Hram Svetog Save na Vračaru, u Beogradu, čija je gradnja započeta 1935. godine, u duhu svog uzora – Aja Sofije, pleni lepotom. Po odluci tadašnje Sinodske komisije, likovi naslikani na 17000 kvadrata unutrašnjih zidova su prikazani u skladu s vremenom u kom su živeli, mozaik se radio od prirodnog kamena, na zlatnoj pozadini (od listića zlata između dva sloja stakla).
Ideja stara više od veka
Ideja da se podigne hram Svetog Save rodila se krajem 19. veka, da bi zatim projekat uradili arhitekte Bogdan Nestorović i Aleksandar Deroko. Gradnja hrama u postvizantijskom stilu počela je 1935. godine, ali je zbog Drugog svetskog rata obustavljena, a u Titovoj Jugoslaviji nije bilo interesovanja za nastavak gradnje. Tek 1984. godine nastavljena izgradnja po projektu arhitekte Branka Pešića.
Od tada, predano se išlo sigurnim koracima napred – sve do današnjih dana kada ruski i srpski umetnici završavaju oslikavanje našeg najvećeg pravoslavnog hrama . Jedan od njih, profesor zidnog slikarstva na FLU u Beogradu Goran Jović, ne krije zadovoljstvo obavljenim poslom.
-Od trenutka kada mi je povereno oslikavanje tavanice i zidova oltara, centralnog svoda, tavanice severnog traveja, centralne kompozicije zapadnog zida i žitijskih scena posvećenih svetom knezu Lazaru, a to je bilo na konkursnoj izložbi 2012. godine, do danas bio sam potpuno posvećen i ispunjen ovih istorijskim zadatkom – kaže profesor zidnog slikarastva na FLU u Beogradu Goran Jović u razgovoru za „Slovo“.
Oslikavanje grobnica budućih patrijaraha
O Šta trenutno radite na Hramu Svetog Save?
-Upravo smo završili oslikavanje kompozicije Silazak u Ad u kripti Hrama sa zonom svetih arhangela. Radovi su trenutno premešteni u zonu kripte u kojoj će biti grobnice budućih srpskih patrijaraha. Radi se polako i predano i sve ide svojim planiranim tokom.
O Šta ste do sada oslikali i šta je za vas bilo najzahtevnije?
-Radio sam na više od dvadeset hramova i sakralnih objekata u zemlji, regionu, inostranstvu. Neki od njih su Hram Svetog Save na Vračaru, zatim hram posvećen takođe Svetom Savi u Kraljevu, zatim crkva Svetog kneza Lazara na Ljubiću kod Čačka, hram Sabora sv. apostola u Apatinu, oslikavanje remek dela arhitekture profesora dr Predraga Ristića, naša crkva Svetog Save u Parizu i drugi. Zapravo svaki hram nosi posebnu vrstu zahtevnosti koja se odlikuje u razumevanju njihovih prostora i ambijentalno-arhitektonskih celina u kojima živopis treba da vidljivo, likovnim jezikom, oprisutni domostrij spasenja roda ljudskoga.
O Šta tako čudesno izvire iz tih kockica spojenih u sliku?
-Mozaik je jedna prekrasna slikarska tehnika sa neverovatnim mogućnostima za umetničko izražavanje. Ona ne samo da je, pored freske, jedna od najstarijih i najtrajnijih slikarskih tehnika, već je njen kapacitet veoma prisutan u savremenoj umetnosti. Preplitanje tokova i tesera (kamenčića ili kockica staklene paste) čine likovne forme monumentalnim i u isto vreme, uzbudljivim i svežim.
Za mozaik prvo ljubav pa tehnika
O Da li ste „ popravljali“ freske u našim starim crkvama ?
-Kao student treće godine, imao sam priliku da budem uključen u tim koji je radio na konzervaciji i restauraciji crkve Svetog Đorđa u Užicu i crkve Sabora Sv. Arhangela Gavrila u selu Stapari. To je bio živopis iz četrdesetih godina devetnaestog veka i rad je slikara Mihajla Markovića i Dimitrija Postnikovića. U radu na ovim projektima sa sjajnim kolegama sam stekao vredna tehnološka i organizaciona iskustva koja sam delom primenjivao u svojim kasnijim radovima.
O Zašto se kaže da je za mozaik najpre potrebna ljubav pa onda tehnika ?
-Zato što je ljubav prema ovom zahtevnom obliku umetničkog rada neophodna kako biste mogli uopšte da pristupite i izvodite projekte. Zidno slikarstvo je složeno i multidiscipinarno. Pored umetničkog kapaciteta, nužno je vladati čitavim setom tehnoloških i organizacionih znanja. Studentima je zidno slikarstvo veoma inspitrativno, zanimljivo i, kako oni kažu, zabavno. Za one koji se odluče da istažuju u ovmom polju, najčešće privlače monumentalni formati kompozicija i svest o trajnosti i ulozi zidnih slika u javnom prostoru.
Prepoznati današnje vrednosti
O Da li su se srednjovekovni freskoslikari trudili da što uverljivije prikaže likove naših vladara i velmoža ili su se služili kanonima?
-Jedna od funkcija ikone ili freske jeste njen dokumentarni karakter. Na njima se često prikazuju ne samo deskriptivni portreti, već u toj slikarskoj arhivi možemo nađi svedočanstva o dogaćajima, ali izgledima odeće i upotrebnim predmetima. Oni su verni u toj meri koliko je umetnik bio vešt.
O Da li u zidnom slikarstvu i danas nastaju nova dela koja će trajati vekovima, ne samo zbog tehnike već i po lepoti?
-Danas imamo široku produkciju u čitavom svetu koja nastaje pod najrazličitijim uticajima. Puno toga je zasnovano na tradiciji i uzorima. Jedan deo umetnosti nastaje u izvornom kreativnom činu. Možda je najvažnije pitanje da li će buduće generacije vaspitavati sopstveni ukus u smeru da mogu da prepoznaju vrednosti koje danas stvaramo. Nama ostaje samo da se tome nadamo.
Dijana Dimitrovska, Slovo , septembar 2024.
