Letnjikovac Obrenovića na brdu Plavinac kraj Smedereva

Letnjikovac Obrenovića na brdu Plavinac kraj Smedereva

Mo­žda ni­jed­no me­sto ne nosi šarm i vibracije naše nestale dinastije kao  letnjikovac Obrenovića na brdu  Plavinac kraj Smedereva. Slatka svežina orezanih vinograda i životnost Dunava struji zajedno sa spletom emocija ko­je su ovde  osta­vi­li kao emotivni spomenar članovi dinastije Obrenović.

Let­nji­ko­vac Obrenovića, osmišljen po ugle­du na švaj­car­ske vi­le 19. ve­ka, sa­gra­dio je ar­hi­tek­ta Jo­van Il­kić, po že­lji kra­lji­ce Na­ta­li­je 1896. go­di­ne. Vi­la ima 1200 kva­dra­ta pro­sto­ra, te­ra­su sa ve­li­čan­stve­nim po­gle­dom na vi­no­gra­de i Du­nav. U taj po­gled sa­svim sklad­no ukla­pa se i skulp­tu­ra „Le­da sa la­bu­dom“ ko­ju je še­zde­se­tih go­di­na ura­di­la Olja Iva­njic­ki. I pre nego što je vila sagrađena, njen mali konak bio je omi­lje­no me­sto za od­mor kne­žev­skih pa­ro­va Mi­lo­ša i Lju­bi­ce, Mi­ha­i­la i Ju­li­je ( Mihailo je tu 1865. izgradio skroman jednospratni letnjikovac tzv. „Salon“) , a za­tim i kra­ljev­skih po­ro­di­ca Mi­la­na i Na­ta­li­je i ne­sreć­no stra­da­log pa­ra kralja Alek­san­dra i kraljice Dra­ge.

  U kra­ljev­skoj let­njoj re­zi­den­ci­ji u Sme­de­re­vu na 30 hek­ta­ra ze­mlje, rasprostreo se bio kra­lje­v vi­no­gra­d i par­k u ko­me je bi­lo pr­vo igra­li­šte za te­nis i kri­ket u Sr­bi­ji.

   U pri­ze­mlju vi­le, u cen­tral­nom de­lu let­nji­kov­ca do­mi­ni­ra na­me­štaj Luj 16, po­zla­će­ne, to­ka­re­ne i re­zba­re­ne sto­li­ce, „ber­že­re“ fo­te­lje iz pe­ri­o­da Na­po­le­o­na Tre­ćeg i por­tre­ti (re­pro­duk­ci­je) svih čla­no­va di­na­sti­je Obre­no­vić (ori­gi­nal­ni su u Na­rod­nom mu­ze­ju). Sa­lon je Obre­no­vi­ći­ma slu­žio za igru, po­što je Mi­haj­lo uveo dvor­ski pro­to­kol. Pret toga, Obre­no­vi­ći ni­su ma­ri­li za ples, a isto­ri­ja ka­že da je to­kom po­se­te kne­za Mi­la­na ru­skom ca­ru u Li­va­di­ji (1871), ca­re­va ćer­ka po­že­le­la da ple­še sa srp­skim kne­zom ali se is­po­sta­vi­lo da on ne zna da igra.
U dru­gom sa­lo­nu mo­že se vi­de­ti ori­gi­nal­ni sto za igra­nje ka­ra­ta kne­za Mi­ha­i­la, sto za igra­nje ša­ha (fi­gu­re ni­su pro­na­đe­ne), mu­zič­ka ku­ti­ja iz Švaj­car­ske i mu­zič­ki or­man (po­klon Beč­kog dvo­ra pa­tri­jar­hu Ra­ja­či­ću ko­ji ga je po­tom da­ri­vao dvo­ru), na­me­štaj je u bi­der­ma­jer sti­lu. Le­po­tom ple­ne dve kor­pe (sa in­tar­zi­jom) za ruč­ni rad, sveć­nja­ci iz 17. ve­ka, sa­to­vi i fi­gu­re is­toč­njač­kog po­re­kla.
Na spra­tu, pro­sto­ri­je za či­ta­nje, od­mor i spa­va­nje, ne oda­ju uti­sak da tu dav­no ni­ko ni­je bo­ra­vio. Sve je auten­tič­no (osim za­ve­sa): rad­ni ka­bi­net sav u in­tar­zi­ji, ta­ber­na­kul, pu­tu­ju­ći kov­čeg ne­iz­re­ci­ve le­po­te, ko­mo­de sa po­zla­tom, per­sij­ski te­pi­si sta­ri 300 go­di­na… Ot­me­na jed­no­stav­nost vi­di se u spa­va­ćoj so­bi kralja  Mi­la­na I kraljice  Na­ta­li­je, a u so­bi  kralja Alek­san­dra i kraljice Dra­ge bi­ljur­no ogle­da­lo, zra­či ta­ko ži­vot­no. Mo­žda baš zbog na­sil­ne smr­ti kra­ljev­skog pa­ra ko­ja je pokidala korene di­na­sti­ji.

   Deo vred­nih sli­ka na­la­zi se u Na­rod­nom mu­ze­ju, deo je na si­gur­nom u ra­znim državnim se­fo­vi­ma.

   Rezidencija je bila de­ce­ni­ja­ma za­tvo­re­na za jav­nost da bi od pre par godina otvorila svoja  prekrasna vrata turistima.

  Brižljivo je čuvana, i održavana skromnim sredstvima, a za po­sled­njih 70 go­di­na je­di­no je Mi­lo­še­vi­će­va vla­da pla­ti­la re­sta­u­ra­ci­ju ori­gi­nal­nog na­me­šta­ja po­ro­di­ce Obre­no­vić.

  Iako sakrivena decenijama od očiju javnosti- letnjikovac nisu mnogo koristili srpski funkcioneri.
  Sta­ri­ji se se­ća­ju da je letnjikovac Obrenovića ugostio Ti­ta.  Od srpskih funkcionera stare garde na Plavincu je bio nekadašnji premijer Mir­ko Mar­ja­no­vić, i to po­slov­no. Gle­dao je ko­li­ko je vi­la ru­i­ni­ra­na i ko­li­ko u nju tre­ba ulo­ži­ti.  Slobodan Mi­lo­še­vić, re­ci­mo, ni­ka­da ni­je bio, ni­je bio ni Zoran Đin­đić, ni Vojislav Ko­štu­ni­ca.

  Za razliku od domaćih funkcionera, u lepoti vile su uživali inostrani. A kako je potpisniku ove reportaže zvanično rečeno, escajg, ta­nji­ri, po­su­de sa mo­no­gra­mi­ma i sku­po­ce­ne fi­gu­ri­ne di­na­sti­je sa­mo su jed­nom iz­ne­se­ni iz se­fa za francu­ske funk­ci­o­ne­re.

  Na Plavincu je boravio i Maradona. Ne u samoj vili već u  srpskoj kući pored, ko­ju su ta­ko­đe gra­di­li Obre­no­vi­ći, na sto­ti­nak me­ta­ra od let­nji­kov­ca, u sen­ci sta­rog par­ka. Slavni fud­ba­ler spa­vao je u apart­ma­nu na­me­nje­nom za go­ste, gde name­štaj, osim ka­lje­ve pe­ći, ni­je obre­no­vi­ćev­ski, već je no­vi­jeg da­tu­ma.

  Uživao je Maradona i u  vrhunskom vinu, istina ne od  lo­ze ko­ju je kralj sa­dio i ko­ja je na tak­mi­če­nju u Bor­dou osvo­ji­la dru­go me­sto. Nje vi­še ne­ma.  Nestala je u spletu sudbinskih okolnosti, kao što je nestala i dinastija Obrenović.

   Zbog toga i Dunav kod Plavinca zastane, sve ne verujući da se tako zaista zbilo.

                           Dijana Dimitrovska

arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor filozof gitara glumac glumica herceg novi hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla pacijenti pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka sloveni srbi umetnost virusi zemun zlato čovek