Nenad Zlatanović: Bluz je život, i svetlost i tama

Nenad Zlatanović: Bluz je život, i svetlost i tama

    Svaki njegov nastup je kao bomba čiji prasak traje  koliko i svirka. Nenad Zlatanović, gitarista iz Beograda, za koga neki tvrde da svira bolje nego autori čija dela izvodi, daje svaki delić svog bića i svaki  nanometar gitarskih žica. On svira kao da mu je svaka svirka i svaka stvar – poslednja.

   Za njega zato ne postoje najbolji i najgore svirke.

–  Svakoj svirci prilazim kao da je prva i poslednja, za mene nema velikih i malih nastupa, bitnih ili manje bitnih. Zato o svakom svom nastupu mislim kao o najdražem – kaže Nenad Zlatanović alijas Mr. Swagger.

O Kako ti izgleda  bluz i rok scena danas kod nas?

Ima mnogo mladih ljudi koji pokušavaju da urade nešto novo u bluzu, kao što su Petting Blues Band, Razzle Dazzle, Soul Steamers… Svakako je teško porediti sa Amerikom, ali kao i uvek, Srbija ima mnogo mladih, talentovanih ljudi koji mogu da pomere stvari sa jedne  tačke. Uzevši u obzir da je bluz jedna izuzetno stara forma u kojoj je mnogo toga već rečeno, ocenio bih situaciju na srpskoj sceni veoma dobro.

O U čemu se razlikuje bluz u Srbiji i bluz u Americi, recimo?

Veoma kompleksno pitanje i može dugo da se elaborira. Amerika kao prapostojbina bluza svakako predstavlja svojevrsni rasadnik ne samo bluza, već i mnogih drugih, slobodno možemo reći podžanrova proisteklih iz bluza. Svakako najveći broj inovacija u samoj bluz formi se pre svega dešava u Americi. Ipak, i Srbija može da se pohvali dugom tradicijom bluza, naravno uzimajući u obzir i njen sam geografski položaj. Spomenuo bih neke, meni značajne srpske bluz bendove: Strip Bluz Bend, Zona B, Raw Hide, Point Blank… Takodje, moram da primetim da kao najveća razlika i za Srbiju prepreka, ostaje jezička barijera.

O Kad bi pravio pet najboljih muzičara po tvom izboru, koji bi to bili?

Stevie Ray Vaughan, Jimmy Hendrix, Jimmy Page, Eric Clapton i Mark Knopfler.

o Prošle godine je objavljen CD sa muzičkim obradama u tvom izvođenju? Ko je sve na CD-u i imaš li povratne reakcije?

Tako je, prošle godine smo objavili album na srpskom jeziku, što je bilo nešto potpuno novo za nas. Odabrali smo neke od pomalo zaboravljenih remek dela jugoslovenske rok scene i potrudili se da im udahnemo novi život. Mislim da smo u tome i uspeli, makar sudeći prema reakcijama publike, kao i onih koji su te pesme stvarali. Zahvalio bih im se i ovom prilikom na podršci i na vetru u ledja, i zaista smo ponosni na to. Takodje bih pomenuo još jednu stvar na koju smo ponosni, a to je naša prva autorska pesma na srpskom jeziku, „Da budem tvoj“, koja se nalazi na ovom albumu.

O Da li si nekad rekao, dosta mi je muzike, dođavola i gitara?

Ne!!!

O Kad ne sviraš sa svojim bendom Texas Flood, sviraš sam. Koliko koncerata održiš nedeljno ili mesečno, recimo? Da li to zamara?

Teško je i prebrojati. Ukupno godišnje sviram u proseku 250-300 koncerata, nekad sa bendom, nekad sam, a nekad u saradnji Petrom Miladinovićem-Perom Džoom, Nikolom Djurocom, Dudom Bezuhom, Bojanom Stamenovim… Zaista mogu reći da sviram često, ali sviranje je pre svega ljubav, tako da mi nije nimalo zamorno.

O Šta je teže,  praviti obrade poznatih muzičara ili  stvarati nove stvari?

I jedno i drugo je na specifičan način teško, ali je i veliki izazov i na poseban način – uživanje. Obraditi pesmu na samo tvoj način i dati joj neki lični pečat, takodje zahteva stvaralački momenat, donekle, kao što je potrebno i za stvaranje novih pesama. I u jedno i u drugo treba utkati deo sebe da bi bilo pravo.

o Koji soj ljudi sluša bluz?

Za razliku od nekih drugih pravaca u muzici, bluz se bavi svakodnevnim temama kao što su ljubav, socijalno-društveni odnosi… Zato je rasprostranjen u svim kategorijama društva. Život nije samo veseo, niti samo tužan. Takav je i bluz.

O Da li bi umeo da  po izgledu čoveka pogodiš koju muziku sluša?

Poučen iskustvom, rekao bih da slušanje muzike ne odredjuje fizički izgled. Muzika se sluša pre svega srcem i dušom, pa je važno ono što je iznutra.

O Da li muzičar, dobar muzičar, može da živi od svog rada u Srbiji?

Texas Flood je svakako dokaz da je to moguće, mada je potrebno mnogo rada i odricanja. Nije lako, potrebno je posvetiti mnogo vremena, osim samoj muzici, marketingu, medijima, a iznad svega, živim nastupima i interakciji sa publikom. Osim što je neophodno da bude, podrazumeva se, izuzetan u svom poslu, važno je i da taj posao voli i živi za njega. To je recept za uspeh ovde (a verovatno i svugde).

O Da li si ikada želelo da živiš na nekom drugom mestu?

Pojavom interneta, svet je postao globalno selo. Tehnika nam omogućava da pratimo trendove i uklapamo se, samim tim idemo u korak sa svetom, pa se ne osećam ograničenim za svoju delatnost životom u Srbiji. Mada volim svoju zemlju, voleo bih da posetim neke od prestonica bluza, kao što su Ostin Dalas, NjuJork, Čikago, i piti sa tog izvora, te učiniti svoj izraz još boljim.

nenad zlatanović jedna od najboljih bluz gitarista u beogradu

O Šta slušaš, inače, ovih dana?

Uglavnom uživam u ambijentalnoj muzici. Već neko vreme na mojoj pleisti se nalazi Vangelis, a od skoro se tu sve često (ako ne i redovno) nadju i Karrunesh, Oecan Elzy…

O Kako ti izgleda Srbija danas?

Višeslojno

O Kada bi o  bluzu trebalo da se izraziš kroz asocijaciju, šta bi to blo? Tuga, bunt, potraga, radost, polja, Misisipi, giatara…

Jednostavno – život, sa svim svojim svetlim i mračnim trenucina.

          Dijana Dimitrovska

Razgovori o smislu
bluz | bluzer | gitara | gitarista | koncerti | mr swegger | muzika | nenad zlatanović | rok | roker | svirke

akademik arheolog beograd bioenergija cern cink dirigent disanje doktor filozof gitarista glumac glumica grbalj istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnost kvantna medicina modna kreatorka muzika muzičar naučnik Nikola Tesla pesnik pisac pluća poslanik pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka turci umetnost virusi zapisi pegave veštice zemun čovek

David Štrbac, srpski gitarista koji je očarao Beč

David Štrbac, srpski gitarista koji je očarao Beč

David Štrbac gitarista baš ume da iznenadi. Bio je cik zore. Sunce tek beše pokazalo svoju sjajnu haljinu. Na Adi Ciganliji, koja tokom leta postane beogradsko more, na jednom mestu polako su pristizali ljudi. Nisu to zaluđenici u džoging, pecaroši ili baš-baš ranoranioci. To su ljudi jake volje koji su došli na koncert u 6.00 ujutru. Svira David Štrbac..

 Koncert u  6.00 ujutru?!

– Ideja za koncert na jezeru, u 6 ujutru je bilo neočekivana, stvorila se spontano- kaže David Štrbac, gitarista.- Čuo sam za slične dogadjaje na plažama Italije i drugih mediteranskih zemalja, i rešio da je posadim ovde, u Srbiji. Izgleda da se pelcer primio. Publike je došla da me sluša,i to je za mene najveća satisfakcija.

O Da li mesto gde se koncert održava može da utiče, inspiriše ili deinspiriše izvođača?

-Apsolutno. Od malih nogu smo učeni da su kvalitetni nastupi nesto što moramo da garantujemo bez obzira na uslove, ali s obzirom da je nastup pred publikom jedno zaista emotivno iskustvo, često se dešava da dodje do potpuno drugačijeg nivoa inspiracije ukoliko nastupamo na zaista divnom mestu. Ovog puta je to bilo malo neobično zbog toga što se bina nalazila na vodi, ali je to za mene bila dodatna ispiracija.

O Šta David Štrbac radi u vreme korone?

-Iskoristio sam priliku da preispitam neke navike koje sam sagradio poslednjih godina kako bih bio što efikasniji u svom poslu. Sviram puno, meditiram, pravim planove za buduće projekte, i provodim vreme sa ljudima do kojih mi je stalo.

O Da li studijska, online muzika, može da zameni koncertnu? Koja je razlika za tebe?

-Ne. Ni pre korone, a ni sada, te dve stvari nisu medjusobno zamenjive. Lično, uživam u snimanju muzike i trenutno sam u procesu snimanja svog prvog CD-a, koji bi trebalo da bude u prodaji od 2021. godine. Studijska muzika daje muzičaru mogućnost, da napravi skoro idealno izvodjenje odredjenog dela i ostvari sve svoje zamisli. Ali, smatram da ništa ne može da zameni koncerte, jer postoji jedan potpuno drugačiji „ljudski faktor“ koji dolazi do izražaja kod kontakta sa publikom. Možda su takva izvodjenja manje „savršenaš, ali su svakako puno emotivnija.

O Šta si poneo kao misao vodilju sa fakulteta?

-Nešto što moj profesor Alvaro Pierri često govori, i što me izuzetno motiviše; Ne znamo šta se može desiti sutra, zato svakoga dana moramo uraditi najviše što možemo da bismo uspeli da postignemo ono što želimo.

O Da li je prestiž studirati u Beču, na muzičkoj akademiji u klasi profesora Pierija?

-Svakako, za mene je to velika čast. Pričamo o profesoru koji je za mene i mnoge druge gitariste veliki idol, i o fakultetu koji trenutno važi za najbolji muzički fakultet na svetu.To je  Univerzitet za muziku i scensku umetnost u Beču. Tu sam došao nakon dugog rada, velike pomoći mog tadašnjeg profesora Borisa Đujica i sticanja iskustava na internacionalnim festivalima. Studiranje gitare znači časove jedan na jedan sa profesorom koji vas odabere, a za to je potrebno ostaviti odličan utisak na prijemnom ispitu kao i na konsultacijama

O Kako doživljaš Beč? I kako Bečlije doživljavaju Srbe?

-Izuzetno mi se dopada grad. Ima neki svoj šarm, i jako je dobro organizovan. Ono što mi je posebno zabavno je mnoštvo različitih kultura, ima  puno stranaca i meni se to dopada.

Što se tiče odnosa Bečlija prema Srbima, mislim da tu godine igraju bitnu ulogu. Mladi ljudi su izuzetno prihvatljivi prema svemu što je drugačije što se poklapa sa nekim mojim vrednostima, dok su starije generacije malo ‘ukočenije’ i nisu toliko otvorene prema strancima, ali ja lično nisam imao neka negativna iskustva.

O Da li u Beču, gradu koga većina doživljava kao evropski centar klasične muzike, ima mesta za avangardni zvuk gitare?

-Naravno. U Beču ima mesta za svaku vrstu muzike! U Beču se takodje nalazi i jedan od najvećih festivala klasične gitare na svetu ‘“orum Gitarre Wien“, i scena je poprilično razvijena.

O Šta slušaš od muzike? Da li zasviraš nekada džez ili pop…?

-Slušam, puno različite kvalitetne muzike. Naravno klasiku,ali volim i jazz, funk, rock, pop i svakakve varijacije na ove pravce. Mislim da se slušanjem različitih stilova postaje bolji muzičar, jer se često stilovi po malo prepliću.

O Da li te društvo maltretira da im sviraš nešto popularno? Ili možda čak i narodno?

-Ne previše, mojim prijateljima koji se ne bave muzikom znaju koliko vremena provodim za gitarom, tako da me ne maltretiraju previše da im sviram, ali zato redovno dolaze na koncerte. Medjutim dogode se  slučajevi u kojima sa društvom zasviram i popularnije stvari!

O Šta posle školovanja? Da li ti se smeši neki lepi posao?

-Voleo bih da prvi korak bude stabilan posao u nekoj muzičkoj šoli koji bi mi takodje ostavio dovoljno slobodnog vremena da dalje razvijam koncertnu karijeru.

O Kako ti izgleda Beograd iz ugla Beča?

-Mnogo mi je lakše da primetim njegove vrline i mane. Ljudi su topliji, možda je noćni život razvijeniji, ali je i svakodnevnica puno komplikovanija, klasična muzika se ne ceni dovoljno. Beograd i Beč imaju i svoje sličnosti, oba grada imaju iza sebe veliku istoriju i to je meni izuzetno interesantno.

O Koji je to trenutak za koji bi mogao da kažeš da si ostvario ono što si želeo u karijeri?

-Veliki cilj mi je da  nastupam po celom svetu, i saradjujem u raznim projektima sa fantastičnim muzičarima. Takodje bih voleo da dobijem posao na nekom univerzitetu kako bih mogao mladjim talentima da prenesem ono što usput naučim. Ali, mislim da ne postoji momenat u kojem bih mogao da kažem da sam zadovoljan. Svaki put kada dostignem neki cilj, pojave mi se ideje za nešto novo, i mislim da tako treba da bude.

O Gde se prave najbolje gitare na svetu?

-Gitara kakvu je poznajemo je nastala u Španiji,i tamo se prave najbolje tradicionalne gitare, sa puno različitih boja i prelepim tonom. Medjutim trenutno je skoro svugde moguće naći dobre gitare, sa razlitim kvalitetima. Neke su glasnije, neke imaju bolji balans, neke se lakše sviraju. Po meni ne postoji pravilo.

david štrbac gitara

O Šta misliš da je važno u životu raditi ili misliti da bi čovek bio srećan?

-Treba pronaći nešto za šta imate dugoročnu motivaciju, i što istinski volite. U svakom poslu, čak i onima manje komplikovanim, postoje poteškoće i potrebna nam je velika ljubav prema onome što radimo da bi smo ostali motivisani, kreativni i inspirisani. Mene lično karijera i svakodnevni rad čine zadovoljnim, ali mislim da istinska sreća ne postoji, ukoliko nemate ljude u životu koji su vam podrška i sa kojima vam je zabavno!

      Dijana Dimitrovska