Skip to main content

Naši u svetu: Mirko Radović, treća generacija Srba u Peruu

mirko radović
Spread the love

  Naši u svetu, postanu srećniji kada dođu u Srbiju. Da je mogao da vidi, Vuku Stefanoviću Karadžiću bi se sigurno brk nasmešio kada je Mirko Radović, generacija Srba u Peruu, stao uz spomenik podignut reformatoru  u slavu, u srcu Beograda, da se fotografiše. Naš Mirko, rođen u Limi, u Peruu, u porodici u kojoj niko nije govorio srpski, čiji je maternji jezik španski, govori jasno i razgovetno naš jezik. Učio ga je sam, preko interneta. Kada ga je  savladao dovoljno, preselio se sa porodicom u Berograd i srce mu se, kaže, vratilo na svoje mesto.

 Kod Vukovog spomenika u Beogradu, zagledan u reformatora, rekao je:

  – Kako da ne znam ko je Vuk Karadžić?! Ovde živim sa porodicom već 10 meseci i znam mnoge stvari o Srbiji. Zato što je stalno obilazim. Najveća prednost Srbije jeste upravo to što je mala.Naši u svetu to zaborave. Možeš da u jednom danu  budeš na njenom kraju i da se uveče vratiš kući zadovoljan u svoj krevet.

 O Utešno je da i male stvari imaju prednost?

 – Peru je ogromna država. Lepa ali ogromna. Tamo se voziš danima da bi došao do obale, ili otišao na Ande, ili  u amazonski deo. Danima! A ovde je sve blizu. I to je divno. Bio sam pre neki dan na Dunavu, da vidimo Golubačku tvrđavu. Prekrasna je. Vodio sam  prijatelje Špance. Otišli smo, ručali i vratili  se za par sati. Zar to nije prelepo?!

 O Može se i tako gledati na stvari…

 – Druga stvar koja je  jedistvena ovde jeste sigurnost. Srbija je  jedna od retkih zemalja na svetu gde možeš da se krećeš slobodno. A ja znam očermu govorim jer sam zbog svog posla obišao 56 zemalja u svetu. Ovde je fascinantno za mene što mogu da uzmem svog psa i da ga slobodno izvedem u park. Moje ćerke koje imaju 14 i 11 godina mogu da  izađu same u park i da ja ne brinem o njima.

 O A u Peruu?

 – Taman posla! Tako ima lepih parkova, sve je lepo ali ne možeš da izađeš bez obezbeđenja. Nema šanse!

 O Zar je toliko nesigurno?

 – Da. Ili izlaze u tamo gde se ograđeno i gde postoji bezbednost i sigurnost za njih.

 O Koja opasnost im preti?

 – Lopovi, nasilnici. Tamo bi  te neko napao i oteo telefon,novčanik, torbu…Nije sigurno. To je problem Latinske Amerike.

 O Imaju oružje?

 – Da, pištolje.

  O Kako se snalaziš u Beogradu?

 – Odlično. Uživam. Sve je blizu i nije gužva. Lima  je grad koji ima 10 miliona stanovnika, više nego cela Srbija. Za mene je Beograd mali grad. Svuda idem javnim prevozom i peške da skinem kilažu. Hrana je ovde veoma ukusna i ne mogu joj odoleti. Pljeskavice, ćevapi, salate,predivno…

 O  Kako si došao u Srbiju?

 – To čudna priča. Moj deda Milivoje je bio četnik koji je zbog komunističkih vlasti morao sa porodicom da izbegne iz Priboja 1948. godine. Došli su u Peru, započeli novi život, prilagodili se, dobili  troje dece, a njihova deca decu. Srpski su govorili samo baba i deda, a ja sam od njih, kao treća generacija Srba u Peruu, na španskom, slušao divne priče o Srbiji. Ali, nažalost, jezik nisam naučio. Usadile su se te priče duboko u misao i postale sastavni deo mene. Zbog toga je sve kasnije što se dešavalo sa Srbijom, bombardovanje, propaganda, nevolje, na mene uticalo veoma, veoma bolno.

 O I u Latinskoj Americi su Srbi za vreme bombardovanja bili ozloglašeni?

 – Da. Sve najgore se o njima govorilo. A ja sam hteo iz kože da iskočim. Dokazivao sam mojim prijateljima da to nije tako. Govorio sam istinu. Ali, oni su me samo smatrali fanatikom.

 O Kako si prelomio da dođeš u Srbiju?

 – Dogodilo se to kada je našoj baki stiglo pismo od njene sestre iz Podgorice, koju nikada nije videla u životu. Tu je bio i telefonski broj. Nagovarao sam baku da je pozove. Ona je to učinila i to je bio  razgovor da se najžiš od emocija. Tada sam odlučio da idem za Srbiju. Moj stric je diplomata, radi u UN. U to vreme radio je u abasadi Perua u Rimu. Kada su videli da ja ne odustajem, okrenuo je telefon kolega u Beogradu, i tako je moje putovanje moglo da se ostvari. Bilo je to 2001. godine. Kupio sam  avionsku kartu i krenuo na istorijsko putovanje.

 O Bio si uzbuđen?

– Kada sam sleteo u Frankfurt i čekao avin za Beograd, moje srce je kucalo nevidjenom brzinom. Nije htelo da se smiri. Stigao sam  u Beograd i mislim da sam bio najsrećniji čovek na svetu. Moj san se ostvario.

 O Da li si tako zamišljao Srbiju?

 – Da. Ali, nisam isti čovek kao pre. Ranije sam verovao da su svi ljudi dobri. Video sam da i ovde ima loših ljudi.

 O Bio si i u Crnoj Gori?

– Normalno, ali za mene i Crna Gora je Srbija. Naši u svetu to uglavnom misle. Njegoš je sigurno veoma tužan kada gleda sve ovo što se dešava sa novom crkvom, jezikom i podelama. Oni su  falsifikovali istoriju. Isto su uradili  i Hrvati. Hrvati su Srbi sa kompleksom. U to sam se lično uverio. A, uostalom, sličan proces se dogodio i u Peruu,koji je  nekada bio centar Inka Carstva pa je rasparčan na države Bolivija, Čile, Ekvador, Argentina…

 O Posle prvog obilaska Srbije i Crne Gore, vratio si se  kući u Peru?

– Da ali sam se svake godine vraćao u Srbiju. Mnogo sam novca trošio na avionske karte. Tako je bilo sve do prošle godine kada sam konačno odlučio da se preselim ovde.

 O  Vratio si se veri svojih predaka?

 – Da. Krstio sam se u manastiru u  Pribojskoj Banji. Tu sam krstio i moje ćerke Milicu( 14) i Milenku(11). Sada slavim i slavu, Svetog Jovana. Pre pravoslavlja svi Radovići smo bili katolici. Ceo Peru je katolički pa smo bili i mi.

 O Većina stanovnika Perua je primila veru svojih porobljivača?

 – Da, prihvatili su veru kolonizatora… ogromna većina su katolici. Petsto godina su bili pod Špancima.

 O I Srbija je bila pod  Turcima pa je samo mali deo postao muslimanski…

 – Jeste. To je jedna od stvari koja je fascinantna kod Srba.I ne samo ta. Ljudi ne veruju kada čuju šta je sve Srbija izdržala. Turke, pa Prvi svetski rat, i balkanske ratove i Drugi svetski rat, rat u Jugoslaviji i bombardovanje i  ceo svet protiv, i Amerika protiv …! Ne znam nijednu zemlju na svetu koja bi to sve uopšte preživela. Moćna Srbija!          

 O Nisi zažalio što si se ovde preselio?

 – Nikako! To je bio moj san. Ostvario sam ga. Koliko je ljudi ostvarilo svoje snove?!

 O Da li je porodica bila za to da se preselite?

 – Moja supruga Marisela, koja je srpskog, italijanskog i peruanskog porekla, nije bila za to. Imam još četvoricu braće ( Milovan živi u Limi,  Milenko i Milan u Kaliforniji, Mihajlo u Atlanti) oni nisu bili takođe. Ali ja sam slušao svoje srce.

O Sva imena u vašoj porodici počinju na M?

 – Da, to je neka naša tradicija. Zapravo svi smo bili na “ Mi“, pa je brat prekinuo tradiciju, nazvavši ćerku Marija. 

 O Šta ti je neobično ovde?

 – Pa to što su non-stop kafići puni. Ljudi kažu da nemaju para a imaju za kafu, cigarete…Drugo, negativno je sve isto kao i svuga na svetu, rijaliti program, unifiormnost,vladavina moćnika… Moji prijatelji me  pitaju zašto se ne vratiš u Peru? Pa i u Peruu  ljudi  odlaze iz zemlje, idu za Brazil, Ameriku nije ni tamo krasno. Svuda su migracije. A u Srbiji je divno. Ima problema, naravno,  birokratija,  korupcija, gluposti države… Ali živeti ovde za mene je bajka. Lepa je i Lima. O, da, prelepa. Ali tamo moraš da imaš para i da živih u kondominiju da bi ti bilo lepo. Ovde ti ne treba kondominijum, ovde je sloboda i sigurnost – svuda.

 O Kada si poslednji put bio u Peruu?

 – Bio sam prošle godine. Moja porodica je otišla sada na odmor tamo.

 O A ti?

 – O, ne, hvala, ja sam ostao da uživam u zemlji iz svojih snova.

       

  Tuđina

  – Najtužnija stvar na svetu mi je ta što su moji deka Milivoje  i baka Milka  umrli u tuđoj zemlji.  Jeste, oni su je izabrali kada su pobegi iz Jugoslavije, kao i drugi naši u svetu. Ali, znam da bi voleli da su sahrnajeni ovde.

 Lepi

  Srbija je stavrno lepa zemlja,  ali siguran sam da su za sve strance ovde najveći problem – lepe žene. Srbi su baš lep narod.

 Reinkarnacija

 – Od  nas petorice braće samo ja imam latinoamerički izgled. Ostala braća su balkanski tip. Otac Miodrag, nažalost, umro je od karcinoma i bio je izuzetno dobar čovek, darežljiv, na dedu.  Pomagao je ljude u siromaštvu. Majka mi je špansko – portugalskog porekla, zove se  Orietta Barreto.Ja sam ispao pola – pola. I samo  sam ja imao jaku želju da vidim Srbiju. Imao sam osećaj kao da sam reinkarnacija nekog pretka. Nisam se smirio dok nisam došao.

   Muzika

 Mirko Radonjić voli muziku i veoma lepo peva. Snimio je nekoliko CD-a  na kojima na španskom jeziku peva i o Srbiji. Pre par godina se predstavio publici i na Egzitu. Promoviše Srbiju na društvenim mrežama  ( Serbios Unidos en Latinoamerica ) sa prijateljima iz Srbije kao i svoju fan stranicu na fejsbuku 

Crkva

  – Malo je Srba u Peruu. Ne više od stotinak. Ali smo veoma vezani i održavamo komunikaciju. U Limi nema pravoslavne srpske crkve, već ima jedna grčka pravoslavna crkva u koju dolaze  razni pravoslavni narodi poput  Rusa, Rumuna, pravoslavnih Arapa. U tu crkvu idu i Srbi.

Brend

U dalekom Peruu prodaje se voda sa srpskim nazivom “ Kopaonik“. Ovaj brend osmislio je Mirko. Naši u svetu Latinske Amerike mogu d aje kupe, a njegove ćerke su promoteri srpske vode u Peruu.

autor: Dijana Dimitrovska, izvor: Balkan City Magazin

arheolog beograd car dušan cern crna gora dinastija dirigent doktor film gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj SAD slikar slikarka srbi Srbija srednjovekovna srbija srpski jezik stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost

žVidi još: Srećan na talasima

https://dijanadimitrovska.com/marko-savic-sufer-srecan-kao-u-maminom-stomaku/

Pridruži se klubu čitalaca

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Pridruži se onima koji čitaju

San, slika Anrija Rusoa.

iseljenici, jezik, mirko radović, peru, poreklo, pravoslavac, španski


Dijana Dimitrovska

Novinar, pisac, copywriter

Оставите одговор

Kupi pdf knjige