Ibrahim Hadžić, pesnik ušuškan u šeširić šljive
Ibrahim Hadžić se dugo druži sa gljivama. Zavoleo ih je odavno, otkako zna za sebe. Rastao je sa njima u brdima oko Rožaja kao dete, a kada ga zaposela poezija, pisao im je čak i pesme : Na proplanku oko panja/ Venac vrganja./ Na ivici šumarka,/ Žuta lisičarka…
Od njih je naučio da se raduje novim saznanjima, novim nalazima, novim bićima iz prirode.
– Nova saznanja može da prima samo otvorena i radoznala osoba – kaže Ibrahim Hadžić.- Moja saznanja o prirodi toliko su narasla da ih jedva nosim pa ih zbog toga delim sa drugima, pišem knjige o gljivama.
o Šta mislite, koje će vrsta jednom zameniti „vladavinu“ čoveka na Zemlji? Na koju biste se kladili?
– Već vladaju, naravno, gljive.
o Od svih čudesa u prirodi šta vas najviše fascinira?
– Upornost i upornost. Pomislite sve je uništeno, spaljeno, tu nema više ni traga života, kad tamo uporni život koji se ne predaje – diže glavicu.
-Koliko mi je poznato, smrčak nema osobinu afrodizijaka. To se prevashodno odnosi na tartufe, ali, kad bolje razmislim, sve su gljive za zdrave osobe afrodizijaci. Smrčak ima izuzetnu gastronosku vrednost, koja se u datom trenutku, u trenutku kompletnog zadovoljstva i opuštenosti, može pretvoriti u mušku potenciju – kaže Ibrahim Hadžić.
o Da li imate neku kraljicu gljivu ili pečurku?
-Da, sve me zvezdače fasciniraju, a vrsta Myriostoma coliforme me sluđuje, ne jestivošću, ne lekovitošću već nestvarnim izgledom, savršenstvom „arhitekture”. Tu imamo sve: i krake kao morska zvezda, i stubove kao Propileji, i sferični mehur kao putnički balon braće Mongolfje, i rupice na mehuru kroz koje se rasejavaju spore na udar kišnih kapi. Sve je do savršenstva razrađeno. Žao mi je što ne mogu i vizuelno da vam predstavim vrstu o kojoj govorim. No, danas se svi služe Internetom. Ukucajte to ime i srešćete se sa najčudnijom gljivom na svetu. Nađena je na tri mesta u Srbiji, jedno od njih je Beograd. Imao sam sreću da je prvi sa Željkom Žiškom nađem u našem glavnom gradu.
o Da li verujete u isceljiteljsku moć pečuraka (šitake, kordiceps, reiši…) posebno u slučaju lečenja najteže bolesti – karcinoma?
-Ja nisam biohemičar da bih to egzaktno dokazao, ali iz gljivarsko-medicinske literature, a pregledao sam puno takvih knjiga, može se s razlogom verovati u njihovu lekovitost. Ne mogu reći da leče, ali da suzbijaju bolesti, jačaju imunitet – svakako da. Proširimo vašu listu… i penicilium je gljiva.
o I zašto koristimo njihova istočnjačka imena kada ih ima i kod nas sa nazivima hrastova sjajnica, lakirovka i slično…?
– Hm, sada ste uleteli u moju oblast. Prošle godine prof. Jelena Vukojević i ja štampali smo knjigu Atlas i internacionalni rečnik narodnih imena gljiva u izdanju Biološkog fakulteta u Beogradu. U toj knjizi dat je predlog naših narodnih imena gljiva za 1050 vrsta i varijeteta koje rastu u Srbiji i Crnoj Gori.
o Da li ste videli mandragoru? Da li vas plaši?
– Biljku mandragoru (Atropa mandragora) nisam video. Iz literature znam kako izgleda i šta predstavlja, ali sam imao susrete u mom zavičaju sa vrstom iz roda iz kojeg je i mandragora, sa velebiljem (Atropa belladona). Ne zaostaje po čarobnim efektima za mandragorom.
o Da li ste sreli medveda u šumi?
– Vi ste odlučili da me plašite. Sad mandragora, sad medved. U detinjstvu da, u gljivarskim istraživanjima sreo sam se sa njegovim izmetom koji se još pušio (bio je crn i pun pojedenih borovnica, dakle, nije bio mesojed), i sa tragovima njegovih kandži na uspravnom stablu smreke na kojem je oštrio nokte.
o Gde, po kojim predelima berete pečurke?
– Čak i u snu, dakle i po zaumnim predelima. A šta tek reći za realne prostore – svugde. Ne znači da ih berem već ih srećem – i beležim. Moji tereni su groblja, ulice, parkovi, smetlišta, šume oko Beograda, šume u Sremu, šume oko Valjeva, Deliblatska peščara i najzad – šume mog zavičaja.
o Da li ste čuli da se uzgajaju neke pečurke koje imaju halucinogeno dejstvo? Kupuju ih avanturisti i narkomani?
– Čuo sam. S vremena na vreme u naše udruženje, u Mikološko društvo Srije, svrati poneki radoznalac koji pokuša na brzinu da dođe do nekih važnih informacija. No, nismo mi od juče. U tome nećemo da učestvujemo.
o Da li ste bili na Prokletijama?
– Ne, ja nisam planinar. Bio sam na zavičajnoj Hajli (2403) više puta, planini koja predstavlja završetak, ili ogranak Prokletija.
o Da li verujete da u kosmosu postoji život i kakav?
– Bio bih neverovatno ograničen čovek kada ne bih verovao u prisustvo života u kosmosu. Ne kažem da postoje ljudi, ali život postoji. Ja ne znam u kojem obliku, sigurno ne u onakvom kakvim ga zamišljaju u naučno-fantastičnim filmovima, ali postoji. Jednog dana ćemo se iznenaditi kada to saznamo. Reći ćemo: pa mi smo to viđali ali nismo znali da to dolazi iz kosmosa i da je to živo.
o Da li ste razmišljali šta je tajna života?
– Tajna života je u tajni života. To još niko nije odgonetnuo. Zašto je potrebno rađanje pa zatim umiranje, kada je moglo samo rađanje.
o Koja je knjiga na vas ostavila duboki trag?
– Po kompleksnosti neuporedivo najači utisak na mene je ostavila čudesna knjiga Čarobni breg Tomasa Mana. Najzad, to delo je snažna metafora. Tu metaforu su mnogi koristili u svojim delima, recimo najizrazitije italijanski pisac Dino Bucati.
o Koje je po vama čarodno mesto na Zemlji gde je carstvo biljaka?
– U Amazoniji rastu milioni vrsta biljaka pa među njima ima takvih sa kojima se naše ne mogu uporediti.
o Koja je, po vama, najvrednija ljudska osobina? A koja najmanje vredna?
– Osećanje, osećajnost, saosećanje. Najmanje vredna je sebičnost, gramzivost, zavist.
o Šta kaže Ibrahim Hadžić: Zbog čega vredi živeti?
– Zbog ljubavi i širenja vidika.
o Da li možete da nam navedete koje su pečurke najbolje za naše zdravlje (konrektno)?
– Ako kažem da redovno pijem izjutra odvarak ili uvarak mešavine gljiva Ganoderma lucidum i G. applanatum (Hrastova sjajnica i pljostana sjajnica) odgovorio sam na vaše pitanje.
o Zašto Crnogorci toliko vole da pišu i objavljuju?
-Zato što imaju jak ego pa žele da svi za njih znaju i da im se svi dive.
o Koja je suštinska razlika između Srba i Crnogoraca, u mentalitetu?
– Ja nisam karakterolog Dvorniković pa ću nagađati: suštinske razlike nema. Crnogorci su možda veći sanjari, sanjaju da se uzdignu do neba, mnogi su od njih u koži Balzakovog Ežena de Rastinjaka, čoveka koji je došao u Pariz ga da osvoji.
Dijana Dimitrovska
beograd biljke crna gora dinastija dirigent doktor film gitara glumac glumica hirurg istoričar klasična muzika klavir knjiga kultura more muzika muzičar narodno pozorište naučnik nemanjići Nikola Tesla pesnik pisac pluća pozorište profesor reditelj religija rodonačelnik SAD slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja sunce teatar umetnost vera voda zdravlje zlato život
