Manasija, dvorac iz bajke despota Stefana Lazarevića

Manasija, dvorac iz bajke despota Stefana Lazarevića

   Manasija izroni kao dvorac iz bajke iza krivine i zbuni vas  sasvim. Stranac pomisli da iza zidina moćne i romantične tvrđave čeka neka princeza svog princa iz bajke. Ali te čvrste, lepe zidine kriju manastir Resavu, nazvan kasnije Manasija. Dragulj srpske srednjovekovne arhitekture.

Podignut u slavu Boga i srpskog despota.

  Dao je srpski despot Stefan Lazarević da se podigne ovo zdanje, u duhu nemanjićke tradicije, baš kako su radili i njegov otac i deda. Podizanje je trajalo  čitavih jedanaest godina, od  od 1407. do 1418. godine.

  Gradila se u teško vreme. Srbija  posle Kosovskog boja, oslabljena, destabilizovana, sa stalnim strahom od turske najezde i pritiscima  Ugarske sa severa. Posle smrti kneza Lazara,  kneginja Milica  je vladala sama, uz mnogo muka, a kada je  mladi despor stasao, predala mu  srpski presto i povukla se u manastir odakle je nastavila da mu pomaže.

 Mladi knez Stefan imao je težak zadatak, da pomiri posvađanu vlastelu, i da ojača zemlju.

  Odlično se snašao. Kada je  ojačao, naložio je da se  gradi Manasija.  Prvo je sagrađena manastirska crkva posvećena Svetoj trojici. Pripada crkvama Moravske arhitektonske škole, ali od većine se razlikuje time što je izgrađena od pravilnih tesanika kamena, bez ikakvih keramoplastičnih detalja na  fasadi.

  A onda je ovaj, možda najbogatiji od svih srpskih vladara, uvideo da  je lepo zdanje lako osvojiti, pa je naložio da se oko manastira Manasija  podigne  utvrđenje.

Manasija, kameni dvorac despota Stefana Lazarevića

  Na visokim zidinama tvrđave nalazilo se 11 kula i donžona, a najveća i najlepša među njima – Despotova kula. I danas one krase utvrđenje, predstavljajući jedan od najočuvanijih  srednjovekovnih vojnih utvrđenja u Srbiji. 

  U  manastirskom kompleksu  pored crkve,  nalaze se i ostataci stare biblioteke i konak koji je obnovljen.

  U biblioteci koja treba da se obnovi, u drugoj polovini 15. veka  začela se resavska škola koja će vremenom od Manasije učiniti kulturno i književno središte srednjovekovne Srbije.

  Iako je Manasija izuzetno očuvana, skladna i lepa, najlepše  u njoj su zapravo freske.

  I pored teških oštećenja, živopis u  crkvi spada u red najznačajnijih ostvarenja srpskog srednjovekovnog slikarstva.

Likovi velikih proroka,  anđela,  jevanđelista izgledaju  profinjeno. Tu su predivne kompozicije Pričešće apostola i Poklonjenje Agnecu, starozavetne scene, razni svetitelji, arhanđeli, Uspenje Bogorodice i portret despota Stefana sa modelom crkve u ruci.

 Sin kneza Lazara i knjeginje Milice za svog života sagradio je   sebi mauzolej u kome će biti sahranjen  i to je prikazao  na zapadnom zidu crkve.

 U priprati se očuvao jedinstveni mozaični pod od raznobojnih kamenih pločica od kojih je sastavljen krst sa dekorativnom rozetom.

  Ima šta da se vidi u  ovom manastiru koji predstavlja jedan  od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina koja pripada takozvanoj Moravskoj školi.

  Stefan Lazarević je sahranjen u  svojoj zadužbini. DNK analiza  koja je urađena  kada su prilikom rekonstrukcije crkve pronađeni zemni ostaci – to je potvrdila.  Pripadaju despotu Stefanu Lazareviću.

                     Dijana Dimitrovska

  Izuzetna

Beograd

beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić