Zašto je propalo novinarstvo
Zašto je novinarstvo tako brzo i duboko propalo? Kao otpatke na livadi, sakupljala sam dokaze, praveći neku vrstu odvratne kule sagrađene od bednih primera prodanih novinara, ego bolesnika, neznalica svake vrste koji su bili zaljubljeni u svoj odraz na ekranu ili potpis ispod teksta, kukavice koje ni u rođenoj kući ne smeju da se izbore za neku malu pravdu, a kamoli u „ velikom dvorištu“.
Od ekspanzije tabloidnih novina, možda od 2010. godine, ono je počelo takvom brzinom da se raspada, da se već ubrzo smrad lešine širio od štamparija do kioska, od hosta do svakog mobilnog telefona.
U početku sam bila ubeđena kako je za to kriva vlast koja je pokupovala gotovo sve medije, uništila redakcije, dovela svoje ljude, uglavnom neznalice ili jadnike koji će sve da učine za šaku nekog interesa, uglavnom početnike, ljubavnice i ljubavnike koji nisu ni znali kako izgleda biti novinar a kamoli napisati ozbiljan novinski članak.
Imalo je to uticaja na raspad novinarstva ali ne baš u toj meri, kako sam u to vreme smatrala.
Slučaj je hteo da ubrzo sagledam novi ugao raspada sedme sile.
Početkom godine korone, baš kako su analitičari i upozoravali, privatnici su iskoristili pandemijsku šansu da gomilu zaposlenih pošalju na prinudne odmore sa namerom da ih se trajno reše. U Novostima, gde sam radila, na prinudne odmore je poslato više od polovine zaposlenih. Ostali su na „braniku“ privatnog kapitala ortodoksni poltroni. Budući da nisam nikada savijala kičmu, iznenada sam dobila prilično slobodnog vremena. Odlučila sam da upišem kurs digitalnog marketinga. Šets meseci sam marljivo slušala i radila, da bih napokon počela da pravim sama svoj prvi sajt ivanp93.sg-host.com. Ispao je simpatično i čim sam se na njemu obučila, posle mnogo besanih noći i rešavanja problema koji su izranjali kao delfini iz vode, napravila sam još jedan, pa još jedan. Pisala sam tekstove za svoj sajt koji sam vizuelno, tehnički uređivala i sređivala.
Polako sam ulazila sve dublje u svet programera i digatalnih marketara, pa sam sa veb majstorima čatovala po raznim forumima.
Ali na tim transkontinentalnim veb forumima gde je jezik bio srpski, hrvatski, bosanski, makedonski, crnogorski, a redakcije svuda po svetu, ja sam saznavala za koje pare može da se kupi 5000 pratilaca na društvenim mrežama, recimo, ili da se proda razrađen sajt koji poseti dnevno, stabilno 200 ljudi…? Ljudi su pravili i prodavali portale kao da su burek.
Kao i usvakoj profesiji, razmetali su se „uspesima“, u ovom slučaju brojem posete. O drugim stvarima, kao što je novinarstvo, samo su nabadali. Jedan pita, kako da napravim da mi naslov ne bude sve sa velikim slovima. Drugi odgovara: Ne moraš, neka ostanu velika, to je nebitno. Jedan pita: Da li se akademija nauka piše velikim ili malim,drugi odgovora da to nije ni bitno, bitno da je čitan tekst. Pitanje: Kako da navučem trista dnevno poseta. Odgovor: Zna se kako, dobre dude i eto ti posete.
Počnem da pregledavam te njihove sajtove i protale za koje su navodili da imaju ogromnu posećenost, u šta ne sumnjam. To je bilo „čisto“ đubre od tekstova. Na desetine portala, svi bezlični, klonirani da liče na neke ozbiljne novine. Kao ona fora sa original satovima, kad Ciga prodaje original „ seiko“ ti ga kupiš, a kad bolje pogledaš kod kuće, a ono piše „ saiko“ .
Tu shvatim, konačno.
Veb programeri, digitalni marketari i svi koji „ umeju da petljaju sa intertnetom“ dosetili su se da sami „pakuju“ tekstove na svoje sajtove. Pomislili su: šta će meni novinar, kad i ja umem da pišem ( ima pojedinaca koji stvarno znaju). Nije to neka filozofija, pisaću sam.
Tako je krenula grudva… Počeli su sami, pomozi Bože, da pišu, da pretabavaju tuđe tekstove ( otuda sve isto na netu), davali su skandalozne naslove jer drugačije nisi mogao da navučeš posetioca da klikne ( a svaki klik Googl plaća). Otuda oni naslovi tipa, „ Evo šta leči zglobove zauvek“.
Ali, kakve oni imaju veze sa štampanim medijima?
Imaju. Internet je budućnost, prirodno je da štampani mediji polako prelaze na digitalne. Ti veb majstori koji su donosili zaradu (posetu) samim tim su se preporučivali po novinskim kućama, nudeći stotine hiljada pregleda, što znači hiljade evra. Tako su ušli u Politiku, Novosti, Blic već odavno. Dobili smo iste tekstove, uglavnom stare tekstove sa prevarantskim naslovima, nepismene, nelogične, netačne.
Duh Saurona napustio je Mordor i ostavlja pustoš u novinarskim pasusima.
Čeka se neko, mali, savim mali kao Bilbo Bagins da ga vrati nazad iza Crne kapije.
