Skip to main content

Manastir Dragović hram koji nije hteo da umre

manastir dragović hram koji nije hteo da umre
Spread the love

   Turci su ga rušili jer je hrišćanski, Mlečani jer nije katolički, a Švabe jer je srpski. Ali manastir Dragović, biser srpske kulture i istorije, podignut  u vrletima Cetinske krajine ( Hrvatska) u najtežem periodu srpske istorije, neposredno posle Kosovske bitke – uspeo je da preživi ono što drugi nisu. Preživeo je strašne dane  kada je njegov narod  unijaćen od Mlečana, a to su, kažu bili najteži trenuci u njegovoj tragičnoj istoriji, preživeo je Turke koji su ga palili i pustošili, samoću u kojoj je provodio decenije, preživeo je i Nemce i njihove saveznike …

   Niko i ništa nije mogao da ga izbriše, jer je posle svake nesreće kao divan cvet na proleće nicao iz kamenite zemlje dalmatinske i krajiške.

    Zapisano je da je podignut  1395. godine i od tada bio je  važan centar srpske i pravoslavne duhovnosti u Dalmaciji, koji je čuvao  našu tradiciju i veru, okupljajući narod pod svoje skute. Kaluđeri su ga čuvali i predavali dalje iz generacije u generaciju kao najdragoceniji biser. Uvek na meti vlasti, uvek prvi na udaru, čuvali su monasi i narod Dragović.

   Ali kad su nerpijatelji pravoslavlja videli da Dragoviću, jednom od najstarijih srpskih manastira ( ne samo srpskih)  ne mogu ništa jer ga duh naroda iznova diže – odlučili su da i njega i mesto gde je trajao vekovima – potope.   

    Svaki Krajišnik i danas će reći da su to uradili 1952. godine hrvatski komunisti.  Tako je pesma zabeležila i istorija zapamtila sa mnogo gorčine i jada jer  kažu  da najveći od svih zlotvora ne behu ni Turci, ni Mlečani, ni Švabe nego komunisti.

  Izgradnja hidroelektrane na prelepoj reci Cetini i stvaranje  veštačkog Perućkog jezera, koje je progutalo njihova sela i svetinje, a 8000 ljudi sa te voljene zremlje raselilo  uglavnom po Srbiji –  veoma je teško preživljen.

  Stariji su govorili da su retki od njih mogli da gledaju bistru vodu Cetinu  kraj koje su provodili mladost kupajući se, sada pregrađenu i zaustavljenu, kako potapa prastari manastir i njihove kuće.  Voda je prekrila  sve što su voleli. Krajišnici su plakali i pevali : „  Dragoviću slavni manastire, tvoje ime nikad ne umire.“

manastir dragović hram koji nije hteo da umre

  Iz starog manastira  koji je dobio naziv po reci Dragović na čijim obalama je vekovima  stajao, preneli su vredne knjige i stare spise, i sagradili u blizini novi manastir i novu crkvu. Osveštan je  1959. na Malu Gospojinu.  Čuvao je u svojoj biblioteci hiljadu knjiga a među njima najvrednije:  oktoih iz 14. veka, minej za mesec maj iz 1531. godine, pisan u Studenici,  knjigopečaćen u Ostrogu 1594, zakonopravilo je knjigopečaćeno u Moskvi 1653. U riznici čuvao se antimins patrijarha Arsenija Čarnojevića iz 1692. (prvi barokni antimis u Srba) i dva jerusalimskog patrijarha Dositeja od 1701. godine. I ručni krst nastojatelja Vasilija iz Kosjereva od 1739. godine, srebrni filigranski kivot. U malom kivotu dragovićke crkve čuva se deo mošti srpskog arhiepiskopa Svetog Georgija i delovi rize Svetog Spiridona, donesen sa Krfa.  Tu su i  zapisi Dositeja Obradovića, koji je na svojim putovanjima svraćao i u manastir Dragović, gde su dolazili i Laza Kostić,  Ivo Ćipiko i Simo Matavulj.

   Nikao je  novi  Dragović ali stari Dragović, najtužniji od svih naših svetinja, nije  hteo da nestane.

   Iz bistre reke Cetine zarobljene  u jezeru, počela je za  sušnih dana da izranja potopljena crkva. Najpre u čudu a zatim na radost naroda koji se krstio i  govorio kako „ima Boga“.  I danas, kad nivo vode opadne, izrone ruševine stare nemanjićke crkve, kao da žele da pogledaju na novu lepu crkvu na brdu, u senovitoj tišini, u kojoj svaki dan bratstvo u molitvi pomene svoju potpljenju  starin. Zbog te molitve stari, nemanjićki Dragović večito živi.

.

                     Dijana Dimitrovska, Slovo

arheolog beograd car dušan cern crna gora dinastija dirigent doktor film gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika klavir knjiga kosmos kosovo i metohija manastir more muzika muzičar narodno pozorište naučnik nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj SAD slikar slikarka srbi Srbija srednjovekovna srbija srpski jezik stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost

Pridruži se klubu čitalaca

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Pridruži se onima koji čitaju

San, slika Anrija Rusoa.

cetina, cetinska krajina, dalmacija, dragović, hrvatska, jezero, manastir, manastir dragović, nemanjićki manastiri, pravoslavni manastiri, reka cetina


Dijana Dimitrovska

Novinar, pisac, copywriter

Оставите одговор

Kupi pdf knjige