Manastir Drenča
S jedne je strane šuma i put, s druge reka i vinogradi, a u srcu veličanstvena crkva i manastir Drenča u čijoj se porti šepure paun i paunica.
– Nabavila sam ih da se gorde umesto nas – kaže nam mati Fotina, igumanija manastira.- U nama ima toliko gordosti da i kada sve odbacimo ostane uvek sakriveno negde neko parče.
Blistaju na suncu paunove šare takmičeći se sa lepotom crkve iz vremena kneza Lazara koja je “ taman stasala“ ( sagrađena oko 1355) da sa u njoj pomole junaci koji će krenuti u Kosovski boj.
Sada restauriran, nov I blistav miriše on i dalje na tu slavnu bitku i nade koje su u molitvama pred Gospodom polagali junaci. Možda se nekome učini da je video i samog časnog kneza zabrinutog, koji je nekada u manastiru često boravio, ali to je ovde kažu normalan osećaj. Ljudi vide razne stvari, mistika i starina učine svoje, pa mnogi dolaze ovde verujući da će se susresti sa Bogom ali i sa prošlošću i čuti neki savet „odozgo.“
– Dolazi nam puno Rusa, ne znam kako, prepoznali su nas po nekom osećaju – govori mati Fotina. Možda i zbog čajeva koje ovde pripremamo.
Čajevi su ovde mirisni i sveži kao da su biljke sad ubrane, čemu treba zahvaliti mati Fotini koja ih bere nežno i još brižnije suši kako bi ostala zelena boja ili boja cveta.
– Pravimo ovde melem za sinuse, veoma efikasan i dobar za decu – kaže mati Fotina.- Gavez nam je najvažniji melem jer leči kosti, muskulaturu, uklanja bol. Imamo kreme protiv uboda insekata i komaraca.
S vremena na vremne izađe iz ove manastirske radionice novi proiozvod jer vredne ruke monahinja nikad ne miruju.
– Čovek je stvoren po liku Božjem, pa treba da bude kreativan – kaže mati Fotina.
Mnogi se melemi prave u manastiru Drenča ali je manastir najpoznatiji, ipak, po rakiji, vinu i likerima. Od pamtiveka se ovde pravilo vino, a nekada je postojao vinovod od pojata u brdima do manastira. Monasi su grožđe cedili u vinogradu i transportovali ga vinovodom do manastira. Monahinje danas prave manje količine, samo za lek. Možda bi količine bile veće da imaju vlastito imanje, ali država im je oduzela hektare hektare i nikako da vrati.
Tu je čuvena prvoklasna rakija od grožđa, od kajsije, dunje i kruške. Ne zna se koja je bolja. Sve prirodne bez drugih primesa.
– Pravimo i cipuru – veli mati Fotina. – To je nešto kao mastika.
Rakije manstira Drenča su više lek nego piće. Prave se u malim količinama i služe za po jednu ujutru.
Lek su i likeri aronije, drenjina, kupina, maline koji služe za spuštanje temperature, jačanje organizma, unošenja velikih količina vitamina C.
Nekada su sve poslove obavljale mnogobrojne monahinje a danas je slovo spalo samo na mati Fotinu.
– Sestra Paraskeva je pala u postelju, pa sam ostala sama – veli nam igumanija. – Ovo je manastir u izgradnji sa tek završenom renoviranom i restauriranom crkvom Vavedenje presvete Bogorodice, veliki je i možda to sputava sestre i iskušenice da nam ovde dođu.
Dugo su manastir Drenča i crkva bili u ruševinama. Još od 1454. godine kada su je porušili Turci. Vekovima je čekala svoj trenutak. Konzervatorsko-restauratorski radovi započeti su 1952, prema projektu arhitekte Branislava Vulovića, i trajali su jedno vreme, do prekida. Nastavljeni su tek 2002. po revidiranom projektu, čiji je autor profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Mirko Kovačević. Sa izuzetkom Đurđevih stupova, u Srbiji nema objekata ove vrste čijoj obnovi se tako celovito i temeljno pristupilo. Drenča je obnovljena iz korena da izgleda „lepše nego kada je sagrađena“.
Narod je voli i okuplja se o svakom prazniku. Dolaze i putnici iz daleka, sa namerom da vide velelepni srednjovekovni manastir i nadaju se povratku.
Pamte lepotu crkve i porte, i mir u duši i liker od drenjina, rakiju od dunje, čaj od kamilice. A možda od svega najviše mati Fotinu koja nas ispraća rečima:
– Radujemo se susretima jer ko je ugostio brata svoga, ugostio je i Gospoda.
Dijana Dimitrovska
Manastir Drenču su podigli monah Dorotej (njegova grobnica je otkrivena tokom radova na obnovi crkve), treći hilandarski iguman, i njegov sin Danilo u periodu od 1350. do 1355. godine.Manastir sepominje u Žičkoj povelji iz 1382. koja se čuva u manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori.
Lokacija
Manastir Drenča nalazi se u srcu vinorodne Župe, na pet kilometara od Aleksandrovca.
