Mora da je manastir Sase Urošu I Nemanjiću bila najmilija zadužbina. Ako se pođe od toga da je uvek prva stvar nekako posebna onda je i crkva Svete Trojice koju je srpski kralj sagradio kao prvu svoju zadužbinu, sigurno za njega bila – posebna.
Neobičan početak
Treći sin Stefana Prvovenčanog (iz drugog braka sa Venecijankom Anom Dandolom) sagradio je crkvu Svete Trojice u mestu Sase 1242. godine. To je samo godinu dana pošto je svrgnuo sa prestola svog starijeg polubrata Vladislava (iz braka Stefana Prvovenčanog sa Evdokijom Anđel). Dobio je srpski presto na kome će vladati dugo i uspešno naredne – 32 godine.
Za to vreme on i kraljica Jelena Anžujska sagradiće brojne manastire, ali će se manastir u Sasama biti poseban. Smešten u neverovatnoj lepoti, kao biser u školjci između dva brda i dve opštine Bratunca i Srebrenice. Na posebnom je drevnom mestu, kraj ostataka municipijuma iz 2. veka koji je bio privredno i metalurško središte rimskih provincija Panonije i Dalmacije odakle se kopalo srebro i zlato.
Ime u sećanje
Kraj Osat ( naziv za predeo između Bratunca i Srebrenice) bogat rudama, tokom 13. veka, ugostiće i čuvene rudare Sase. Oni će doći u državu Nemanjića na poziv srpskih vladara. U srednjovekovnu Srbiju doneće rudarska znanja, a manastiru ću ostaviti ime kao večito sećanje na njih.
Manastir, u to vreme metoh manastira Hilandara, živeće divne srednjovekovne dane. U vreme despota Stefana Lazarevića koji je u ovom kraju održavao državne sabore, u Srebrenici će biti mitropolija srpska. To govori o duhovnosti ovog mesta i važnosti u životu Srba. Iz mitropolije će se širom Osata raznositi iskra duhovnosti iz koje će se množiti monaška bratstva.
Preslikana sudbina
Bila su to blistava vremena, ali će posle njih Turci Osmanlije zaviti Bosnu u tamu koja će trajati od 1463. do 1878. Sudbina Bosne preslikaće se na manastiru Sase: više od 400 godina bio je u ruševinama i zapostavljen. Ipak će se opet sresti manastir Sase i rudari Sasi. Ovoga puta, rudari Sasi će opet doći u ovaj kraj. Tačno 600 godina kasnije, kada se rudnik bude ponovo otvarao i baš oni će otkopati urušene i zemljom prekrivene temelje manastira koji je sagrađen u vreme njihovih predaka. Te godine 1858, manastir će biti obnovljen.
Ponovo rođen
Još jednom će biti doteran 1989. godine a onda će stići nesrećni rat 1992-1995. Drevni manastir, jedva oživljen, opet će biti uništen.
Narod i crkva ga obnavljaju 2010. godine, živopišu ga majstori radionice Petra Bilića iz Beograda, duboreže detalje Rade Pantić iz Milića.
Ponovo rođen, manastir dobija na dar čestice moštiju svetog kralja Uroša I – koji ga je sagradio i cara Uroša V – poslednjeg srpskog cara koji ga je darivao. Od tada postaje bajka među brdima Srebrenice i Bratunca.
Dijana Dimitrovska, Slovo, januar 2025.
