Dinastija Obrenović živi : Predrag Jakovljević Obrenović

Dinastija Obrenović živi : Predrag Jakovljević Obrenović

  Dinastija Obrenović nestala je u jednoj noći. Bilo je to 11. juna 1903. godine kada su zaverenici, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, upali u dvor i ubili  kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Bacili su ih sa terase dvora na pločnik.

 Iste noći spaljene su i uništene kuće  njihovih rođaka  svuda po Srbiji i u Brusnici, posebno, odakle su Obrenovići poticali.  Pošto  kraljevski par nije imao  dece – smatralo se da je  dinastija Obrenović – potpuno zatrta.

  Sto godina kasnije, testament kraljice Natalije Obrenović – oživeće priču i kao u filmovima sa neverovatnim krajem – izvući na svetlost dana ne jednog – nego 54 naslednika. Svi oni su na sudu potvrđeni kao naslednici!

   Obrenovići su se organizovali, formirali kraljevsku kuću i izabrali za svog starešinu Predraga Jakovljevića Obrenovića. Njemu, kao i drugima u naslednom redu, kralj Milan Obrenović dođe navrdeda.

 O Da li je neko od vaših predaka znao da imate veze sa dinastija Obrenović?

– Nakon nasilne smene dinastija 1903. godine, članovi moje porodice, uprkos teškim trenucima koje su doživeli, ali i opasnosti po biološki opstanak, nikada nisu zaboravili svoje poreklo. Znali su odakle potiču , a to je dinastija Obrenovića. Istina se brižljivo skrivala od javnosti, ali unutar porodice se prenosila sa koleno na koleno. Nikada nismo želeli da napustimo Srbiju, niti smo pomišljali da se odreknemo svoga porekla.

O Kako je u vašoj familiji dočekano otvaranje testamenta krajice Natalije? Da li ste bili razočarani?

– Testament kraljice Natalije Obrenović još od 50-tih godina prošlog veka nije bio tajna za članove moje porodice. Kada je Sekretar francuske ambasade posetio Gornji Milanovac 1956. godine kako bi Jakovljeviće obavestio o postojanju testamenta kraljice Natalije, od funkcionera tadašnje gradske uprave dobio je odgovor da naša porodica više ne postoji. Sekretar nije poverovao u verodostojnost dobijenih informacija, pa je sam pokušao da se u Brusnici, rodnom mestu prvih Obrenovića, mojih askurđela, Gospodar Jakova i vojvode Milana, uveri da li su te tvrdnje istinite. Kuća moga strica, Dragana Jakovljevića nalazila se nedaleko od puta koji je vodio ka Čačku i uz pomoć meštana Brusnice, Sekretaru je bilo lako da je pronađe. Nakon istog pitanja koje je uputio Draganu, na njegovo iznenađenje, dobio je negativan odgovor.

O sebi

Rođen sam i živim u prvoj srpskoj novovekovnoj prestonici Kragujevcu. Oženjen sam i u braku sa suprugom Silvanom imam dvoje predivne dece, blizance, Jakova i Martu. Poput svih građana Srbije, vodim normalan porodičan život. Bavim se programiranjem i grafičkim dizajnom.

 O Zašto?

– Zbog straha od odmazde komunista. Razume se da on nije mogao da potvrdi svoje poreklo jer je u vreme komunističke vladavine tako nešto moglo dovesti celokupnu porodicu u opasnost. Nakon izveštaja Sekretara, francuske vlasti su arhivirale testament.

Prema francuskim zakonima vreme za ispunjenje testamenta je 50 godina od njegovog arhiviranja, što nas dovodi do 2006. godine. Zbog dvosmislenih odgovora koje smo dobijali iz francuske ambasade, a vezano za izvršenje testamenta, ubrzo je isteklo vreme za njegovu realizaciju.

Svakako, članovi moje porodice bili su razočarani ovakvim razvojem situacije, ali ne zbog svojih ličnih interesa, već zbog neostvarene želje da se ostavština kraljice Natalije nađe u legatu koji bi osnovali potomci Obrenovića.

O Onda ste pokrenuli parnicu?

 – Vodili smo vanparnični postupak u kome smo dokazali svoje poreklo i dobili Rešenje od Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu koje potvrđuje da smo naslednici,rešenje je bilo  očekivano, jer je za nas to bila samo formalnost.

O Vi ste , znači potomci Jakova Obrenovića?

– Da. Sam knez Miloš za sebe i svoga brata po majci, Gospodar Jakova Obrenovića, govorio je da su „jednoutrobna deca“. Pogrešne su tvrdnje da su oni bili daleki rod, u šta se možemo uveriti i na osnovu natpisa koji se nalaze na mnogim spomenicima, ali i crkvama čiji su ktitori bili članovi dinastija Obrenović. S obzirom da je i Gospodar Jevrem Obrenović bio jedan od trojice Jakovljeve braće po majci, onda je i njegov unuk, kralj Milan Obrenović blizak rod Jakovljevićima. Kada sam ja u pitanju, ali i svi potomci gospodar Jakova Obrenovića u šestom kolenu po pravoj liniji, kralja Milana svi ga možemo slobodno nazvati navrdedom.

– Fondacija Kraljevske Kuće Obrenović pomaže  najugroženijima sarađuje sa institucijama nauke, kulture, umetnosti i obrazovanja. Pomogli smo više puta  osobe ometene u razvoju i bez roditeljskog staranja.Fondacija je 2018. godine u čast 160 godina od Svetoandrejske skupštine i povratka kneza Miloša na presto Srbije, kao i 140 godina od sticanja pune nezavisnosti i suverenosti Kneževine Srbije izradila jubilarni Svetoandrejski krst za privrženost, koji je ustanovila kao  godišnju nagradu koja će se dodeljivati isključivo najzaslužnijim pojedincima i institucijama za zasluge ostvarene u tekućoj godini na poljima nauke, kulture, umetnosti i sporta. U izdanju naše Fondacije uskoro će se naći i knjiga pod naslovom “Rodoslov Obrenovića – Kraljevska kuća i njeni živi potomci.

O Kraljica Natalija je sve ostavila naslednicima ali gde je ta imovina?

– Zakonom nisu regulisani imovinski odnosi naslednika Obrenovića i njihovih potomaka. Deo pokretne i nepokretne imovine nasledila je kraljica Natalija, dok je preostali deo bespravno oduzet. Lične stvari kraljevskog para Aleksandra i Draginje Obrenović sumnjivim putevima iznošene su iz zemlje i prodavane na aukcijama u Beču i Londonu. Druga imovina je  pripala nacionalizacijom raznim institucijama, ili  raskrmčena. Uprkos svemu što je doživela kraljica Natalija je poštovala Obrenoviće, ali i njihove potomke. Za stvarno poreklo Jakovljevića od Obrenovića znala je vrlo dobro, davno pre nego što ih je uvrstila u svoj testament.

O Da li ste u kontaktu sa Karađorđevićima?

– Mi smo za prevazilaženje nesuglasica koje su postojale sa dinastijom Karađorđevića. Na poziv SKANU, kao počasni gost, prisustvovao sam sednici koja je održana u Beogradu 12.02.2016. godine. Tom prilikom sam se susreo sa princem Đorđem Karađorđevićem  kada smo po prvi put pružili ruku jedan drugom.

Dijana Dimitrovska

beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić