Ukrajina, duboko podeljena zemlja istoka i zapada

Ukrajina, duboko podeljena zemlja istoka i zapada

 U jutro 23. febeuara 2022. prva vest koju smo čuli bila je strašna.

Rusija je iz vazduha napala Ukrajinu!

Ceo dan sam plakala identifikujući rakete, bombe, napad,rat sa onim što se nama u Srbiji dešavalo. Zašto pravoslavna braća jedni na druge? Zašto?

ukrajina, duboko podeljena zemlja istoka i zapafda

  Da bi shvatila šta se dešava, počela sam da čitam istoriju Ukrajine. Kada sam je pročitala – zabolela me glava. O takvoj patnji, genocidu, kontradikciji nisam ni sanjala. Napisala sam drugirici u Moskvi, koja se kao pravi intelektualac, stidi agresije:

– Čitala sam istoriju Ukrajine, i ne mogu da verujem da se sve to dogodilo jednoj zemlji i narodu. To je istorija apsurda!

Odgovorila mi je:

-Kod nas postoji  šala: Kafku i Orvela smo odavno prepljunuli (ostavili iza nas).

 Ukratko, Ukrajina mlada država,  rođena tek devedesetih godina. Ali, kada je otišla, odnela je sa sobom i srce Rusije, Kijevsku Rusiju, iz koje se rodila Rusija, a kada je knez Vladimir primio hrišćastvo računa se da je Rusija postala pravoslavna. Kijevska Rusija je srce Rusije, kao što je kod nas Kosovo srce Srbije.

    Ukrajina je najveća evropska država i to kakva: ima toliko plodne zemlje koja hrani da se ne može porediti ni sa jednom državom na svetu. Zapravo, Amerika i Rusija zajedno imaju otprilike kao jedna Ukrajina. Sa Ukrajinom pod skutom, Evropa  nema šta da brine o prirodnim resursima i hrani koji su uvećani za jednu trećinu.  Ali, gle paradoksa, iako ima bogatstvo, 85 odsto Ukrajinaca živi u gradovima. Sela su pusta!

ukrajina  zemlja apsurda

  Geostrateški je centar sveta koji bi svako poželeo.

  Na istoku zemlje smešten je  Donski industrijski basen  Donbas, koji je bio centar vojne industrije bivšeg SSSR-a, metalurgije i mašinogradnje. Sad zamislite koliko je to veliko kad je opsluživalo ceo SSSR.

  Kroz Ukrajinu prolaze svi najvažniji naftovodi i gasovodi iz Rusije ka evropskim zemljama. Od nje zavisi ruski gas.

  Ukrajina kontroliše delove krimske luke i crnomorskog i kaspijskog basena  koji je najveći proizvođač nafte na svetu, zajedno sa Persijskim zalivom.

 Ogromna država, plodna i nema čega nema zapala je za oko moćnicima koji mogu da je se dočepaju jedino ako je zavade sa Rusijom.

 Sad vera. Zašto ih pojedini istoričari nazivaju fašistima, jevrejima, unijatima i slično postalo je jasnije.

  Vera je suština spora.

 Rusija je nastala na području današnjeg Kijeva kada je i primljeno hrišćanstvo. Ali, tokom carske Rusije jedan deo Ukrajine je bio na krajnjem zapadu i van granica ruskog Carstva. Ni na istoku ni na zapadu, bili su prisiljeni da prihvate uniju sa papom u Rimu, pa je tako stvorena  Unijatska crkva, koja ima pravoslavne obrede, a priznaje papu kao vrhovnog poglavara svih hrišćana.

  Ali i tu su podeljeni: jedni su Rusini, drugi, Ukrajinci koji žive u čitavoj Galiciji sa sedištem u Lavovu,  centrom ukrajinskog nacionalizma. Sveukupno, ovih unijata ili grkokatolika među Ukrajincima ima svega oko 4 miliona ili oko 8%.

Najveći broj vernika, prema statistici ima nepriznata Ukrajinska Pravoslavna crkva Kijevske Patrijaršije, nastala 1995. nakon raspada SSSR-a i proglašenja nezavisnosti Ukrajine. Ona ima oko 17 miliona vernika uglavnom u Zapadnom i centralnom delu zemlje.

Druga crkva je  Ukrajinske pravoslavne crkve koja je deo Moskvovske patrijaršije (dakle Ruske Pravoslavne Crkve) – jedina priznata pravoslavna crkva. Ima oko  9 miliona vernika.

Treća crkva jer Autokefalna Ukrajinska Pravoslavna Crkva na zapadu zemlje, takođe nepriznata, sa oko 4 miliona vernika.

   Ukrajina ima tako tri crkve.

  I dalje ne znam ko su Ukrajinci. Istorija kaže da se do  revolucije 1917, ruski narod delio na Velikoruse (današnje Ruse), Maloruse (današnje Ukrajince) i Beloruse koji i danas koriste taj naziv. Tokom perioda SSSR rođen je naziv Ukrajinac, koji označava nekog ko živi na kraju carstva.

  Za vreme Staljinovog režima sledi strava I užas! Staljinov režim je nad Ukrajincima izvršio najveći genocid u istoriji Evrope kada je tokom 1932-1933 veštački izazvao glad među seljacima Ukrajine i Povoložja, nasilno im oduzimajući svu hranu. U te dve godine umrlo je viš od 7.3 miliona Ukrajinaca. Taj genocid nazvan je gladomor koji je – kakvog apsurda!-  pogodio istočni, ruski  deo Ukrajine, a ne zapadni. Staljin nasilno izmešta seljaka u gradove. Tipičan primer je Kijev. U njemu je u vreme carske Rusije bilo 69 odsto Rusa, 32 odsto Jevreja koji su govorili ruski, i zanemarljiv broj Ukrajinaca.

  U vreme Staljina, Ukrajinci postaju većina u Kijevu.

 Za vreme Drugog svetskog rata  stvorena je pronacistička „Vlada“ Ukrajine, koja je zagovarala mržnju prema Rusima i Jevrejima. Ukrajinski Jevreji pobijeni su  u egzekucija  koje su sprovodili Nemci i ukrajinski kolaboracionisti: u mestu Babij Jar, pored Kijeva,za dva dana postreljano 35.000 kijevskih Jevreja. Svi, dakle  Jevreji iz Kijeva su pobijeni.

Danas svi govore ruski jezik, i sve je na ruskoij, a ruski jezik nije službeni. Ukrajinski se širi polako ali je i zabeleženo da  ukrajinski premijeri nisu govorili ukrajinski- nisu ga znali.

   Mimo ikakve logike 1960.godine Ukrajini je dodeljeno  rusko poluostrvo Krim. Teritorijalno nagrađena, formirala je svoje današnje granice.

 Raspadom SSSR-a Ukrajina je prvi put u istoriji postala nezavisna država.  Nestabilna, sa državnicima koji su se vezivali za NATO i zapadne centre.

  Dok sam čitala tužnu i jezivu istoriju Ukrajine, emocije su me preplavljivale. Tuga, i uglavnom tuga. Za jadne Ruse koji su prepustili svoje srce države i tuga za jadne Ukrajince koji nisu imali sreće da formiraju stabilnu državu.

  Nekoliko dana nakon napada Rusije, stigao je i naš prijatelj Ukrajinac Vladimir. Posle suza i iskrene dobrodošlice, rekao je da je kolima prešao celu Ukrajinu. Potresen, tužan, uplašen, ljut… kakav bi mogao biti. Rekao je u jednom trenutku.

-Srbi i Ukrajinci su vrlo slični. I sudbine su nam slične. Pa i jezik  – rekao je.

 Njedgova žena Julija još je rekla: – Neće tu biti mira. Mnogo smo podeljeni.

 Pocepana  nekom nevidljivom linijom na ruski i ukrajinski deo, na siromašni zapad, bogati istok – bez nade da se pomiri. Istok i jug Ukrajine su svim srcem  za Rusiju, zapad svim srcem za Evropu.

  A Evropa, ona čeka da se zemlja rapščerupa i da uzme svoj deo.

  A mi, posmatrači sa strane, ne možemo da vidimo jasno  od oblaka tuge koji nas obavija i žalosti za ruskim i ukrajinskim narodom.

Zapisi pegave veštice

arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor filozof gitara glumac glumica herceg novi hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla pacijenti pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka sloveni srbi umetnost virusi zemun zlato čovek

Duša naša, misterija stara koliko i čovek

Duša naša, misterija stara koliko i čovek

Duša i telo – to smo mi, ljudi. Svi skoro pa isti, a, opet, jedinstveni, unikatni i neponovljivi. U svim tim milijardama i milijardama segmenata od kojih se sastojimo.

 O telu nauka ponešto i zna. Ali o duši – gotovo ništa.

 Ne znamo čak ni  gde stanuje duša, a kamoli nešto detaljnije tipa, kako izgleda, od čega je sastavaljena, da li se kreće, da li se deli, obnavlja …?

 Tragamo za njom od kako je sveta i veka.

duša

Hrišćanstvo uči da je duša netelesna, neprostorna i neuništiva. Ona  predstavlja unutrašnjost čoveka koji daje život telu. Ali, detalji su poznati samo tvorcu.

 Mi, pravoslavci, verujemo da duša pokojnika obilazi oko svoje kuće četrdeset dana, zbog čega se i pali kandilo u kući pokojnika da joj osvetli put.

Posle toga arhangel Mihailo meri dušu, odnosi je na nebo i gore odlučuje gde će ona dalje. Vagaju se dobra i zla dela. Ako je za života činio samo loše – ide u pakao, ukoliko je taj čovek činio dobra dela – obezbedio je sebi raj.

 Duša se može nastaniti svuda, i u živom i u neživom svetu. Može biti u drvetu, zecu ili u kamenu.  

  Čitajući Frejzera ( Zlatna grana) saznajemo da i australijski crnci veruju da u grudima imaju još jednog malog čoveka.

Huron – Indijanci, Oklahoma, verovali su duša ima glavu i telo, ruke i noge, kao i čovek.

duša

Eskimi veruju da duša ima isti oblik kao i telo kome pripada ali je finija i uzvišenije prirode.

 Po mišljenju Nutka-Indijanaca (ostrvo Vankuver, Kanada) duša ima oblik majušnog čoveka a njeno sedište je u temenu. Dok duša stoji uspravno, njen sopstvenik je zdrav i srčan, ali kad iz ma kog uzroka izgubi uspravan položaj, njen sopstvenik izgubi pamet.

 Malajci  zamišljaju ljudsku dušu kao malog čoveka, veličine palca i većinom nevidljivog. U stanju je da brzo leti iz mesta u mesto, odlazi iz tela za vreme spavanja, transa i bolesti a stalno posle smrti.

Narodi u Indfoneziji misle da svakog čoveka čoveka pre rođenja pitaju koliko dugačku ili tešku dušu želi, pa mu se odmeri onoliko koliko želi. Najteža duša koja je ikada data teži oko 10 grama.

   Beskrajan je niz verovanja gde je i šta radi duša.

Šta kaže nauka. Izgleda da i u tima beskrajan niz „ dokaza“. Naučnici su pre par godina oprezno objavili da je možda duša u očima.

Ian Stivenson, Medicinski univerzitet  Virdžinija, na oko 2.500 slučajeva dokazivao je da inkarnacija potoji u sećanjima male dece. Robert Lanza, profesor na Medicinskom fakultetu u Severnoj Karolini tvrdio je da fizička smrt nije konačna. Prrema teoriji biocentrizma smrt je samo iluzija koju stvara naša svest. Smrt nije konačna kao što to mi mislimo, a glavna premisa joj je da je život ishodište koje stvara svemira, a ne da svemir stvara život.
 Ruski naučnik Konstantin Korotkov, uopravnik Instituta za fiziku u Sankt Petersburgu snimao je ljudsko telo u trenutku smrti na kome se vidi da astralno telo napušta materijalno telo.

duša

Fotografija je urađena posebnom tehnikom, naprednim oblikom Kirlijanove  fotografije, što je, kako se objašnjava, fotogram pod naponom koji koristi i Ministarstvo zdravlja za dijagnostikovanje bolesti.

  Konstantin Korotkov je tvrdio da promenom naših misli menjamo i energiju u prostoru. Što dajemo – to i dobijamo.

  Mislima gradimo naš svet, govorio je, svoju realnost. Niko nam nije kriv ni vlade, moćnici, komšije, projatelji, neprijatelji, krivi smo sami. Tvorac nam je dao alat da sami pravimo svoj svet – pa iskoristimo ga.

Duša koja je snimljena, napustila je najpre trup i glavu, a zatim i srce i polne organe.

 Profesor dr Dušan Šćepanović kome je pre deceniju i po  presađeno srce mlađeg Nemca, misli da duša ne može biti u srcu.

– Duša sigurno nije u srcu – rekao mi je u jednom razgovoru.- Mislim da se nalazi u mozgu. Da je u srcu, ja bih imao tuđu dušu. Ovako, imam tuđu pumpu (srce) ali i dalje imam vlastitu dušu.  Srcu, sigurno nije. 

 Ostaje naša suština tako i dalje zagonetna, neuhvatljiva i neizreciva.

izvor Original

Vidi još: Mističan cvet i hotel