Skip to main content

Manastir Fenek i legenda o blagu

manastir fenek nema mira zbog jedne legende o blagu

  Manastir Fenek zbog legende nema mira. Malo – malo pa se čuje da su lopovi  opet kopali oko crkve i unutra. Sve to zbog legende koja se i danas prenosi.

  U ovom kraju lovci i danas pričaju da je Karađorđe u oltaru crkve  zakopao silno blago. To raspiruje maštu i i oštri pohlepu  lovaca na blago.

  Osnova za tu priču nema, ali istorijskih podataka da su tu bili ustanici–ima.

  Za vreme Prvog srpskog ustanka u Feneku je kratko boravio vožd Karađorđe o čemu postoji natpis na ploči u zidu crkve. Bili su tu i drugi ustanici zbog čega se veruje da „mora biti da ima nekog zlata“.

 Priče su priče i za pričanje, kažu monasi i dodaju da je manastir poznat i po tome što su se u njemu  1788. godine sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif.

  Dok je manastir bio ženski, lopovi su češće upadali tražeći zlato. Jendom su čak  ušli u crkvu i kopali ispod časne trpeze, verujući da tu nečega ima. Monahinje su zanemele kada su ujutru videle  rovove po crkvi, kao krtičnjake.

  Ali, od kako je u manastir došlo bratstvo, a zbilo se to 2006. godine, kada je nekoliko monaha došlo sa Kosova i Metohije, lopovi su se primirili.

 – Manastir  danas ima 6 monaha i isto toliko iskušenika – kaže  arhimandrit Makarije koji je u Fenek uveo jednu  lepu naviku da se održava liturgija svaki dan, kao u Dečanima na Kosovu.

 Na tim svakodnevni liturgijama nema naroda, ali je zato nedeljom puno. Možda, nijedan manastir u Srbiji nema toliko ljudi na nedeljnoj liturgiji koliko se okupi u Feneku.  Dođe tu i staro i mlado, i po suncu i po kiši, i po magli i snegu.  Kada se slavi manastirska slava Sveta Petka – Fenek je prepun.

 U Feneku se kao velika svetinja čuva i čestica moštiju svete Petke čije se netruležno telo nalazi u rumunskom gradu Jašiju. Slavi se  27. oktobra, jer se veruje da su u manastiru počivale mošti  ove svetiteljke iz Epivata koja se upokojila u 11. veku.

 Zbog toga je  Angelina Branković u manastiru podigla kapelu gde se i danas nalazi bunar sa lekovitom vodom za koju narod veruje da isceljuje razne bolesti

  Kada je Fenek 2006. godine postao muški, bratstvo okrenulo pravljenju ikona, a postao je poznat po vinu i rakiji.

 Pošto na manastirkom imanju raste dobra šljiva, peče se isto tako dobra rakija. Pravi se i slatko, džemovi, ima meda.

-Zapravo – kaže arhimandrit Makarije – manastir pokušava da bude  ekonomsko imanje. Da u okivru imanja proizvodimo sve što nam je protrebno. Tako smo započeli posao sa plastenicima u kojima raste salata, krastavac i drugo povrće.

Istorija

Manastir Fenek – na mađarskom ta reč znači dno, a ima teorija da naziv potiče od mitske ptice feniks- prvi put se pominje u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. godine. Tokom Otomanske imperije bio je  mesto gde se  okupljala srpska vlastela.

Manastir je zadužbina Brankovića. Po arhitekturi  pripada grupi fruškogorskih manastira iako nije na Fruškoj Gori, već u blizini Surčina, blizu Beograda. Građen je po projektu češkog arhitetke zbog čega i ima dosta elemenata  austrijskog baroka. Stradao je tokom Prvo i Drugog svetskog rata skoro do temelja, ostao je autentičan samo ikonostas.

Pre Drugog svetskog rata manastir je imao 600 hektara zemlje! Nacionalizovano je skoro sve. Manastiru je ostalo desetak hektara koje danas monasi obrađuju i na njemu uzgajaju gotovo sve što im je potrebno.

 Pre desetak godina zasađeni su tu i vinogradi  sa sortama „cabernet saugvinon“,“merlot“,“pinot noir“ . Vina iz manastirske riznice sada su već čuvena.

Vredne ruke monaške proizvode u Feneku i brojne lekovitite preparate. Biljna radionica pravi od lekovitog bilja tinkture, meleme, razne čajeve i lekovito bilje u medu i sirćetu – kao specijalitet manastira.

 Nema čega nema od voća, povrća, meda, vina pa čak monasi neguju i stare divlje sorte kestena. Od kestena se pravi i čuveni melem za kosti i zglobove. A na proleće, kad kesten cveta njegov se miris vije  visoko, visoko, do nebeskih granica.

    Dijana Dimitrovska

arheolog beograd car dušan crna gora dinastija dirigent doktor film gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika klavir knjiga kosovo i metohija manastir more muzika muzičar narodno pozorište naučnik nemanjići pesnik pisac pluća pozorište profesor profesorka reditelj SAD slikar slikarka srbi Srbija srednjovekovna srbija srpski jezik stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost zlato

Pridruži se klubu čitalaca

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Pridruži se onima koji čitaju

San, slika Anrija Rusoa.

angelina branković, arhimandrit makarije, biljna radionica, blago, karađorđe, kesten, manastir fenek, sveta petka, zadužbina brankovića


Dijana Dimitrovska

Novinar, pisac, copywriter

Оставите одговор

Kupi pdf knjige