Manastir Fenek zbog legende nema mira. Malo – malo pa se čuje da su lopovi opet kopali oko crkve i unutra. Sve to zbog legende koja se i danas prenosi.
U ovom kraju lovci i danas pričaju da je Karađorđe u oltaru crkve zakopao silno blago. To raspiruje maštu i i oštri pohlepu lovaca na blago.
Osnova za tu priču nema, ali istorijskih podataka da su tu bili ustanici–ima.
Za vreme Prvog srpskog ustanka u Feneku je kratko boravio vožd Karađorđe o čemu postoji natpis na ploči u zidu crkve. Bili su tu i drugi ustanici zbog čega se veruje da „mora biti da ima nekog zlata“.
Priče su priče i za pričanje, kažu monasi i dodaju da je manastir poznat i po tome što su se u njemu 1788. godine sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif.
Dok je manastir bio ženski, lopovi su češće upadali tražeći zlato. Jendom su čak ušli u crkvu i kopali ispod časne trpeze, verujući da tu nečega ima. Monahinje su zanemele kada su ujutru videle rovove po crkvi, kao krtičnjake.
Ali, od kako je u manastir došlo bratstvo, a zbilo se to 2006. godine, kada je nekoliko monaha došlo sa Kosova i Metohije, lopovi su se primirili.
– Manastir danas ima 6 monaha i isto toliko iskušenika – kaže arhimandrit Makarije koji je u Fenek uveo jednu lepu naviku da se održava liturgija svaki dan, kao u Dečanima na Kosovu.
Na tim svakodnevni liturgijama nema naroda, ali je zato nedeljom puno. Možda, nijedan manastir u Srbiji nema toliko ljudi na nedeljnoj liturgiji koliko se okupi u Feneku. Dođe tu i staro i mlado, i po suncu i po kiši, i po magli i snegu. Kada se slavi manastirska slava Sveta Petka – Fenek je prepun.
U Feneku se kao velika svetinja čuva i čestica moštiju svete Petke čije se netruležno telo nalazi u rumunskom gradu Jašiju. Slavi se 27. oktobra, jer se veruje da su u manastiru počivale mošti ove svetiteljke iz Epivata koja se upokojila u 11. veku.
Zbog toga je Angelina Branković u manastiru podigla kapelu gde se i danas nalazi bunar sa lekovitom vodom za koju narod veruje da isceljuje razne bolesti
Kada je Fenek 2006. godine postao muški, bratstvo okrenulo pravljenju ikona, a postao je poznat po vinu i rakiji.
Pošto na manastirkom imanju raste dobra šljiva, peče se isto tako dobra rakija. Pravi se i slatko, džemovi, ima meda.
-Zapravo – kaže arhimandrit Makarije – manastir pokušava da bude ekonomsko imanje. Da u okivru imanja proizvodimo sve što nam je protrebno. Tako smo započeli posao sa plastenicima u kojima raste salata, krastavac i drugo povrće.
Istorija
Manastir Fenek – na mađarskom ta reč znači dno, a ima teorija da naziv potiče od mitske ptice feniks- prvi put se pominje u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. godine. Tokom Otomanske imperije bio je mesto gde se okupljala srpska vlastela.
Manastir je zadužbina Brankovića. Po arhitekturi pripada grupi fruškogorskih manastira iako nije na Fruškoj Gori, već u blizini Surčina, blizu Beograda. Građen je po projektu češkog arhitetke zbog čega i ima dosta elemenata austrijskog baroka. Stradao je tokom Prvo i Drugog svetskog rata skoro do temelja, ostao je autentičan samo ikonostas.
Pre Drugog svetskog rata manastir je imao 600 hektara zemlje! Nacionalizovano je skoro sve. Manastiru je ostalo desetak hektara koje danas monasi obrađuju i na njemu uzgajaju gotovo sve što im je potrebno.
Pre desetak godina zasađeni su tu i vinogradi sa sortama „cabernet saugvinon“,“merlot“,“pinot noir“ . Vina iz manastirske riznice sada su već čuvena.
Vredne ruke monaške proizvode u Feneku i brojne lekovitite preparate. Biljna radionica pravi od lekovitog bilja tinkture, meleme, razne čajeve i lekovito bilje u medu i sirćetu – kao specijalitet manastira.
Nema čega nema od voća, povrća, meda, vina pa čak monasi neguju i stare divlje sorte kestena. Od kestena se pravi i čuveni melem za kosti i zglobove. A na proleće, kad kesten cveta njegov se miris vije visoko, visoko, do nebeskih granica.
Manastir Tomić je sasvim posebno mesto. Njegovo sestrinstvo pravi meleme od kojih zarasta svaka rana, a koža postaje jedra i sjajna. Od tinktura koje se prave od nezagađenog bilja čovek se oseća kao ponovo rođen, a sok od lavande koji ovde, po tajnoj recepturi monahinja popijete – okrepiće um i omogućiti telu da prepešači par kilometara bez muke. Taj neobičan sok od sveže lavande potpoljene u vodu, a u finalnom delu pomešan sa limunom, pravi sestrinstvo još od 2005. godine kada je jeromonah Nikolaj preuzeo veliku akciju obnove manastira. Tokom izgradnje sok je krepio vredne majstore i dobrovoljce, da mogu da izdrže napore. Tako je postao deo tradicija.
Nekada je Tomić bio muški manastir, oronuo i više nego skroman.
U vreme sultana Murata, zabeležile su hronike, u njemu je živeo samo jedan monah. Zbog skromnih mogućnosti i položaja manastir je uvek bio pustinjskog tipa, sa jednim monahom ili malobrojnim bratstvom. Prvi put se manastir Tomić pominje 1467.godineu tefteru braničevskog subasiluka, pod nazivom Idin, gde se vidi da je bio jako siromašan – plaćao je porez od samo 20 akci, što je bilo vrlo malo. U nekim periodima je čak bio i parohijska crkva obližnjim selima Vojski i Rajkincu, tako da su ga meštani popravljali i obnavljali, ali samo delimično – kaže otac Nikolaj koji je posle požara 2004. godine došao u manastir sa sestrama i obnovio ga. Danas je manastir Tomić jedan od najlepših manastira u Srbiji. I najveselijih. Obojen u crvenu boju, kao Žiča, boju stradanja Isusa Hrista ali i boju radosti, koja učini da zaigra srce putniku namerniku u bilo koja doba godine: i zimi kada crvena boja ističe belinu snega, i u proleće kada manastir i crkvu zapljuskuju mirisi cveća i olistale šume, podižući ga u vazduh.
Do ovog veselog ženskog manastira, u kome sada cvetaju raznobojne lale i irisi, dolazi se uz malo truda. Do sela Vajska sve je asfaltirani put, ali onda par kilometara makadamom niz Moravu dovešće vas reka do manastira. Sve je lepše kad se malo potrudimo, pa će tako i manastir izgledati kao čista radost. Iza stilizovane kapije manstira lekovito carstvo tek nas čeka. I proizvodi manastira Tomić. Lavanda, smilje, hajdučka trava, gavez, neven, bršljan, nana, kamilica… Prava božja bašta. Mnogo je proizvoda koje izrađuju vredne monahnje manastira Svetog apostola Tome, koga narod od pamtiveka naziva Tomić. Svi oni nastaju od biljaka koje monahinje same uzgajaju ili beru po Staroj planini i Rtnju jer postoje mnoge biljke koje mogu da se nađu samo po prirodnim prostranstvima daleko od ljudi.
– U našoj bašti gajimo lekovito bilje koje je prirodno onako kako ga je Bog stvorio . Prerađujemo ga na tradicionalan, potpuno prirodan način,stvarajući proizvode za negu i olakšavanje različitih tegoba. Pravimo meleme za kožu sve vrste,. Pravimo kreme za lice i telo čiji je glavni sastojak dragoceno uljje od smilja koje regeneriše kožu. Zatim, šampone, sapune, biljne kapi, paste za zube, dezodoranse, meleme za usne, ruke, noge, pete… Sve je izrađeno ručno od bilja i pčelinjeg voska, manastirskog macerata i hladno ceđenih ulja. To su proizvodi manastira Tomić – govori nam nastojateljica manastira sestra Sergija. – Ništa što pravimo ne sadrži konzervans ni aditive. Ne stavljamo nigde ni veštačke mirise i boje. Prave marljive sestre čajeve za razne vrste tegoba, biljne kapi, sirupe, eliksire. Posebno su moćni melelmi za opekotine, ranice, ožiljke, herpes i psorijazu. Dolaze izdaleka u ovaj manastir i za meleme za kosti i zglobove. Obavezno, kažu sestre, uzima se i čaj za dobro zdravlje i raspoloženje. Širi se miris lavande, nane, žalfije, kamilice, izopa i drugih korisnih biljaka iz biljne radionice manastira Tomić, gde u dubokoj molitivi i ljubavi prema Bogu nastaju rukotvorine bez zrnca hemije.
Eliksire smo pravili od svežeg bilja i voća – govori sestra Stefanida.- Vraćaju životnu energiju i blagotvorno deluju na ceo organizam. Naročito imamo eliksire pogodne za pluća, organe za varenje kao i protiv kožnih bolesti. Nijedan naš proizvod ne sadrži konzervans,aditive i veštačke boje. Sasvim su prirodni i maksimalno je iz njih izvučeno ono najbolje iz biljaka. Iz manastira Tomić sve je lekovito, čak i rakija. Prave se ovde čuvene rakije biljarice i najčuvenija rakija za pluća sa anisom.
Najpoznatija je rakija od anisa koja potpomaže kod tegoba organa za varenje, deluje smirujuće i opuštajuće na organizam. Imamo i drugih rakija od bilja koje svojom deluju blagotvorno na organizam, kao i na pojedine organe, u zavisnosti od kombinacije bilja – kaže nastojateljica Sergija. Dobar glas daleko se čuje i samo reči hvale ostaju iza upotrebljenih proizvoda manastira Tomić. Možda je to zato što sestrinstvo koristi najmoćniji začin u svojim proizvodima – molitvu i ljubav. Radost sa kojom sve u biljnoj radionici manastira Tomić nastaje, slike božje bašte i sklada ljudi i prirode, dobrota sestrinstva i jeromonaha Nikolaja – navešće vas kad – tad na povratak. A neponovljiv i jedinstven ukus soka od lavande sa kojim se gosti dočekuju i ispraćaju još će dugo ostati na nepcima, podsećajući putnika namernika da je bio u raju.