Svetozar Pajić Dijak, kaligraf od srca i duše

Svetozar Pajić Dijak, kaligraf od srca i duše

  Prepisivao je Mirosavljevo jevanđelje 7 godina i devet meseci! Ali prepis jednog od najznačajnijih spomenika srpske pismenosti duge hiljadu godina – ni tada nije bio gotov. Trebalo mu je uraditi korice, na čije je osmišljavanje novosadski kaligraf Svetozar Pajić Dijak potrošio još godinu i kusur. Ali, ako je utrošeno vreme i trud na jednu vrednu knjigu 9 godina, koliko je onda cena takve knjige? Svetozar Pajić Dijak, u razgovoru za Balkan City Magazine, odgovora citatom iz starih knjiga.

– “ Kaligrafu i njegovoj obitelji obezbediti smeštaj u dvoru sa svim privilegijama kao dvorjanin za svo vreme prepisa ili pisanja knjige i po završetku prepisa kaligrafu isplatiti 18 plata velmoža u zlatu”.

Zlatna slova kaligrafska

O Dakle, mnogo?

– Da. Moje Miroslavljevo jevanđelje jedino može da otkupi ruski predsednik, mada sam gospodinu Putinu 2016. godine, u Ruskom domu, u Beogradu, poklonio jedno fototipsko izdanje. Kažu da je Hadži Ruvim, koji se bavio izvorno kaligrafijom,“ zlato topio i njime sitna slova pisao”.

o Koliko ste do sada naših rukopisnih knjiga prepisali?

-Prepisao sam više od 47 najlepših stranica Četvorojevangelija koja se nalaze u knjižnoj riznici manastira Hilandara, sa idejom da tu lepotu naše istorije predstavimo našem rodu. Tri puta Dušanov zakonik, jedan sam poklonio manastiru Đurđevim Stupovima, dva su kod mene. Prepisao sam Miroslavljevo jevanđelje koje sam prepisivao sedam godina i poslednjih devet meseci u manastiru Kovilj. Tada mi je trebalo još dve godine da mi se otvori izgled korica. Zatim, Mali molitvenik, Otkrovenja, Dečanski ciklus, Karejski tipik iz Sopoćana, Apokalipsu, Poslednja vremena.  Uradio sam više od 50 svetitelja sa troparima, isto toliko molitvi kao pojedinačne kaligrafije. Radio sam prikaze dečanskih fresaka u minijaturi, prikaze manastira u stilu starih majstora, 13 motiva Hilandara, 13 motiva Raško-prizrenske eparhije i 18 motiva fruškogorskih manastira. Mnogo toga još je urađeno na pergamentu. Moje kaligrafije se nalaze kod mnogih velikodostojnika celoga sveta.

O Zašto se vaš prepis Miroslavljevog jevanđelja ne izlaže po svetu i Srbiji, pošto original ne sme da se iznosi?

-Ja sam lično prikupljao sredstva da prikažem Miroslavljevo jevanđelje u Novom Sadu. Trebalo je da se organizuju izložbe po svetu, London, Pariz,  Njujork, ali – ništa od toga. Konfučijev instit je želeo da organizuje izložbu u Kini, rekli su da dođem sa primercima do Kine, a oni dalje sve preuzimaju. Ali niko u našoj državi nije bio zainteresovan. U Ministarstvu kulture kažu da me podržavaju i blabla, oni su tamo samo poltroni i srpstvo i kultura im uopšte nije interes. Država ćuti i kao da se stidi svoje milenijumske pismenosti i neće da kaže da je ogromna većina srednjovekovnih knjiga na Balkanu napisana na srpskom jeziku. I to u vreme kada su kraljevi evropskih zemalja bili nepismeni!

Pravednost Duašnovog zakonika

O Da li se sećate koje ste prvo delo prepisali i kako?

– Privukla me je pravednost Dušanovog zakonika. Kupio sam  akvarel papir, patinirao svaki tabak ručno kao što je stara knjiga od 500 godina. Moja žena i ja smo vijali guske po selu Gardinovci da nakupimo pera i da ih napravim tako da mogu pisati, pravio sam boju od više vrsta bajceva i reč po reč, rečenicu po rečenicu. Posle ide šivenje tabaka, pa koričenje u kožu, pa sečenje okova i kopči od metala. Sve je to trajalo mesecima i radom od jutra do sutra. Ispalo je jedno vredno i lepo delo.

O Da li današnja deca znaju čime se bavi kaligraf?

-Generalno ne. Opšta spoznaja je da je to neko pisanje. Ali deca koja učestvuju u kolonijama školskog uzrasta – znaju. Evo sutra imam besedu o svom pristupu pisanoj reči u kaligrafskoj radionici o.š. Sveti Sava u Sremskoj Kamenici, koja traje već više od 10.godina, čiji su radovi fantastični… zato što imaju fenomenalnu učiteljicu koja ih velikim srcem uči.

O Zašto ne možete da prenosite svoje znanje drugima?

-Imam zabranu prenošenja svoga znanja i iskustva, osim monasima i monahinjama u manastirima. Tu zabranu primio sam od pokojnog vladike Artemija, i toga se držim i zbog nje sam srećan. Kada sam pitao vladiku zašto da svoje znanje ne prenosim, rekao mi je :“ Znaš da onaj nikada ne spava i zamisli sada da ti svu tu lepotu pristupu i pisanoj reči nebeskog naroda preneš nekome ko je opsednut, a po manastirima Sopoćani, Zočište i drugim, imao sam prilike da ih gledam, šta mislite šta bi oni pisali tim božanskim pismom…

Smisao rada

O Šta naručuju ljudi od kaligrafa?

-Knjige niko ne poručuje jer naš bogati čovek će pre kupiti „roleks“ sat nego istorijsku vrednost. Vladike poručuju himne ljubavi za nečija venčanja, što je prelepa vrednost. Ljudi poručuju svetitelje sa troparima kao slavske ikone. Radim unikatne povelje, za vladike blagodarnice, zahvalnice, rođendanske čestitke suprugama i deci… To su vrednosti koje večno ostaju onima koji ih kupe, ali sa tim vrednostima ostaje i moja večna ljubav prema lepoti. 

O Da li kaligrafija ima budućnost u digitalnom dobu?

-Računar nikada neće moći da stvori takva dela kakva mogu da stvore ruke, um i srce.

O Šta vodi kaligrafa poput vas da prepisuje važna istorijska dela?

-Mene lično u tom stvaralaštvu rukovodi misao da ostavim nešto istoriji i narodu. Ostavio sam. Sada slobodno mogu da putujem na drugi svet spokojan.

    Dijana Dimitrovska, Balkan City Magazine 2024.

beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić