Čovek i njegovih devet milenijuma stvaranja
Zamislimo da je čovek, od vremena Homera do danas – imao sasvim drugačiji put. Da je svu energiju, misao i znanje kroz tih devet milenijuma usmeravao na dobrobit ljudi, životinja, biljaka.
Zamislimo kako devet hiljada godina on razvija u sebi dobrotu, milosrđe, humanost, osećajnost, toleranciju, prijateljstvo, pravdu, ljubav premu svema oko sebe i u sebi. Ali, stavrno zamislimo. Kako smo sve bolji i bolji, kako se menjamo, kako ispravljamo naše loše osobine.
To se radi najpre u vrtiću, gde se deca, devet milenijuma, uče prijateljstvu, humanosti, pa u školici gde razvijaju te divne osobine, one najlepše zbog kojih će kasnije biti srećni što su ljudi.
Zamislimo da je svemu što je radio, čovek pristupao s najvećom pažnjom, ljubavlju i željom da to što radi ispadne savršeno. Svi ljudi su neki Nole, Van Gog, Dostojevski, neki poznati i nepoznati savršeni ljudi… Nosimo cipele, recimo, koje se kompjuterski prave za nas, prema parametrima naše kičme, težine, visine, odela koja prate spoljnu našu temperaturu i sama se prilagođavaju da bi nam uvek bilo ugodno. Vozimo kola koja su bešumna,bez zagađenja, idu kroz vazduh, vodu…
Moral je visoka sjajna zvezda koja obasjava svojim blještećim sjajem i svako hoće malo tog praha. I on je najvrednija stvar na planeti.
Na Zemlji nema ratova, ubistava, nema svađa, ni među komšijama ni među braćom, ni među prijateljima. Vlada mir.
Možete da idete gde god hoćete, da zanoćite na ulici, niko vas neće napasti, naprotiv, iz prve kuće će vam doneti jastuk i večeru. Slobode su velike, umetničke, duhovne, stvaralačke, kreativne.
Naši stanovi su u zelenilu. Okrenuti ka istoku i zapadu da bi čovek dobijao dovoljno svetlosti za zdravlje. Gde god pogledate iz stana vide se zelene kultivisane površine trave, cveća, drveća. Naše terase su u naučno proračunatoj ravnoteži koja obezbeđuje kiseonik kroz travu, aromaterapiju kroz cveće i žbunove.
Pijemo zdravu vodu sprovedenu iz planinskih reka. To je živa voda koji donosi zdravlje.
Od kanalizacija i otpada pravi se gorivo, kroz neke male transformerse( transformišu materiju u energiju) i ima ih svaka kuća. Oni gutaju sve što je materija i zbog toga nema papirića, flaša, kesa, razne ambalaže, Đubre je zbog toga na ceni i nigde ga nema.
Jedemo hranu uzgojenu bez pesticida i hemije, paprike i paradajz koji mirišu, voće i povrće koje su oprašili bumbari, pčele i drugi insekti, hleb je od celog zrna.
Volim da zamišljam taj idealan svet u kome ljudi nisu iznad svih i svega, nego u istoj ravni.
Idem ulicom i pitam se kakakv bi, posle devet milenijuma ozbiljnog razvoja, bio asfalt?
Kakva bi bila staza koja preseca ovaj park na Tašmajdanu?
Kako bi izgledao park? Možda bi svako drvo bilo zaštićemo staklenim senzorima da mu mraz ne može ništa, a trava tako čvrsta, čista i zdrava. Njome bi trčali kućni ljubimci i nigde ne bi bilo kake jer bi je sakupljali vlasnici ali i obični prolaznici ako bi slučajno neka zaostala. Nikakav problem. Tu su transformeri, na svakom ćošku i oni se uključuju ako osete đubre.
I sve bi čovek na tom visokom razvojnom nivou radio bez prisile jer tako želi. Ne bi dobijao nikakvu nagradu za to, posebno ne u vidu procenta ili novca, niti bi bio kažnjen ako nešto ne bi uradio. Nagrada bi bila zadovoljstvo koje bi osetio dobrim delom. Dela izgrađuju unutrašnji svet čoveka.
A kada je on čist i lep, lep je i ovaj spoljašni svet. Na kraju, bolje je razmišljati o tome gde bi čovek bio da je devet milenijuma radio za dobrobit ljudi, životinja i biljaka, nego razmišljati o jezivom zločinu koji se negde dogodio, političkim lažima, interesnim prevarama.
Računam i da je bolje baciti pogled na ovaj tekst nego se gubiti u populističkim banalnostima.
Ili, možda loše računam…
izvor Orginal Dijana Dimitrovska
amerika beograd cern dinastija dirigent doktor film gitara glumac glumica hirurg istoričar karcinom klasična muzika klavir knjiga kultura medicina more muzika muzičar narodno pozorište naučnik nemanjići Nikola Tesla pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka religija rodonačelnik roker SAD slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja teatar vera zdravlje zlato čovek
