Nije mnogo razmišljao kada ga je domovina pozvala da pomogne znanjem koje ima. Zemlju mogućnosti, koja mu je pružila sve, stavio je u drugi plan i vratio se kući, u Srbiju. Prof. dr Nenad Filipović, harvardski student, profresor na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, naučnik i direktor Fonda za nauku, u razgovoru za Balkan City Magazine, navodi da se vratio zato što ima želju da se njegova naučna rešenja i dostignuća koriste u svakodnevnom životu, za produženje života pacijenata.
Doprinos nauke u medicini
– Ogroman je broj primena nauke u medicini, iako to možda nije toliko vidljivo građanima ili o tome jednostavno ne razmišljaju čak i kada neposredno koriste benefite naučno zasnovanih rešenja – kaže prof. dr Nenad Filipović u razgovoru za naš časopis. – Sa druge strane, činjenica je i da je put od naučnih saznanja i rešenja zasnovanih na nauci do njihovog prihvatanja u svakodnevnoj kliničkoj praksi malo duži, zbog potrebnih procedura i odobrenja nadležnih agencija, a to kod nas dugo traje.
O U kojim oblastima je nauka najviše doprinela da bude manje bolesnih?
-Mnoge bolesti poput kardiovaskularnih ili kancera, već su značajno redukovane, upravo zahvaljujući naučnim dostignućima. Taj trend će se, naravno, nastaviti.
O Gde se konkretno najviše primenjuju inženjerska dostignuća u medicini?
– Najviše ih je u ortopediji i kardiovaskularnoj medicini i u lečenju kancera, a polako ulaze i u ostale oblasti medicine.
Priznanja za našeg naučnika
O Jedan ste od najcitiranijih naučnika na svetu, takođe i na listi Stendforda za najbolje načunike, a od skora i na listi karijere. Šta znači biti na listi karijere?
– To je veliko priznanje za mene lično, ali i za ceo tim mladih istraživača, koji su okupljeni oko mene i vredno rade na zanimljivim naučnim projektima. Prema znanju koje su do sada pokazali, siguran sam da će i oni jednog dana biti rangirani na ovoj listi na kojoj sam se našao već četvrtu godinu zaredom. Na listi karijere našao sam se ove godine po prvi put, a i za tu listu se takođe uzimaju u obzir brojni kriterijumi. Moje iskustvo govori da je verovatno potrebno godinama uzastopno biti rangiran na godišnjim listama, kako bi se prešlo i na listu karijere.
2. Koji je uopšte najviši rang koji naučnik može da dosegne?
– Svako ima specifične ciljeve koje sebi postavlja. Za mene je to, pre svega, bila dobra reputacija u svetu nauke i mislim da sam u tome uspeo. To sam postigao objavljivanjem brojnih kvalitetnih naučnih publikacija, kao i zanimljivih projekata koji imaju konkretnu primenu u svakodnevnom životu, sa jasno izraženim uticajem naučnih dostignuća.
O Bili ste i rektor i direktor Fonda za nauku, i profesor i bavite se naukom, da li ste zatrpani papirologijom?
– Da, upravo je tako. Pored bavljenja naukom, što mi je najveća ljubav, moj radni dan je ispunjen i brojnim administrativnim aktivnostima. Međutim, i ta „papirologija“ kako kažete je ipak usmerena ka nauci i edukaciji, tako da mi ne pada teško.
Ulaganje u osnovna istraživanja
O Gde najviše sredstava ulaže Fond za nauku u Srbiji?
– Fond za nauku ima više programa putem kojih se ulaže u osnovna i primenjena istraživanja. Obuhvaćene su sve oblasti: tehničko-tehnološka, prirodno-matematička, biomedicinska, biotehnološka, društveno-humanistička i veštačka inteligencija. Takođe, imamo programe za mlade istraživače do 35 godina, kao i programe za podršku istraživačima u dijaspori. Istraživači mogu da kandiduju projekte i za specijalizovane programe za AI, kao i za druge oblasti poput identitetske nauke, zelenog programa itd.
O Kao profesor na studijskom programu Sport, zdravlje i bioinženjering – da li možete da nam kažete kako napraviti savršenog sportistu?
– Za takav rezultat potrebno je uložiti mnogo rada, truda i treninga, a uz takvu posvećenost potrebno je koristiti i savremene tehnologije iz oblasti medicine i bioinženjeringa kao što su AI, bioinformatika, biomehanika itd.
O Koje biste savete dali sportisti koji želi da postigne vrhunske rezultate?
– Ukoliko vredno treniraju, školuju se u dobrim školama i imaju sreće da ih neko prepozna i angažuje u dobrim klubovima – rezultat ne može da izostane.
O Šta biste preporučili rekreativcima? I vrhunski sportisti i rekreativci dobiju upalu mišića, šta u tom slučaju raditi?
– To su jednostavne stvari. Potrebno je samo dozirati opterećenje prilikom treninga i onda ga svaki dan po malo povećavati, bez naglih promena. Upala mišića se dobija samo ako se naglo opterete mišići, bez prethodne pripreme.
Amerika zemlja mogućnosti
O Koje je vaše iskustvo sa Harvarda? Kako se uopšte tamo stiže? Ko upisuje Harvard? Da li ima naših ljudi na ovom prestižnom univerzitetu?
-Moje iskustvo na Harvardu je odlično. Nije uopšte bilo lako doći do Harvarda, jer je to zaista elitna institucija, kako za nauku, tako i za edukaciju. Zato je moj savet svima koji imaju tu ambiciju, kada jednom postanete deo Harvard škole, potrudite se da tamo ostanete što duže.
O Gde u vašem radu najviše pomaže veštačka inteligencija?
– U delu dijagnostike kod pacijenata, a pomaže i prilikom predloga odabira terapije kardiovaskularnih bolesti.
O Biti naučnik u Srbiji i u Americi, koje su glavne razlike?
– Amerika pruža mnogo veće mogućnosti i kada je reč o finansijama i pristupu veoma skupim eksperimentima. Sa druge strane, u Srbiji možemo da se pohvalimo time da imamo puno mladih i talentovanih istraživača, i to je moj motiv zašto sam se vratio u našu zemlju.
O Da li ste želeli da ostanete u Americi kao naučnik i istraživač?
– U početku jesam, ali sam se kasnije predomislio.
O Koja ideja vas je vratila u Srbiju?
– U Srbiji sam u svojoj zemlji, nisam stranac. Imam u grupi mnogo više mladih i talentovanih istraživača, sa kojima imam lepu saradnju.
Dijana Dimitrovska, Balkan City Magazine novembar 2025.
