo, redovi svuda, nemaština, beda, potpuna propast velike imperije. Kada je trebalo da se vratim za Beograd, počeo je raspad Jugoslavije. Pitala sam se, kuda da se vratim, čime da se bavim? Tako sam odlučila da se bavim biznisom, iako nista o tome ništa nisam znala. Imala sam sreću da dospem u krupnu kompaniju, po ozbiljnoj preporuci, čiji je vlasnik bio naš čovek M. Tadic. Imala je italijansku registraciju i bavila se izvozom čelika i uglja iz Rusije. Tu sam mnogo naučila, a kada je vlasnik, kroz par godina, nažalost, umro, otvorila sam svoju privatnu firmu na Kipru i još 10 godina radila u Sibiru na izvozu čelika i uglja. Onda sam otvorila veliki restoran Kraljevske tajlandske kuhinje od 1000 m2 u Moskvi, koji je radio punih 5 godina. Tu sam naučila osnovno: hrana je lek i lek je hrana !!!
o Bili ste uspešni u pravom smislu reči?
– Uspešan znači imati znanje iz oblasti koju radiš. To je škola tipa “kako se kalio čelik”. Jer i neuspeh je korak i lekcija ka uspehu. Postavite cilj, ostalo su samodisciplina, volja, želja i veoma naporan rad. Verovanje u svoje sposobnosti i pozitivne misli.
o Koje je najčudesnije mesto, ili događaj, ili slika koju ste videli u Rusiji?
– Volim Moskvu i njenu veliku istoriju. Nas vezuje sa Rusijom 8 vekova medjusobnih bratskih odnosa. Duboki su naši koreni u Rusiji, kao i ruski ovde. Volim da posećujem sveta mesta, a najčešće Sergejev pasad, udaljen 60 km od Moskve. To je jedan od najvećih pravoslavnih manastira, bivše sedište Ruske patrijaršije.Osnivač ovog mesta je sveti Sergej Radonjezskij u 14. veku.
O Živeli ste u Sibiru, kako to izgleda?
– Nisam živela u Sibiru, ali sam najmanje 5 puta mesečno putovala za Sibir, gde sam radila.To je oko 5000 km od Moskve.Volim Sibir, iako se za 26 godina života nisam privikla na rusku zimu.
O Teško je generalizovati, ali, kakvi su u suštini Rusi, koja je njihova najprepoznatljivija nacionalna odlika?
– Obično kada govorimo o Rusima kažemo da imaju ‘zagonetnu dusu”. Ona je široka ruska duša, religiozna, darežljiva, milosrdna, stradalna. To su sve one vrednosti pravoslavlja. Osećaj pravde, dobrote i gostoprimstva, strpljivosti, širina karaktera…Ali i stvaralački potencijal, zbog čega Ruse nazivaju “mozgom planete”. Medjutim, ima i onih drugih osobina, sto bi rekao Puškin,”ne daj Bože videti ruski bunt”.
O Upoznali ste mnogo slavnih… da li je neko ostavio na vas poseban utisak i ko?
– Sticajem okolnosti, upoznala sam mnoge poznate političke, javne, diplomatske, kulturne, sportske i ličnosti iz krupnog biznisa u Rusiji. Od Jeljcina i njegove supruge Naine, Ljudmile Putine, Aline Kabaeve, Aleksandre Pahmutove, Macueva, Pletnjova i mnogo, mnogo drugih. Svi su na mene ostavili utisak snažnih ličnosti od kojih imate i šta da naučite.
O Šta pomislite kad čujete da neko kaže da Rusi ne vole Crnogorce i da se povlače kapital iz Crne Gore?
– Ne možemo nikada govoriti o tome da Rusi vole ili ne vole Crnogorce, jer se sve posmatra kroz politiku i interes. Ako su Rusi toliko uložili u Crnu Goru, kupovinom silnih nekretnina i postali jaka turistička sila, onda verovatno to treba poštovati i naći neki balans u odnosima sa Istokom i Zapadom.
O Imate brojna interesovanja, s jedne strane osnivač ste Centra za istraživanje nasleđa Nikole Tesle, s druge zanimate se za klasičnu muziku (učestvovali ste u dovođenju Mihaila Pletnjova u Beograd), radili ste sa čelikom, radite biznis sa izgradnjom i opremanjem stanova i kuća…Svestrani ste. Da li čovek može da radi više poslova uspešno?
-Čovek može i treba da radi nekoliko poslova istovremeno i da u tome bude i uspešan. Ja zaradjujem na opremanju enterijera bogatih klijenata u Moskvi i Sibiru, imam uradjeno iza sebe više od 100 objekata. Sve ostalo je moje vreme koje ja trošim, kao glavni osnivač i mecena Medjunarodnog centra za istraživanje nasledja Nikole Tesle u Beogradu i na predstavništvo u Moskvi. Volim Nikolu Teslu i ponosim se time što mogu da kažem: ”Nije se rodio ni u Moskvi, Vašingtonu, Londonu ni Njujorku, već pod našim nebom. I postavljam u svojim referatima dve teze: Da li bi Nikola Tesla bio to što jeste, da je imao druge roditelje i da nije bio Srbin?
O Da li se bojite da će posle vas ostati malo stvari koje će podsećati na vaše postojanje?
– Svako od nas ima svoj zadatak na zemlji. Pa i ja. Htela bih da ostvarim svoj san, da izgradimo toranj Tesla, preko puta Kalemegdana, na Novom Beogradu, kao simbol novog Beograda, koji je u vreme despota Stefana bio duhovni centar Evrope, i Nove Srbije.Tesla je naš “nebeski znak” ! Imamo i projekat “Rtanj”, koji cemo raditi sa Rusima.
O Da li verujete da posle ovog života postoji drugi?
– Verujem. I kao što je Tesla pisao: “Zapamtite, nijedan čovek, koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice povrate u prvobitno stanje…”
o Da li vam se događalo da vas „onaj odozgo“ kazni ?
– Verujem da zlo mora biti kad – tad kažnjeno. Svako od nas zna kada je nešto loše uradio ili pomislio, da se to na neki način vraća. Kod Tesle imate “zakon kosmičkog bola”, koji treba pročitati.
O Šta je za vas najveća tragedija koja može da zadesi čoveka?
– Da se nešto desi sa našom planetom i to krivicom čoveka. Ova neoliberalna, profitabilna civilizacija nas gura u propast. Izlaz je u novoj civilizaciji, koja pripada samo Tesli. I za to se treba pripremati.
O Zašto u 21. veku bogata manjina eksploatiše ogromnu većinu?
– Zato što nam je nametnuto poklonjenje ‘zlatnom teletu’, trka za novcem, a to su već druge sile. Nove Tesline tehnologije, koje biraju nas, pomoći će nam da se izborimo za novo zlatno ‘vinčansko doba’, koje nam i po vaseljenskom pravu pripada.
O Da li verujete u priču da mala grupa bogatih, moćnih porodica na svetu rukovodi našim životima, dajući nam nezdravu hranu, opasne lekove, sporne vakcine…bez prava na izbor?
