Prof.dr  Dušan Šćepanović, čovek sa tuđim srcem

Prof.dr Dušan Šćepanović, čovek sa tuđim srcem

   Nema čoveka koji se bar jednom nije pitao gde stanuje duša, a prof. dr Dušan Šćepanović zna gde ona svakako nije. Čovek kome je 2007. godine presađeno srce četrdesetvodgodišnjeg Nemca, kategorički tvrdi:

– Duša sigurno nije u srcu – kaže prof. dr Dušan Šćepanović.- Mislim da se nalazi u mozgu. Da je u srcu, ja bih imao tuđu dušu. Ovako, imam tuđu pumpu ali i dalje imam vlastitu dušu. To je sigurno.

 O Da li je srce koje ste dobili u Gracu u operaciji koja je trajala više sati, sada postalo vaše srce?

– Sada jeste. Ali, prve dve i po godine, iskreno da kažem, mislim da nije bilo. Tada sam slušao nepoznati zvuk u sebi. Recimo, lega bih na levu stranu i čuo kako srce u meni bije potpuno nepoznatim tonom. Ceo grudnji koš je odzvanjao! Tap – tap – tap… Bio je to potpuno drugačiji zvuka od onog koje je 51 godinu do tada proizvodilo moje staro srce. Po zvuku bilo je to tuđe srce čitave dve i po godine. A onda se smirilo. Naviklo se na mene i ja na njega.

O Šta znate o čoveku čije srce imate?

– Imam ograničene podatke. Takva su pravila. Znam samo da je  imao nesreću, da je Bavarac, iz okoline Minhena. A možda ni to nije tačno. Kada smo supruga i ja 6. decembra saznali da se pojavilo srce za mene radovali smo se kao deca, a onda me je pekla savest što se radujemo kao ubice. „Nisi ga ti ubio”, rekla mi je žena. Ali dugo sam se borio sa mišlju da je neko morao da umre da bih ja živeo. Mučila su me i  pitanja,  strašni snovi, ko je on, kako je umro, šta je njegovo srce koje je sada moje doživelo.

prof.dr dušan šćepanović živi s tudjim srcem

 O Da li ste osećali da je to srce zaista tuđe?

– Kada mi je  prof. Andre Vasler u Gracu presadio srce dešavalo se nešto vrlo čudno. Probudio buh se ujutru i u glavi su mi ostajali čitavi stihovi. Lebdeli su u vazduhu tako jasno i dugo da sam mogao da ih zapišem. Nikada nisam pisao poeziju pre toga. Pisao sam prozu, i to lepo, ali za poeziju nisam imao smislu. Odjednom, javili su se niotkuda ti stihovi. Mnoge i danas pamtim. Evo, na primer pesme koja mi se javila na Vaskrs 2007.:

Nepoznata lepa gospo,
Ti kraljice mog proleća.
Pogledaj me nežno, prosto,
Moja ljubav biće veća.
Ti si došla ovih dana,
Sa naslovnih nekih strana,
Da l’ iz Voga, modnog Boga,
Prav’ u centar srca moga.
Tu ostani, nemoj ići,
Ono će te svugde stići,
Ne možeš se od njeg’ skriti,
Zauvek ćeš moja biti.

o Da li to znači da organi pamte?

– Ne znam. Ne zna se…Ima čudnih priča o relaciji donora i  primaoca, poput one da je čovek dobio srce samoubice u SAD, a potom se oženio njegovom udovicom i posle niz godina je i on izvršio samoubistvo.O tome sam čitao, a mnoge priče čuo sam i u Gracu u bolnici. Recimo, jedan je pričao da nikada nije jeo majonez, a posle transplatacije počeo je da ga obožava. Da, mislim da organi ponešto i pamte, srce pogotovo!    

O Da li ste se vi za tih 11 godina od kako imate novo srce promenili?

– Jesam. Postao sam mekan i neobično tolerantan. Ranije sam bio beskompromisan, čvrst, gromada od čoveka i u vizuelnom i u mentalnom smislu. Sada sam mnogo, mnogo blaži. Da li je to zbog novog srca, ili zbog godina – ne mogu da odgonetnem.

O U šta veruje čovek koji je pobedio smrt?

– Verujem  u energiju, u etiku i savest. Verujem da su te nematerijalne stvari od većeg značaja od materijalnih. Verujem da sam „Njegov” miljenik, da mi je je onaj gore  podario novi život zbog nečega,zbog neke nove misije, a verujem da znam šta je to nešto. Zato imam osećaj duga i zato sve činim da pomognem društvu. Da se odužim.

O Da li se bojite smrti?

– Smrti se ne bojim. To je prirordan proces za koji svako treba da se spremi.

O Šta za vas znači uspeti u životu?

– Za mene lično to znači sledeće:supruga i ja smo profesori univerziteta, oboje smo bili direktori ustanova iz kojih smo potekli na medicinskom fakultetu, naučni radnici, a ja sam operisao bebe i decu i spasavao im živote sve dok se nisam razboleo. Imama dva sina ( voleo bih da sam imao više dece) koji su postali divni ljudi, obojica doktori, imam unuke, imam mnogo radosti u životu. Uspeti pored te porodične sreće znači i živeti u skladu sa principima i pravilima dobrog vaspitanja, poštenja, dostojanstva, sa koliko god je to moguće pravednosti. Obraz je vazda bio skuplji od glave. Ne kažem da je to bilo uvek dobro po mene, ali to je moj izbor. Da mi sada neko ponudi da se sa manje morala popnem više na društvenoj lestivi – izabrao bih – moral.

transplantacija srca

O Da li mislite da je prirodno da podlac ne može biti srećan čovek?

–  Ima neki misteriozan mehanizam po kome zlo ne može biti nagradjeno srećom. Nikako! Dakle, možete da budete zli i podli i da uživate u nesrećama drugih čak i da ih izazivate, možete, uz sve to, da imate i uspeha u društvu i para – ali nećete biti srećni! To sigurno!

 O Kada je zapravo čovek najsrećniji?

– Najsrećniji kada nešto postigne pošteno. Nema premca tom osećanju i uzvišenosti tada.  Kad ste uspeli i znate da niko ne može da vam prebaci ništa. Svojim sinovima sam stalno govorio: Možeš da imaš titulu profesora doktora, ali ako ne znaš da operišeš, smejaće

ti se iza leđa. Titula bez struke – ne znači ništa. Još veća radost me obuzme kada uđem fizički na kliniku i vidim da je sve što sam stvorio pre vise od 20 godina tu i u funkciji zdravlja dece, 5000 kvadrata, 6 operacionih sala, CT, magnetna rezonanca, itd.

O Šta je važno u životu?

– Biti kritičan prema sebi. Pravite se sobom važni ali budite kritični. To je divna osobina koja će vas još više izgraditi.

o Šta je čovek koji je jednom pobedio smrt naučio u životu i o životu?

– Naučio sam  da su strpljenje i tolerancija najvažnije stvari koje krase ljudsko biće.

srce presadjeno

O  Da li je verujte da su poltroni najopasniji za društvo?

– Apsolutno! Nikada ne bih birao za saradnike poltrone. Izabrao bih najbolje doktore. Držim da sa pametnim ljudima može da dođe samo do sukoba ideja, ali ne do sukoba ličnosti.

O  Bili ste direktor Dečje klinike u Tiršovoj dugi niz godina, veoma uspešno, a onda su vas smenili? Kako se to preživljava?

– Teško. Teško se podnosi nepravda, nezahvalnost, podlost i izdaja prijateljstva i kumstva. Neko je odlučio, neko je presekao i sve što ste stvorili – nestalo je.U septembru 2001. mi je isticao mandat, smenili su me u maju. Ranije, dakle, i iz čiste pakosti. Najteže mi je palo to što su pokušali da izbrišu istinu da sam za nešto zaslužan, i što su govorili da sam zapravo nešto što sam stvorio – uništio?! Sada imam satisfakciju. Rekao sam im tada da ću se vratiti i vratio sam se i to kao predsednik Upravnog odbora Dečje klinike.

srce prof.dr dušan šćepanović

O Čega se najviše plašite?

–  Najviše se plašim sramote. Nemam o sebi predstavu da sam idealan čovek, ali sam viskomoralan. Mogao sam i bolje da prođem u životu da sam imao manje etike i da sam bio poslušnik. Ali, uvek sam govorio da sam saradnik, a ne podanik. Ja am lojalan, ali nisam poslušan! Tako vaspitavam i moju decu i unuke. Živeti časno i sa čistim obrazom. Jer, smrt se završava, sramota – traje. Ona je gora od smrti.

O Da li verujete u pravdu „ odozgo”?

– Verujem. Nisam kaluđer sa Svete Gore ali se plašim odmazde sudbine. Plašim se za svoju porodicu. I kad god mi je u životu  bilo teško, setim se mog velikog oca i samo pomislim kako li je njemu bilo preko Igmana, na Neretvi I Sutjesci i odmah mi bude lakše!

presadjeno srce

O Da li u praksi vidite kad zlobnike stigne kazna?

– Vidim. I znam da ih stigne kad – tad. Evo, ove u mom slučaju stigla kazna. Neki od njih su bili i u zatvoru.

O Koja je po vama najstrašnija osobina?

– Dodovoravanje, ulizištvo, licemerstvo. To mi je najstrašnije. Više volim otvorenog, pokvarenog čoveka,krimosa sa lopovskim moralom ili prostitutku nego lažno čestitog udvoricu koji će vas izdati na prvoj krivini i zabiti nož u ledja! Naročito oni koje ste životno zadužili! Ti su najopasniji!

O Za šta u starosti vredi živet?

– Za zemlju u kojoj ste rodjeni, da je volite i da joj budete zahvalni, i za svoju porodicu. Za sebe više ne živim. I ne bojim se smrti. Pobedio sam je jednom. Drugi put ako dođe – dogovorićemo se.

kosmos radjanje zvezda dr lidija živković

 Odbacivanja

–  Za dve godine doživeo sam 4 odbacivanja srca. Organizam tada odbacuje organ a vi dobijete temperaturu, groznicu, teško dišete, ne znate gde ste. Tada se daju kortikosteroidi. U početku sam primao 5 ml dnevno, a kada je organizam počeo da  odbacuje srce dali su mi dnevno 3000 ml! Kad to dospe u vaš organizam imate osećaj da vam je glava u rerni, oboji vas crvenilo, kao da ćete ekslodirati. U glavi vam je totalna zbrka. Dva dana nisam uopšte znao za sebe. Učili su me ponovo da hodam. To sam izdržao četiri puta zbog čega su u Gracu zaključili da su „ južnjaci otproniji od ostalih”- kaže prof.dr Dušan Šćepanović.

Statistika

 Prema statistici evropskog programa transplantacije („Eurotransplanta“), posle godinu dana od kako se presadi srce procenat preživljavanja je 93, posle pet godina 75 odsto, a više od 10 godina sa tuđim srcem živi između 60 i 65 odsto -navodi prof.dr Dušan Šćepanović.

Zakon

Prof. dr Dušan Šćepanović predsednik je Transplantacione mreže Srbije, a uz podršku Bioetičkog društva Srbije, Saveza organizacija bubrežnih invalida RS, Saveza bubrežnih invalida AP Vojvodine, Regionalne lekarske komore Beograda i Foruma žena SPS AP Vojvodine, uputio je još pre četiri godine inicijativu Ministarstvu zdravlja da se izmeni Zakon o transplantaciji organa i celokupna organizacija ove grane medicine, koji treba da se bazira na konceptu takozvane pretpostavljene saglasnosti. To znači da svi građani u slučaju moždane smrti mogu da budu donori organa ukoliko to u životu izričito ne odbiju. Izmene Zakona još nisu usvojeni.

Balkan City Magazine

Dijana Dimitrovska

arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor filozof gitara glumac glumica herceg novi hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla pacijenti pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka sloveni srbi umetnost virusi zemun zlato čovek

Za druge intervjue http://dijanadimitrovska.com

Prof. dr Miroslav Đorđević, urolog svetskog glasa

Prof. dr Miroslav Đorđević, urolog svetskog glasa

 Više je kul biti žena nego muškarac. Tako bar govori praksa transrodnih osoba u svetu koje menjaju identitet i genitalije. Samo sa prostora bivše Jugoslavije u Beogradu je iz jednog u drugi polni identitet „prešlo” 500 ljudi. Balkanci u podjednakom broju žele da budu i žene i muškarci, dok je u svetu više muškaraca koji žele da budu žene.

  Svetski priznati hirurg u oblasti transrodne medicine i urolog Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj,   prof. dr Miroslav Đorđević koji je uradio više od hiljadu transrodnih operacija, ne voli kada se kaže “ promena pola“. Objašnjava zašto:

transrodni menjaju svet

–  Pol je nemoguće promeniti. Mi se radjamo sa genetskim polom i on se ne može menjati. Ovde sa radi o  poremećaja identiteta ( rodnoj distrofiji). To su  transrodne osobe koje se rađaju sa genitalijama jednog pola, ali ih ne prihvataju i od najranijeg detinjstva se kod njih javlja nesklad. To je veoma težak osećaj, koji može da odvede i do  pokušaja samoubistva. Stručnjaci koji se bave ovom vrstom medicine su na velikom zadatku da ovoj veoma brojnoj populaciji pomognu da se uklope i nastave da žive život kao i svi drugi.

O Odakle su ljudi koje ste operisali?

– U  beogradskom centru se godišnje da je to oko 70 – 100 osoba godišnje. Od njih, 10 je iz Srbije, 15 iz ostalih bivših jugoslovenskih republika, a svi ostali iz različitih delova sveta, od Japana do Brazila, od Kanade do Južne Afrike.

O Šta je to u psihološkom smislu što ih tera da promene genitalije?

 – To je veoma dobro definisano. I mi, profesionalni akteri, to razaznajemo, svako na svoj način, psihijatri, psiholozi, endokrinolozi, hirurzi , sociolozi, prilazimo, svako sa savoje strane, da pomognemo i omogućimo im život dostojan njihovog postojanja.

O Zašto neko želi da promeni genitalije?

–  Transrodne osobe  kažu da su rođene u telu jednog, a žive u drugom polu.

transordni menjaju svet

O Da li je i pre 50 godina, kada nije bilo moguće operacijom promeniti genitalije, bilo toliko transrodnih ljudi, ili je mogućnost da može sve da se menja, pa i to, povećalao broj zahteva?

– Otkako je sveta, postoji i rodni nesklad. Istorijski gledano, oduvek su postojali zapisi o ovakvim osobama, samo što su opisi odgovarali vremenu u kojem se živelo. Danas je situacija drugačija, svet je otvoren, informacije su dostupne, pa polako, i ove do skora potpuno prikrivene osobe izlaze na sunce naših života i traže pomoć.

O Da li je želja da se promeni polni identitet trend ili potreba?

– Medicinski indikovana procedura kod osoba sa poremećajem polnog identiteta nikada hir, nikada samo želja, uvek skup postupaka u svrhu prilagodjavanja tela onom polu u kojem se te osobe osećaju.

    O Da li  je  promena polnog identiteta vezana za seksualnost? Da li  ti ljudi menjaju polni identitet zbog  potrebe da se seksualno   izražavaju na muški odnosno na ženski način?

– Seksualna opredeljenost nije puno vezana za transrodnost. Ove osobe mogu da prodju kroz tranziciju i da kasnije pokazuju homoseksualnu orijentaciju. No, to nema veze za tranzicijom.

prof. dr miroslav đorđević

O Da li imate povratnu informaciju od onih koji su promenili polni identitet, da li su  zadovoljni time što su uradili?

– To je najveća prednost našeg tima. Mi smo u kontaktima sa skoro svim osobama koje smo proveli kroz tranziciju. Njihova osećanja, stil života, zadovoljstvo i nezadovoljstvo, samo nam kazuju šta treba da menjamo u našem odnosu, operativnim tehnikama i pristupu. I mi se menjamo, prilagodjavamo i činimo sve da budemo bolji i bolji terapeuti.

O Šta se dešava sa onima koji su promenili polni identitet, pa im se ne svidja i žele da se vrate u „ prvobitno stanje”?

– To su za sada i na sreću, sporadični slučajevi.  Mi smo imali 7 osoba koje su se pokajale i poželele povratak na staro. Po „ pokolebanim” pacijentima smo na prvom mestu. I to nas razlikuje od drugih. Interesantno je da se njihov broj povećava i da sada imamo u procesu još desetak osoba sa sličnim problemom. Naše je da na to ukazujemo i prizivamo na savesti sve one koji olako šalju osobe na tranziciju genitalija, a u suštini transrodnost nije potvrdjena. Na sreću, od skoro 500 Balkanaca koji su prošli tranziciju kod nas, nijedna se nije pokajala.

O Spremate se  za prvo presadjivanje penisa.Dakle, nikada nigde nije presadjen penis?

– Jeste. U par slučajeva kod osoba koje su izgubile najveći deo penisa na različite načine. Ali, nikada nije transplantovan penis kod transmuškarca, tj. bivše žene. To i jeste najveći izazov. I mi na tome radimo. Za sada u eksperimetalnim radovima, pripremajući se za taj najveći poduhvat. Najveći problem je bioetički kodeks, tj. dozvola da se radi transplantacija životno nevažnog organa, i takva osoba ostavi na ozbiljnoj imunoterapiji koja može da ošteti, manje ili više, životno bitne organe. Sa druge strane, osnovno pravo čoveka je da odlučuje o svom telu. Tu se sada lome koplja izmedju nekoliko mogućih opcija. Sa pozicije hirurgije, naše je da učimo i unapredjujemo svoja znanja i veštine kako bi mogli da pružimo optimalan tretman u ovakvim slučajevima.

prof.dr miroslav đorđević ostavrio na hiljad eželja transrodnih

O Da li osobe koje su promenile polni identitet mogu da dožive orgazam? I, da li žena koja je postala muškarac ima muški ili ženski orgazam? I obrnuto, da li muskarac koji je postao žena ima ženski ili muški orgazam? Uopšte, da li oni imaju seksualno zadovoljstvo?

– Svakako da imaju. Po našim saznajima, oko 80 odsto operisanih  ima seksualno zadovoljstvo i orgazam. Ali da razjasnimo. Orgazam ne zavisi od izgleda genitalija, orgazam se postiže iz glave. I sami znamo da osoba može da orgazmira samo na osnovu fantazija, i bez ikakvog kontakta. Transrodne osobe, u zavisnosi od seksualnih želja, imaju svoje fanazije, kontakte i odnose, koji im u najvećem procentu omogućavaju zadovoljavajuće seksualno iskustvo.

O Rekli ste da je pre desetak godina bio odnos transrodnih 1: 30.000 a danas 1: 3000. Zašto je, po vama, sve više ljudi koji su transrodni? šta se to dešava u svetu?

– Veća informisanost, otvorenost, mogućnost i sloboda za ličnim izražavanjem. Pa imamo 1,4 miliona u Americi i više od 1,5 miliona transrodnih u Evropi. Možete samo zamisliti koliko ima transrodnih osoba u zemljama sa više od milijardu stanovnika.

O Zašto nećete da idete u Ameriku da živite i radite, gde vas pozivaju kao vrhunskog stručnjaka?

–  Ja idem stalno u Ameriku, imam sjajne profesionalne kontakte i divnu saradnju.  „Živeti i raditi” podrazumeva sijaset drugih okolnosti. Ovaj status mi omogućava  da budem zadovoljan na idealan način i ja , i oni tamo. I što bismo to menjali. Većina misli da je američki san ideal, ali ja svoj san  sanjam kao planetarni hirurg sa sedištem u mojoj Srbiji. I to je itekako moguće.

O Zašto je neko uspešan, a neko ne? Zašto ste vi postali planetarno poznati, i uz to dobili i američku specijalnu vizu i mogućnost da radite u jednoj od najbogatijih američkih klinika, a ostale beogradske kolege koje su takodje odlični urolozi – nisu?

– Rad je uz rezultate ključni momenat u pozivu kojim se bavim. Svoje mladje kolege učim da se svaki rad sa izuzetnim rezultatima prepoznaje kad – tad. U mom slučaju se to i potvrdilo. Ogroman rad, uz bavljenje naukom, publikacije, nastupi na stručnim sastancima, sve to vodi ka želji najvećih i najboljih da vas uključe u njihove timove. Posebna viza i 01 status je po definiciji rezervisan za strance sa izvanrednim doprinosom u nauci. Ne poznajem ikoga iz medicinske struke ko je dobio ovakav status sa prostora bivše Jugoslavije. To ne znači da mi nemamo vrhunske stručnjake. To znači da Amerika nema nekoga ko je sličan meni i da nastoji da me uključi maksimalno u njihovu medicinu.

transrodni menjaju svet

O Iz ugla vašeg zanimanja, kako će izgledati svet za 50 godina?

– Verujem da će sloboda i demokratija u svim delovima našeg sveta biti normalno okruženje i da se nećemo boriti za ostvarenje osnovnih ljudskih prava, kao što je slučaj danas. U domenu medicine, očekujem da neće biti nerešivih problema, da će se život produžiti i biti ispunjen kvalitetnim sadržajima. A sebe, skoro da sam siguran, vidim sa svima onima koji su bili pre mene i kojima ću se pridružiti sa nekim novim pričama.

          Balkan City Magazine

Dijana Dimitrovska

arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor filozof gitara glumac glumica herceg novi hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla pacijenti pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka sloveni srbi umetnost virusi zemun zlato čovek

Vidi još: Psihijatar koji ne veruje da istina postoji