Skip to main content

Profesor Miomir Korać, jednom veliki – opet veliki

profesor miomir korać direktor arheološkog muzeja u beogradu

     Zamislite, grad Viminacijum, peti je vek. Grad Viminacijum, 12 kilometara od današnjeg Požarevca. U gradu od oko 48.000 stanovnika sve vri kao u košnici. Tu se gužvaju najrazličitije nacije, mogu se videti raznobojne nošnje od lana, grubog i finijeg, odela tkana konopljom, dominira rimski stil izmešan sa raznim paganskim elementima.

   Ulice su široke, čiste, ljudi hitaju svojim poslom, trguje se. U  gostionicama se pije vino iz zemljanih čaša, pivo i medovača, ima brze hrane kao što je odrezak ili hleb sa raznim namazima od  povrća, menjačnicama ne zna se broj jer u glavnom gradu rimske provincije Gornje Mezije gde se račvaju putevi na sve četiri strane sveta ima mnogo valuta i  svaka može da se promeni.

–  Ima svega  što god vam padne na pamet – kaže profesor Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum, zahvaljujući kome je ovaj nekadašnji grad i vojni logor ( trajao od 1. do 7. veka)  postao popularan i van Srbije. – U to doba Rimljani u velikim gradovima imaju ležećeg policajca da dvokolice ne bi zgazile decu i stare,  uspešno se operiše katarakta, koriste se pilule kao narkotici… Antički čovek je izuzetno napredan i bez obzira na to što mi mislimo da smo mnogo napredovali on  bi se iznenadio jedino kada bi video avion

Amfiteatar

Amfiteatar u Viminacijumu jedan je od malobrojnih sačuvanih. Imao je oko 7.000 mesta i građen je od sibirske jele. Očuvana je gornja konstrukcija  i podzemni deo arene gde su se pripremali gladijatori. Prilikom obnove amfiteatra arheolozi su pronašli 50.000 predmeta od kojih 1.000 od zlata, i više desetina unikata izuzetne vrednosti.

 o Da li tako, zamišljajući ondašnje situacije, razgovaraju arheolozi?

– Da. Generalno, razgovaramo kao da smo tamo. Uklapamo se u to vreme, vidimo državu, grad, vidimo kako sve funkcioniše, zdravstvo, službe, činovnici, gradska uprava. Prebacujemo se fizički u to doba.

viminacijum jedno od najvrednijih srpskih nalazišta

 O Šta vas najviše fascinira u Viminacijumu?

– Bukvalno sve. Viminacijum je bio važan grad. Gotovo da nije bilo rimskog imperatora koji nije prošao kroz Viminacijum, ili u njemu boravio, duže ili kraće vreme. Bio je tu Trajan tokom zime me 98/99. godine, u okviru priprema za rat sa Dačanima. Hadrijan je dva puta bio u  organizovanom lovu, u dva maha posećuje ga i Septimije Sever, a kasnije su u njemu boravili i drugi imperatori: Gordijan III, Filip Arabljanin, Trebonije Gal, Hostilijan, Dioklecijan, Konstantin Veliki, Konstancije I i Julijan. Koliko je poznato, Gracijan je bio poslednji imperator koji je posetio Viminacijum.

Viminacijumski meni

Šta se jelo i pilo u Viminacijumu, može da se proba na licu mesta. Tursti koju dođu na ovaj lokalitet mogu da ručaju u rimskoj kuhinji („Cucina Romana”), u trpezariji koja je replika nekadašnje, sva od  rezbarenog drveta, sa klupama, stolicama i stolovima, dok su zidovi oslikani mitološkim motivima. Na meniju je hleb bez aditiva, od punog zrna raži, razni namazi od graška, boba, maslina, sira, jaja, zatim suvo meso i riba. Glavna jela su  sve vrste mesa sa mnoštvom začina koje su Rimljani obilato koristili, kao što su korijander, lovor, peršun, biber, beli luk, med, kim ali i gurum  koji se pravio tako što se riba iskuvala i pomešala sa dosta soli i drugih začina. Pilo se, naravno, vino belo, žuto, roze i crveno u koje su stavljani razni začini i voda. Vino se pilo toplo ili tokom leta rashlađeno snegom.   

 O Koliko je grad Viminacijum bio veliki ?

– Za ondašnje okvire je to ogroman grad, kao danas Meksiko Siti, na primer, ili Hong Kong. Imao je više desetina hiljada stanovnika,do 48.000,  kao danas grad koji ima više desetina miliona stanovnika.  Grad Viminacijum je nastao oko logora koji je bio sedište VII Klaudijeve legije.

 O Zašto je postao poznat u svetu?

 -Po tome što je to lokalitet mesto na kojem je obrađeno najviše vojnih grobova. Ja lično, otkopao sam 300 – 400 grobova.

 O Srbija ima šta da ponudi sve brojnijim strancima koji pohode našu zemlju?

– Da, naravno. Ali, takođe, moram da napomenem da nas nisu naučili da našu prošlost moramo da čuvamo. Prošlost je budućnost, i zato je taj momenat važan. Našu baštinu bi trebalo da iskristimo što bolje jer drugi narodi od svoje prošlosti zarađuju veliki novac, a mi to još ne umemo da radimo.

 Monogram

Viminacijum se  prostirao na 450 hektara i za trećinu je bio veći od Pompeje.  Arheolozi  se nadaju da će iskopati i carsku palatu, kovnicu novca i druge objekte. U Viminacijumu je pronađen jedan od najlepših i najočuvanijih Hristovih monograma. To je monogram kakav je car Konstantin video u snu pre odsudne bitke sa Meksencijem kod Milvijskog mosta, posle koje je zavladao celim Rimom. Hrišćanski pisac iz 4. veka Laktancije zapisao je da su se caru na nebu ukazala grčka slova x (hi) i р (ro), što je skraćenica od grčke reči Hristos.

 Meni

 O  Većina ljudi zamišlja arheologa kao  Indijanu Džonsa. A zapravo, on više vremena provede za stolom?

–  Danas je u arheologiji mnogo različitih stručnjaka. Projekat nazvan grad Viminacijum, pored arheologa, okuplja matematičare, elektroinženjere, geofizičare, geologe, biologe, hemičare, istraživače koji se bave daljinskom detekcijom, 3D modelovanjem i prepoznavanjem oblika, ali i veštačkom inteligencijom. Tu su forenzičari, stručnjaci za satelitske navigacije…Osim analitike, danas je potrebna i fizička pripremljenost za teren. Istraživanja obično traju po desetak meseci i morate biti spremni da to izdržite. Neka istraživanja traju i po 30 godina, kao što je to u mom slučaju.

 o Svaki arheolog sanja da pronađeno nešto veliko, dragoceno, vredno, posebno. Vi ste imali sreće?

 – Da. Moj život je Viminacijum. Ja sam njegov sluga. Ja mu se dobrovoljno predajem zato što je to nešto izvanredno. Veliki arheolozi, kao što su Srejović ili Garašanin, naučili su me da je u arheologiji sve višedecenijski rad, dakle ne višegodišnji! Višedecenijski, koji na kraju može da da senzaciju. Arheologija je nauka senzacije s krajnjim dometom, a iza nje se krije strpljivi, višedecenijski rad. Imam dečju znatiželju i potrebu da otkrivam i da se tome radujem, ali moram da kažem da shvatam da sam privilegovan zato što radim na Viminacijumu. Viminacijum fascinira obične ljude, a kamoli arheologe.

miomir korać direktor arheološkog muzeja u beogradi

 

O  Koja su , po vama tri najlepša srpska kulturna spomenika?

–  Lepenski vir, Gamzigrad, Dečani. I naravno, svi drugi…

o Da li  je naša prošlost stvarno zanimljiva ili samo to mi mislimo jer je prosto naša?

–  Ona je fascinantna. Pre 10.000 godina stanovnici Lepenskog vira počeli su da prave nešto što nije hrana, male figure. Pre 7000 godina imali smo prve metalurge na svetu, onda dolazi Vinčanska kultura koja se prostire od Nemačke i Slovenije do Bugarske i Grčke. Na našem području se rodilo 18 rimskih imperatora. To je četvrtina  svih  imperatora… Bili smo veliki i to nam daje nadu da ćemo opet biti. Siguran sam u to. Sve te različitosti napravile su istorijsko đubrivo iz koga niču najlepše „lale”, kao što su Tesla, Milanković, Djoković…

Mamuti

U blizini Viminacijuma je 2009. godine pronađen skelet mamuta starog oko milion godina, popularno nazvanog Vika. Mamutica Vika spada među najstarije na svetu (potiče iz praistorijskog perioda, miocena).  Zahvaljujući Viki, otvoren je u junu 2014. godine „Mamut park“ koji se prostire na 1.500 kvadratnih metara i zapravo je u  podzemnoj pećini, gde su smešteni skeleti i ostaci još četiri mamuta, iskopanih 2011. godine  koji su nazvani: Nosko, Trbuško, Đomla i Lenka.

   O Da li je arheologu jasnije ko su Srbi?

– Postoji jedan mineral, stroncijum koji ima veliki poluraspad meren u hiljadama godina, a  koji se koristi u istraživanjima u arheologiji. On se taloži u kostima i zubima i pokazuje nam odakle  potiču ti ljudi. U Viminacijumu mapiramo stroncijum od 2010. godine u saradnji sa Antropološkom zbirkom iz Minhena. Rezultati pokazuju da od 9 kategorija ljudi koje smo mapirali i istražili 7 uopšte nisu sa našeg područja! Tako da, ruku na srce, lično, uopšte ne znam ko smo mi.

           Dijana Dimitrovska

Za druge intervjue pogledajte ovde

arheolog beograd car dušan crna gora dinastija dirigent doktor film gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika klavir knjiga kosovo i metohija manastir more muzika muzičar narodno pozorište naučnik nemanjići pesnik pisac pluća pozorište profesor profesorka reditelj SAD slikar slikarka srbi Srbija srednjovekovna srbija srpski jezik stefan nemanja stefan prvovenčani teatar tvrđava umetnost voda zlato

Pridruži se klubu čitalaca

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Pridruži se onima koji čitaju

San, slika Anrija Rusoa.

arheolog, arheologija, arheološki institut u beogradu, gornja mezija, grad viminacijum, mezija, miomir korać, miomir korać arheolog, najveće vojno groblje, požarevac, rimski imperatori, rimski uimperatori, stroncijum, VII Klaudijeva legija, viminacijum, viminacium, vojni grad


Dijana Dimitrovska

Novinar, pisac, copywriter

Оставите одговор

Kupi pdf knjige