Iz kuće Stane Cerović u planinskom selu Tušine, u vrletima iznad Šavnika – vije se dim.Uhvati pravo liniju, vine se u živopisno nebo, pa počne da se razliva niže i niže, sve do kanjona mistične reke Bukovice gde se izmeša sa izmaglicom vode.
Baš taj dim,koji se vije iz starog dimnjaka kamene porodične kuće u kojoj se rodila u zimu 36. ili 37. godine, težak i golicav, bio je sve što je Stana Cerović želela.
Bio je njena nejasna želja dok se sa devet godina igrala samo sa dečacima , i sa 19 – kada se s momcima nadmetala jašući konje, i sa trideset – kada je svima bilo jasno da se Stana neće i ne može udati. Poslednja crnogorska virdžina: biološki žena- umom muškarac- svoju odluku da živi kao čovek, ne kao žena- gordo nosi i danas u poznoj starosti.

stana cerović

-Ognjište… to je sve u životu – rekla nam cepajući drva u dvorištu njene kuće. – Bez kuće u kojoj nema muškarca, nema ni života…Da živim još jedan život- isto bih izabrala. Bila bih ono što jesam. Stana.
Ali, šta je Stana Cerović, poslednja, peta ćerka koju je majka Anđa rodila u hladnu zimu, nesrećna što donosi na svet još jednu devojčiocu, i oca Milivoja još nesrećnijeg što te zime nije zaplakalo muško dete?
Dali su joj ime Stane ne bi li taj nesrećan niz devojčica koje su se rađale stao. A pre nego što će poslednja devojčica zaplakati, dva dečaka čije je rađanje ispratilo tutnjava metaka u planini, odnesoše sve nade očeve na drugi svet.

-Nas je pet sestara – govori Milena (88), starija sestra Stanina sa kojom živi u porodičnoj kući. Rodila se kao bliznakinja, sa jednim dečakom koji ubrzo preminu na večitu žalost roditelja. Najstarija Rosa,pa Mara, one su udate, pa Vukosava, tužna, koja izdahnu na putu do bolnice od zapleta creva, pa, ja i- najmlađa Stana…

poslednja crnogorska virdžina stana cerovi

-Nemoj Stanu u devojčad računat! Ajde, bogati…- pobuni se odmah crnogorska virdžina Stana, i toliko naljuti da iz srdžbe zaboravi šta je to pošla da traži.- Ne može Stana među sestre. Briši to!
-Dobro, neka bude: Četiri sestre i Stana – odgovorih.
Uto iz starog kredenca zazvecka flaša.

-Ahaa, evo je. Rakija – obradova se virdžina Stana.-Tanka je. Kupovna al, nema druge. Šta ćeš, letos nijedne šljive ne beše u planini. Nešto ih do“vatilo. Više smo viđeli ljetos vukova no šljiva.

-Jest, vala – nadoveza se Milena koju je otac prozvao Borika, po mirisu borova, pa tako i osta. – Muju Ćetkoviću je onomad 15 ovaca poklalo..

Pucketa peć u kući Cerovića i onaj dim sigurno se napolju vije, označavajući život u planini. Kako je u selu, pitamo Stanu.

-Eh, kako je? Pusto selo. Od 30 kuća samo se u pet dimi.Đece uopšte nema. Otišlo sve u grad, nema stoku ko da čuva. Lako je leti, u planini, ali zimi, sve moram da kupujem, evo i seno za stoku plaćam, prodam tele, pa kupujem šta mi treba. Nema penzije,a ko bi mi je dao?!

poslednja crnogorska virdžina

-Nemam ni ja – uskoči Borika – Nešto sam radila u Titovo doba, ali sitno je to. Da sam zdrava, lakše bi nam bilo, no, oba kuka polomih i eto, sada, nepokretna sedim ovde, ni sebi, ni Stani da pomognem…

-Jes vala,i meni je sada teže. Ranije, samo kosim, stoku teram, plastim, a sada se moram i ženskim poslovima baviti. Eto kuvam, perem sudove – izjada se Stana. I još me leđa bole. Za Prvi maj, plastim seno, i s vrha propadnem pravo na zemlju. Sve me leđa bole. Inače, trkala bi se sada s vama.

-Niko joj ravan nije bio – govori Borika- Bilo je to skoro, na Žabljaku, neki nastavnici i đaci takmičili se u gađanju puškom.Stana ih gleda, pa veli: Mogu li ja. Može, rekoše. Kad Stana, uhvati pušku, nacilja i pravo posred mete.

-Ma, lako je to – skromno će Stana. – Paziš samo onu mušicu i gledaš metu. I kad se poklopi – to je! U planini, ne pucamo. Žao nam metaka u besposlici.

stana i borika cerović

Tišinu koja je usledila odjednom prekide neka povika u pustom selu. Stana skoči, pa sve baca pogled na pušku iza vrata.

-Ko je to,deder vidi kroz prozor!

-Neki čovek tera krave – odgovrih, vireći kroz prozor.

-Kakve su krave? – upita Stana.

-Pa,velike, braon – rekoh.

-Dobro je, nisu moje – umiri se Stana i opet sede. – Mitar vodi krave, taj ti je bio učitelj i vratio se u Tušinu. Pametan čoek, vratio se u lepotu, ođe ti je vazduh milina,nema boljeg. Znaš šta je reko Smail aga Čengić, koga je ubio naš ban vojvoda Novica Cerović?! Reko je: Tušina- mali Misir.
Opet tišina, Stana izvadi kesu sa duvanom i polako mota u rizlu bez lepka, pa, iznenada zapita: Da se neće zaratit?!
Umiri se pošto shvati da smo svoje „izvojevali“, odrecitova nekoliko epskih pesama, treba li reći da čitav ciklus zna napamet,pa uzdahnu:

autorka i virdžina

-Ej, žalosna Radovana. Ništa nema, sve kost i koža. On je od Pećine, eno gore, tu mu je prađed Šujo Karadžić. Ih, kako mi ga je žao. A žalite li ga vi u Srbiji- stisnu oko Stana i zagleda se u nas sumnjičavo, pa nastavi:

-Kukavički se predao Milošević, a znao je šta ga čeka. Bijaše tamo puno pušaka i pištolja, i sve se pitam što nije sačekao da ubije nekolicinu, pa da onda sebi presudi?! Postao bi narodni heroj. Buš je rekao: Istorija ne pamti da se koji predsednik države predao.
Šta li će sa Radovanom biti?

-A, šta je sa Slobodanom bilo?! Biće isto! Daviće ga otrovima- reče sestra Borika.

tušine


Tu se otvorilo prostora da priupitam:

– Zašto su muškarci bolji od žena?

-Ehh, zašto..A,ko je čuo da žena pametno zbori. Sve pretresa s mora do Dunava. Samo nešto cingulaju. A „ljudi“ pričaju o ratovima, o junaštvu. Žena će stotinu vera da promeni da učini šta joj scu drago. Eno,sad, kažu, ženske dobile pravo da glasaju! Nije tako bilo otprije! Čuj,glasaju! Ma nema ti ođe države.
Pada polako mrak,valja se vratiti niz planinu , poslednja crnogorska virdžina nas ispraća, ali još jedno poitanje:

-Stano, da li ti je žao što je tako život prošao?

virdžina stana cerović čuvar ognjišta

Stana, poslednja crnogorska virdžina, nabra crne obrve , ispod crvene kao krv beretke, baci pogled na dim koji se vije iz stare kamene kuće zbog koje je život žene ostavila, izabravši da živi kao muškarac i tiho, sasvim tiho da neko u onoj pustoši ne čuje, odmahujući rukom, reče:

-Šuti, šuti, ja kuću da ostavim, oca da izneverim.

Dijana Dimitrovska
Krave

-Bili su mi ođe svakojaki novinari: Amerikanci, Englezi, Španci a jedan Švajcarac, e, taj mi se dopao, videlo se odmah da je seljački sin. Doveo terdžumana(prevodilac) iz Beograda, pa me pita kako ja vabim krave. Kako „kako vabim“,zbunim se ja, zovem ih?! Kako ih zovem, traži on da pokažem.Ja pokažem, a on veli: E, od sada ću i ja svoje krave u Švajcarskoj tako da vabim.

IN MEMORIAM

Poslednja crnogorska virdžina Stana Cerović, svoje poslednje dane provela je u domu za stare u Risnu, gde je i umrla u 85. godini života 2. avgusta 2016.

Dijana Dimitrovska

Večernje novosti 2009.

Vidi tekst

Vidi još: Krst kneza Vladimira čuvaju Androvići

Slika Anrija Rusoa

Prijavi se za tekstove u sanduče