Već dvadeset godina, jedna Kometa leti srpskim iseljeničkim nebom, osvetljujući našim mališanima kako da čuvaju svoj srpski identitet i nasleđe. Osnovana kao neprofitna organizacija, od 2006. godine, ova obrazovna organizacija, koja je je od pre nekoliko godina deo crkve Sveti Sava u Bostonu gde se i održavaju časovi, približava deci srpsku baštinu, jezik, običaje, kulturu, istoriju.
Kometa nije samo nebesko telo koje ostavlja trag u kosmosu, ona je, kako kaže Jelena Alam, članica Odbora „Komete“ zadužena za komunikaciju, jedna od retkih reči koja se piše isto i na ćirilici i na latinici.
O Ko su predavači i šta sadrži program obrazovanja?
-Iako smo daleko od matice, ponosni smo što su naši predavači većinom prosvetni radnici, koji su studirali u Srbiji ili su predavali u školama u Srbiji. To je jedan od izazova sa kojima se neretko susrećemo.
-Dugo se program Komete oslanjao na udžbenike Kreativnog centra u Beogradu, međutim kako taj program mora da se prilagođava svake godine, rekla bih da je upravo to, jedinstven i prilagođen svakoj grupi.
-Najmlađa, predškolska grupa, uči srpski jezik kroz igru, kroz didaktička pomagala, kreativne radove, koristeći razne materijale itd. Ostale starosne grupe nemaju udžbenike i radne sveske, već im se materijal sprema za svaki čas posebno, i učiteljice same pišu zadatke, spremaju igrice i ostalo, a sve naravno, oslanjajući se na razne udžbenike iz Srbije.
O Kako nabavljate knjige na srpskom jeziku?
– Kometa poseduje prilično dobru biblioteku za decu, što je kuriozitet. Najveći broj tih knjiga su lične donacije, kao i donacije Narodne biblioteke Srbije, i pojedinih izdavačkih kuća, a koje su osnivači Komete dobili na osnovnu divne saradnje koju su sa tim institucijama imali pre deset i više godina. Nažalost, ta saradnja nije trenutno aktivna, i to je nešto na čemu moramo da radimo, da što više ne samo srpskih autora bude dostupno u dijaspori, nego i da deca budu u prilici da čitaju savremene romane na srpskom jeziku, koje, inače, u Americi čitaju na engleskom jeziku.
-Daću primer, nedostaje nam edicija Dogmena, za koju verujem da bi bila tražena, kao što recimo imamo knjige iz edicije Dnevnik jednog šonjavka, koje su takođe popularne među decom uzrasta 7-9 godina.
-Javljaju nam se ponekad i autori iz Srbije, i za njih su naša vrata uvek otvorena, ako je to nešto što bi našoj deci bilo zanimljivo, uvek možemo da ih ugostimo i predstavimo čitalačkoj publici u Bostonu i okolini.
O Ko su vaši donatori?
-Kometa se finansira isključivo od školarina za koje se trudimo da budu što niže, kako ne bi predstavljale finansijsku prepreku ni jednoj porodici. Donatori su uglavnom roditelji, a imamo i podršku crkve Sveti Sava, budući da zajedno sa časovima veronauke, hora, folklora i sporta, činimo Nedeljnu školu crkve. Zahvaljujući crkvi, imamo naše učionice, divan prostor za naše priredbe, možemo da koristimo dvorište za časove napolju.-
O Zašto deca naših iseljenika ne govore srpski, koji su uopšteno glavni razlozi?
-Ne bih se složila da naša deca ne govore srpski, ima itekako puno dobrih primera. A zašto neka deca ne govore dovoljno dobro, opet, razloga je bezbroj. Mi imamo decu koja dolaze iz višejezičnih porodica, koja do svoje pete godine govore, naravno na različitom nivou, već tri jezika. U takvim slučajevima, uglavnom, engleski je prvi jezik zbog sredine u kojoj odrastaju (vrtić, škola..), ali i jer se roditelji sporazumevaju međusobno na engleskom. Međutim, i kod takve dece imamo primera da govore jako dobro i srpski jezik, pogotovu ako je to jezik koji govori majka, koja po prirodi stvari provodi sa decom više vremena.
-Ima naravno i dece čiji su roditelji oboje poreklom iz Srbije, kod kuće pričaju srpski, ali deca jako brzo prihvataju jezik okoline, i ako se sa tom decom ne radi dodatno na usavršavanju srpskog, oni ga sve manje upotrebljavaju, ne znaju da čitaju, i gube i želju da pohađaju školu srpskog bez obzira da li govorimo o Kometi ili na primer online školi.
-Sva deca su različita, imaju svoj tempo učenja, i ne treba nikoga osuđivati zbog nivoa na kojem je njegov jezik, dok god zna koji su njegovi koreni i tradicija. Za decu je prirodno da izaberu onaj jezik koji im je lakši, a u Americi to je svakako engleski.
O Koliko su roditelji odlučni da dovode decu u srpsku školu?I koliko kod kuće nastavljaju da rade sa decom, govoreći sa njima srpski jezik?
-Rast broja upisane dece govori nam o tome da roditelji jesu zainteresovani da dovode decu, ali to je samo prvi korak. Naravno, nerealno je očekivati da će deca naučiti jezik isključivo u sat vremena sedmično, koliko traje čas Komete. Sa decom mora da se radi kod kuće, deca dobijaju domaće zadatke. I tu se, naravno, vidi razlika među učenicima, ali, opet kažem, svaka porodica je zasebna i ima drugačije stilove života. Očekivanja od dece ne mogu da budu ista.
-Na primer, mi imamo porodicu gde je majka Srpkinja, otac Amerikanac, znači u kući se priča engleski, a deca savršeno pričaju srpski. Tu je, recimo, tajna u njihovoj baki koja svakodnevno priča sa decom iskljičivo na srpskom jeziku jer drugi ne poznaje.
O Koji uzrast dece je najčešći u vašoj školi?
-Kometa ima pet starosnih grupa, koju čine deca od 3 do 14-15 godina. Prošle godine smo osnovali predškolsku grupu koja okuplja decu od 3 i 4 godine i to se, recimo, pokazalo kao dobra odluka, jer ta grupa već okuplja oko 15 mališana.
-Takođe, grupa uzrasta 7 i 8 godina je već nekoliko godina najbrojnija, a to je upravo grupa u kojoj naša deca čitaju i pišu, njih je znalo biti i do dvadesetak. Uglavnom, što su stariji , tamo negde posle 9-10 godina, grupe su sve manje. Razlog nije samo u tome što su deca manje zainteresovana, već i u tome što sve više imaju i drugih aktivnosti vikendom, i naravno, to je teško uklopiti.
O Šta se deci najviše dopada iz naše kulture? Da li je to folklor, neke pesmice, igre, običaji…?
-Teško je odgovoriti na to pitanje, zavisi pre svega od uzrasta. Najmlađi mališani vole pesmice, recimo, ovi stariji vole da igraju na srpskom jeziku asocijacije ili igre “vešala”.
-Što se tiče folklora, on je takođe deo Nedeljne škole crkve Svetog Save, a časovi se održavaju odmah nakon Komete. I taj program je veoma uspešan, dece je sve više.
-Takođe, ne možemo a da ne pomenemo i naše sportiste koji su najbolji promoter naše kulture i čini se da se starija deca najviše ponose što dele poreklo sa Nikolom Jokićem, Novakom Đokovićem i drugim međunarodno uspešnim sportistima.
O Da li iz vaše škole sada imate već odrasle ljude koji govore srpski i znaju o svojim precima, istoriji i tradiciji?
-Naravno, Kometa sledeće godine obeležava dve decenije postojanja, što znači da su prve generacije učenika sada već na pragu svojih tridesetih. Posebno nas raduje činjenica da imamo i bivše učenike, koji su rođeni u Americi, a odlučuju se da studiraju u Srbiji.
OŠta je za vas najlepša satisfakcija?
-Kada ih vidimo kako se druže u Kometi, kako ih učenje srpskog jezika spaja, ne samo u našoj školi, već i van nje. Srce nam je puno ponosa i kada ih vidimo na sceni, na kraju školske godine koju završavamo velikom priredbom. Deca koja recituju, koja glume, pevaju na srpskom, koja oslikavaju scenografiju, suču brkove kao Vuk Karadžić ili govore stihove Ljubivoja Ršumovića.
-Nema veće satisfakcija od toga kada znate da pomažete bar jednom detetu da sutra zna da se snađe kad dođe u svoju otadžbinu, kada pomažete da se unuk sporazume sa svojom bakom koja ga negde tamo u Srbiji željno iščekuje…
-Uvek volim da ponovim reči vladike Irineja koji kaže da se svi slažu kako su deca naša budućnost, ali ne mogu biti budućnost ako nisu i naša sadašnjost!
Dijana Dimitrovska
Ovaj intervju je deo serijala Razgovori o smislu.
