Letnjikovac Obrenovića na brdu Plavinac kraj Smedereva

Mo­žda ni­jed­no me­sto ne nosi šarm i vibracije naše nestale dinastije kao  letnjikovac Obrenovića na brdu  Plavinac kraj Smedereva. Slatka svežina orezanih vinograda i životnost Dunava struji zajedno sa spletom emocija ko­je su ovde  osta­vi­li članovi dinastije Obrenović.

Letnjikovac Obrenovića mesto koje su svi voleli

Let­nji­ko­vac Obrenovića, danas kao kakav emotivni spomenar, osmišljen je po ugle­du na švaj­car­ske vi­le 19. ve­ka, a sa­gra­dio ga je ar­hi­tek­ta Jo­van Il­kić, po že­lji kra­lji­ce Na­ta­li­je 1896. go­di­ne. Vi­la ima 1200 kva­dra­ta pro­sto­ra, te­ra­su sa ve­li­čan­stve­nim po­gle­dom na vi­no­gra­de i Du­nav.

U taj po­gled sa­svim sklad­no ukla­pa se i skulp­tu­ra „Le­da sa la­bu­dom“ ko­ju je še­zde­se­tih go­di­na ura­di­la Olja Iva­njic­ki. I pre nego što je vila sagrađena, njen mali konak bio je omi­lje­no me­sto za od­mor kne­žev­skih pa­ro­va Mi­lo­ša i Lju­bi­ce, Mi­ha­i­la i Ju­li­je ( Mihailo je tu 1865. izgradio skroman jednospratni letnjikovac tzv. „Salon“) , a za­tim i kra­ljev­skih po­ro­di­ca Mi­la­na i Na­ta­li­je i ne­sreć­no stra­da­log pa­ra kralja Alek­san­dra i kraljice Dra­ge.

  U kra­ljev­skoj let­njoj re­zi­den­ci­ji u Sme­de­re­vu na 30 hek­ta­ra ze­mlje, rasprostreo se bio kra­lje­v vi­no­gra­d i par­k u ko­me je bi­lo pr­vo igra­li­šte za te­nis i kri­ket u Sr­bi­ji.

   U pri­ze­mlju vi­le, u cen­tral­nom de­lu let­nji­kov­ca, do­mi­ni­ra na­me­štaj Luj XVI, po­zla­će­ne, to­ka­re­ne i re­zba­re­ne sto­li­ce, „ber­že­re“ fo­te­lje iz pe­ri­o­da Na­po­le­o­na Tre­ćeg i por­tre­ti (re­pro­duk­ci­je) svih čla­no­va di­na­sti­je Obre­no­vić (ori­gi­nal­ni su u Na­rod­nom mu­ze­ju). Sa­lon je Obre­no­vi­ći­ma slu­žio za igru, po­što je Mi­haj­lo uveo dvor­ski pro­to­kol. Pre toga, Obre­no­vi­ći ni­su ma­ri­li za ples, a isto­ri­ja ka­že da je to­kom po­se­te kne­za Mi­la­na ru­skom ca­ru u Li­va­di­ji (1871), ca­re­va ćer­ka po­že­le­la da ple­še sa srp­skim kne­zom ali se is­po­sta­vi­lo da on ne zna da igra.

Decenijama bila zatvorena za javnost

U dru­gom sa­lo­nu mo­že se vi­de­ti ori­gi­nal­ni sto za igra­nje ka­ra­ta kne­za Mi­ha­i­la, sto za igra­nje ša­ha (fi­gu­re ni­su pro­na­đe­ne), mu­zič­ka ku­ti­ja iz Švaj­car­ske i mu­zič­ki or­man (po­klon Beč­kog dvo­ra pa­tri­jar­hu Ra­ja­či­ću ko­ji ga je po­tom da­ri­vao dvo­ru), na­me­štaj je u bi­der­ma­jer sti­lu. Le­po­tom ple­ne dve kor­pe (sa in­tar­zi­jom) za ruč­ni rad, sveć­nja­ci iz 17. ve­ka, sa­to­vi i fi­gu­re is­toč­njač­kog po­re­kla.
Na spra­tu, pro­sto­ri­je za či­ta­nje, od­mor i spa­va­nje, ne oda­ju uti­sak da tu dav­no ni­ko ni­je bo­ra­vio. Sve je auten­tič­no (osim za­ve­sa): rad­ni ka­bi­net sav u in­tar­zi­ji, ta­ber­na­kul, pu­tu­ju­ći kov­čeg ne­iz­re­ci­ve le­po­te, ko­mo­de sa po­zla­tom, per­sij­ski te­pi­si sta­ri 300 go­di­na… Ot­me­na jed­no­stav­nost vi­di se u spa­va­ćoj so­bi kralja  Mi­la­na I kraljice  Na­ta­li­je, a u so­bi  kralja Alek­san­dra i kraljice Dra­ge bi­ljur­no ogle­da­lo, zra­či ta­ko ži­vot­no. Mo­žda baš zbog na­sil­ne smr­ti kra­ljev­skog pa­ra ko­ja je pokidala korene di­na­sti­ji.

   Deo vred­nih sli­ka na­la­zi se u Na­rod­nom mu­ze­ju, deo je na si­gur­nom u ra­znim državnim se­fo­vi­ma, rekoše.

   Rezidencija je bila de­ce­ni­ja­ma za­tvo­re­na za jav­nost da bi od pre par godina otvorila svoja  vrata turistima.

  Brižljivo je čuvana, i održavana skromnim sredstvima, a za po­sled­njih 70 go­di­na je­di­no je Mi­lo­še­vi­će­va vla­da pla­ti­la re­sta­u­ra­ci­ju ori­gi­nal­nog na­me­šta­ja po­ro­di­ce Obre­no­vić. Vremenom, neke stvari dobiju drugačiji izgled.

Maradona gostovao u vili

  Iako sakrivena decenijama od očiju javnosti – letnjikovac nisu mnogo koristili srpski funkcioneri.
  Sta­ri­ji se se­ća­ju da je letnjikovac Obrenovića ugostio Ti­ta.  Od srpskih funkcionera stare garde na Plavincu je bio nekadašnji premijer Mir­ko Mar­ja­no­vić, i to po­slov­no. Gle­dao je ko­li­ko je vi­la ru­i­ni­ra­na i ko­li­ko u nju tre­ba ulo­ži­ti.  Slobodan Mi­lo­še­vić, re­ci­mo, ni­ka­da ni­je bio, ni­je bio ni Zoran Đin­đić, ni Vojislav Ko­štu­ni­ca.

  Za razliku od domaćih funkcionera, u lepoti vile su uživali inostrani. A kako je potpisniku ove reportaže zvanično rečeno, escajg, ta­nji­ri, po­su­de sa mo­no­gra­mi­ma i sku­po­ce­ne fi­gu­ri­ne di­na­sti­je sa­mo su jed­nom iz­ne­se­ni iz se­fa za francu­ske funk­ci­o­ne­re.

  Na Plavincu je boravio i Maradona. Ne u samoj vili već u  srpskoj kući pored, ko­ju su ta­ko­đe gra­di­li Obre­no­vi­ći, na sto­ti­nak me­ta­ra od let­nji­kov­ca, u sen­ci sta­rog par­ka. Slavni fud­ba­ler spa­vao je u apart­ma­nu na­me­nje­nom za go­ste, gde name­štaj, osim ka­lje­ve pe­ći, ni­je obre­no­vi­ćev­ski, već je no­vi­jeg da­tu­ma.

  Uživao je Maradona i u  vrhunskom vinu, istina ne od  lo­ze ko­ju je kralj sa­dio i ko­ja je na tak­mi­če­nju u Bor­dou osvo­ji­la dru­go me­sto. Nje vi­še ne­ma.  Nestala je u spletu sudbinskih okolnosti, kao što je nestala i dinastija Obrenović.

   Zbog toga i Dunav kod Plavinca tiho zastane, ne verujući da se tako zaista i zbilo.

                 Dijana Dimitrovska, Večernje novosti