Matija Bećković, zašto se ljudi danas toliko boje smrti

Matija Bećković, zašto se ljudi danas toliko boje smrti

I sve dok u nekoj zaboravljenoj polici stoji prašinom obavijena, vremenom načeta, moljcima opsednuta – živeće knjiga. Neće se tako lako predati, veruje Matija Bećković, akademik i tvorac tolikih knjiga. Kao moćni vitez, boriće se ona do poslednjeg dana, do poslednje stranice i poslednjeg slova.Sve je rečeno naslovom eseja Umberta Eka „Nećete se lako ratosiljati knjige“ – kaže Matija Bećković u razgovoru za «Slovo».

– Pošto je ispričana istorija knjige od početka do naših dana kad su je zamenili toliki drugi mediji – zaključeno je da je knjiga bila na početku pa će, posle svega, biti i na kraju.
Na jednom mestu spominju se i današnji nepismeni lopovi koji su provalili u Ekov stan i pokupili telefone, računare, diskete i drugu elektroniku, a nisu dirnuli ni jednu knjigu među kojima su bili i stari dragoceni primerci koji više vrede nego cela kuća i pokućstvo.


O Kako uopšte doživljavate ovo naše vreme? Da li je to taj „novi svetski poredak“?

-Ne primećujem nikakvu bitnu razliku. Imao sam sreće da budem okružen ljudima koji su činili da smo gotovo i previđali koji je i kakav je poredak. U svakom poretku se može preživeti, ako čovek ima s kim.
O Da li je strah masovno razvojno unazadio ljude?

-Lozinka našeg vremena je da se jedino treba plašiti straha. Danas mnogi, nažalost, nemaju u svom životu ništa drugo osim straha i briga. Pa i toga im je preko glave. Takozvani običan čovek i smrtnik je očigledno zbunjen i zatečen. Ne daju mu ni da sanja o budućnosti. Primoran je da se veseli i veliča lepotu sadašnjeg trenutka.
O Da li je moguće da se ljudi danas, u 21. veku, boje smrti više nego ikada? Zašto?

-Čini mi se da i taj strah ima najmanje veze sa ljudima. To nije njihov izbor. Time su svakodnevno bombardovani iz svih oružja. To im je nametnuto kao jedina tema, kao da je smrt nešto novo na ovom svetu.

matija bećković o novom svetskom poretku


O Kome ili čemu vi verujete?

-Verujem u onu pticu koja mi je sletela na kapu kad sam u šezdesetoj godini života stao pred rodnu kuću u Senti. Nju ne bih nikako smeo da izneverim.
O Hoće li pandemija uništiti lepe umetnosti? Nekako su nestale..

-Umetnosti nisu nestale i tek će se rascvetati. Lepe umetnosti su se premestile na lap topove i zum prezentacije. Posle godina korone ko zna šta će nam sve padati na glavu. I da lepe umetnosti neće završiti kao Monsarat Kabalje. Zamenićemo „daske koje život znače“ nekim novim, da bismo nastavili dalje…
O Očigledno je da nema kriterijuma ni za šta, ali zašto bi neko želeo da nema kriterijuma?

-Važno je da čovek ima iluziju da sam nešto bira. Onda će imati i iluziju izbora i poželeti da ima i – kriterijuma.
O Da li ste srpski patriota ili nacionalista i kakva je, uopšte, tu razlika? I da li ove kategorije za naše mlade upravo polako nestaju?
-Te etikete nisam upotrebljavao niti se na njih osvrtao.Time se ne bave umetnici. To je posao različitih «službi». Politička korektnost je zamenila nekadašnje ideološke komisije i spiskove idejnih skretanja u kulturi. Pod tim pojmom svako razume nešto drugo. Fenomen je da u naše vreme ne postoje nacinalisti velikih nacija i izabranih naroda. Veliki nacionalisti se javljaju samo kod onih malih i preplašenih naroda. I što su manji i i ugroženiji to su uočljiviji i opasniji. Ne treba se zbog toga uzbuđivati. Nisam primetio da se neki evropski, švedski, finski, ili belgijski pisac ljutio i dramio ako ga tako zovu. Ko god misli svojom glavom se preporučuje da bude nazvan politički idiot.


O Koje je po vama državno uređenje najbolje za srpski narod i njegovu narav?

-To je ono društveno uređenje koje je u Srbiji bilo vekovima. Naši preci za drugo nisu znali. Već sam jednom rekao: Tito je Stevan Nemanja republike Srbije. I dok je republike nećemo se ratosiljati njega.
O Zašto srpske institucije nikada u novijoj istoriji nisu imali dobre odnose sa dijasporom?
-Ne bi se ni zvala dijaspora kad bi imala bolje odnose sa svojom zemljom.
O Šta konkretno SANU radi na toj relaciji?

-Ponekad se seti nekog i ponekom pruži ruku, kao nekad Tesli, Pupinu, a sigurno i danas nekome, ali ja ne znam kome. Saznaću iz štampe.
O Šta bi vas pozitivno izenadilo da se desi…?

-Da Srbija bude krcata Novaka Đokovića i njegovih potomaka umesto Tita i njegovih odlivaka. Đoković je putokaz i iscelitelj,a mi ga i dalje tražimo tamo gde ga nikad i nigde nije bilo. Đoković je stvarnost – sve drugo su utvare i vampiri.

autor: Dijana Dimitrovska, izvor: Balkan Citt Magazine

beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić