Više je kul biti žena nego muškarac. Tako bar govori praksa transrodnih osoba u svetu koje menjaju identitet i genitalije. Samo sa prostora bivše Jugoslavije u Beogradu je iz jednog u drugi polni identitet „prešlo” 500 ljudi. Balkanci u podjednakom broju žele da budu i žene i muškarci, dok je u svetu više muškaraca koji žele da budu žene.

  Svetski priznati hirurg u oblasti transrodne medicine i urolog Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj,   prof. dr Miroslav Đorđević koji je uradio više od hiljadu transrodnih operacija, ne voli kada se kaže “ promena pola“. Objašnjava zašto:

transrodni menjaju svet

–  Pol je nemoguće promeniti. Mi se radjamo sa genetskim polom i on se ne može menjati. Ovde sa radi o  poremećaja identiteta ( rodnoj distrofiji). To su  transrodne osobe koje se rađaju sa genitalijama jednog pola, ali ih ne prihvataju i od najranijeg detinjstva se kod njih javlja nesklad. To je veoma težak osećaj, koji može da odvede i do  pokušaja samoubistva. Stručnjaci koji se bave ovom vrstom medicine su na velikom zadatku da ovoj veoma brojnoj populaciji pomognu da se uklope i nastave da žive život kao i svi drugi.

O Odakle su ljudi koje ste operisali?

– U  beogradskom centru se godišnje da je to oko 70 – 100 osoba godišnje. Od njih, 10 je iz Srbije, 15 iz ostalih bivših jugoslovenskih republika, a svi ostali iz različitih delova sveta, od Japana do Brazila, od Kanade do Južne Afrike.

O Šta je to u psihološkom smislu što ih tera da promene genitalije?

 – To je veoma dobro definisano. I mi, profesionalni akteri, to razaznajemo, svako na svoj način, psihijatri, psiholozi, endokrinolozi, hirurzi , sociolozi, prilazimo, svako sa savoje strane, da pomognemo i omogućimo im život dostojan njihovog postojanja.

O Zašto neko želi da promeni genitalije?

–  Transrodne osobe  kažu da su rođene u telu jednog, a žive u drugom polu.

transordni menjaju svet

O Da li je i pre 50 godina, kada nije bilo moguće operacijom promeniti genitalije, bilo toliko transrodnih ljudi, ili je mogućnost da može sve da se menja, pa i to, povećalao broj zahteva?

– Otkako je sveta, postoji i rodni nesklad. Istorijski gledano, oduvek su postojali zapisi o ovakvim osobama, samo što su opisi odgovarali vremenu u kojem se živelo. Danas je situacija drugačija, svet je otvoren, informacije su dostupne, pa polako, i ove do skora potpuno prikrivene osobe izlaze na sunce naših života i traže pomoć.

O Da li je želja da se promeni polni identitet trend ili potreba?

– Medicinski indikovana procedura kod osoba sa poremećajem polnog identiteta nikada hir, nikada samo želja, uvek skup postupaka u svrhu prilagodjavanja tela onom polu u kojem se te osobe osećaju.

    O Da li  je  promena polnog identiteta vezana za seksualnost? Da li  ti ljudi menjaju polni identitet zbog  potrebe da se seksualno   izražavaju na muški odnosno na ženski način?

– Seksualna opredeljenost nije puno vezana za transrodnost. Ove osobe mogu da prodju kroz tranziciju i da kasnije pokazuju homoseksualnu orijentaciju. No, to nema veze za tranzicijom.

prof. dr miroslav đorđević

O Da li imate povratnu informaciju od onih koji su promenili polni identitet, da li su  zadovoljni time što su uradili?

– To je najveća prednost našeg tima. Mi smo u kontaktima sa skoro svim osobama koje smo proveli kroz tranziciju. Njihova osećanja, stil života, zadovoljstvo i nezadovoljstvo, samo nam kazuju šta treba da menjamo u našem odnosu, operativnim tehnikama i pristupu. I mi se menjamo, prilagodjavamo i činimo sve da budemo bolji i bolji terapeuti.

O Šta se dešava sa onima koji su promenili polni identitet, pa im se ne svidja i žele da se vrate u „ prvobitno stanje”?

– To su za sada i na sreću, sporadični slučajevi.  Mi smo imali 7 osoba koje su se pokajale i poželele povratak na staro. Po „ pokolebanim” pacijentima smo na prvom mestu. I to nas razlikuje od drugih. Interesantno je da se njihov broj povećava i da sada imamo u procesu još desetak osoba sa sličnim problemom. Naše je da na to ukazujemo i prizivamo na savesti sve one koji olako šalju osobe na tranziciju genitalija, a u suštini transrodnost nije potvrdjena. Na sreću, od skoro 500 Balkanaca koji su prošli tranziciju kod nas, nijedna se nije pokajala.

O Spremate se  za prvo presadjivanje penisa.Dakle, nikada nigde nije presadjen penis?

– Jeste. U par slučajeva kod osoba koje su izgubile najveći deo penisa na različite načine. Ali, nikada nije transplantovan penis kod transmuškarca, tj. bivše žene. To i jeste najveći izazov. I mi na tome radimo. Za sada u eksperimetalnim radovima, pripremajući se za taj najveći poduhvat. Najveći problem je bioetički kodeks, tj. dozvola da se radi transplantacija životno nevažnog organa, i takva osoba ostavi na ozbiljnoj imunoterapiji koja može da ošteti, manje ili više, životno bitne organe. Sa druge strane, osnovno pravo čoveka je da odlučuje o svom telu. Tu se sada lome koplja izmedju nekoliko mogućih opcija. Sa pozicije hirurgije, naše je da učimo i unapredjujemo svoja znanja i veštine kako bi mogli da pružimo optimalan tretman u ovakvim slučajevima.

prof.dr miroslav đorđević ostavrio na hiljad eželja transrodnih

O Da li osobe koje su promenile polni identitet mogu da dožive orgazam? I, da li žena koja je postala muškarac ima muški ili ženski orgazam? I obrnuto, da li muskarac koji je postao žena ima ženski ili muški orgazam? Uopšte, da li oni imaju seksualno zadovoljstvo?

– Svakako da imaju. Po našim saznajima, oko 80 odsto operisanih  ima seksualno zadovoljstvo i orgazam. Ali da razjasnimo. Orgazam ne zavisi od izgleda genitalija, orgazam se postiže iz glave. I sami znamo da osoba može da orgazmira samo na osnovu fantazija, i bez ikakvog kontakta. Transrodne osobe, u zavisnosi od seksualnih želja, imaju svoje fanazije, kontakte i odnose, koji im u najvećem procentu omogućavaju zadovoljavajuće seksualno iskustvo.

O Rekli ste da je pre desetak godina bio odnos transrodnih 1: 30.000 a danas 1: 3000. Zašto je, po vama, sve više ljudi koji su transrodni? šta se to dešava u svetu?

– Veća informisanost, otvorenost, mogućnost i sloboda za ličnim izražavanjem. Pa imamo 1,4 miliona u Americi i više od 1,5 miliona transrodnih u Evropi. Možete samo zamisliti koliko ima transrodnih osoba u zemljama sa više od milijardu stanovnika.

O Zašto nećete da idete u Ameriku da živite i radite, gde vas pozivaju kao vrhunskog stručnjaka?

–  Ja idem stalno u Ameriku, imam sjajne profesionalne kontakte i divnu saradnju.  „Živeti i raditi” podrazumeva sijaset drugih okolnosti. Ovaj status mi omogućava  da budem zadovoljan na idealan način i ja , i oni tamo. I što bismo to menjali. Većina misli da je američki san ideal, ali ja svoj san  sanjam kao planetarni hirurg sa sedištem u mojoj Srbiji. I to je itekako moguće.

O Zašto je neko uspešan, a neko ne? Zašto ste vi postali planetarno poznati, i uz to dobili i američku specijalnu vizu i mogućnost da radite u jednoj od najbogatijih američkih klinika, a ostale beogradske kolege koje su takodje odlični urolozi – nisu?

– Rad je uz rezultate ključni momenat u pozivu kojim se bavim. Svoje mladje kolege učim da se svaki rad sa izuzetnim rezultatima prepoznaje kad – tad. U mom slučaju se to i potvrdilo. Ogroman rad, uz bavljenje naukom, publikacije, nastupi na stručnim sastancima, sve to vodi ka želji najvećih i najboljih da vas uključe u njihove timove. Posebna viza i 01 status je po definiciji rezervisan za strance sa izvanrednim doprinosom u nauci. Ne poznajem ikoga iz medicinske struke ko je dobio ovakav status sa prostora bivše Jugoslavije. To ne znači da mi nemamo vrhunske stručnjake. To znači da Amerika nema nekoga ko je sličan meni i da nastoji da me uključi maksimalno u njihovu medicinu.

transrodni menjaju svet

O Iz ugla vašeg zanimanja, kako će izgledati svet za 50 godina?

– Verujem da će sloboda i demokratija u svim delovima našeg sveta biti normalno okruženje i da se nećemo boriti za ostvarenje osnovnih ljudskih prava, kao što je slučaj danas. U domenu medicine, očekujem da neće biti nerešivih problema, da će se život produžiti i biti ispunjen kvalitetnim sadržajima. A sebe, skoro da sam siguran, vidim sa svima onima koji su bili pre mene i kojima ću se pridružiti sa nekim novim pričama.

          Dijana Dimitrovska

Vidi još: Psihijatar koji ne veruje da istina postoji