Kada se Feliks Kanic sredinom 19. veka uspeo na najviši vrh Kopaonika, domaćini su mu rekli da će sa Pančićevog vrha da vidi ceo svet. Čuveni putopisac koji je prošao Srbiju uzduž i popreko, ostavljajući neprocenjive rukopise o ljudima i događajima u Srbiji tog vremena, bio je oduševljen pogledom.
Sa srpskog krova sveta dole, u dubini video je doline Raške i Rasine koje izviru na istočnoj strani Kopaonika, a u visini, prkoseći oblacima, visoke vrhove Đakova (1528), Troglava (1221), Stolova (1443), Željina (1836) i Čemerna (1649).
Srpski krov sveta
Srpski krov sveta nudio je za vedrih dana još lepote pogleda na oblasti Sitnice, Ibra i albanskog Drima, kao i na plavetnilo Šarplanine (2510). Na jugozapadu pogled presecaju Žljeb (2231) i Mokra Gora, dok na zapadu, iznad basena Raške i novopazarskih mninareta, svetlucaju snežno bele dolomitske piramide Durmitora (2528).
Na jugoistoku su još karakteristične Suve planine, obrisi dugog lanca Stare planine koji se nekada zvao Balkan, po kome je i naše poluostrvo dobilo naziv.
Sa Pančićevog vrha pogled klizi po Staroj Srbiji, po Kosovu i Metohiji do carskog grada Prištine gde su se sastali vladari istočnorimskih zemalja Kantakuzen i srpski car Dušan da bi sklopili svoj kratkotrajni savez. Sa tog mesta gleda se na Kosovo i Metohiju i tu srce postane tužno i mozak postavlja hiljadu pitanja.
A kada stotinak metara naniže, spuštajući se, putnik naiđe na mesto poznato kao Crkvine ali nazvano Nebeske stolice sa drevnim arheološkim ostacima, nizaće se još pitanja koja takođe nemaju odgovora.
Ovo poetsko ime dao je lokalitetu vojvoda Živojin Mišić, tada već prekaljeni borac srpsko-turskih i srpsko-bugarskih ratova, kada je tokom 1895. godine sa istog mesta posmatrao lepote Stare Srbije za koju će se opet boriti u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, i izboriti.
Kasnoantički stambeni kompleks
Na Nebeskim stolicama ne može čovek da se napije bezvremene lepote Srbije, ni da se nasluša neverovatnih priča iz njene prošlosti.
U kamenim ostacima lokaliteta koji intrigiraju život je tekao još od 3. do 6. veka, smatra se da je tu postojao mali kasnoantički stambeni kompleks koji se u 5. ili 6. veku razvio u hrišćansko središte.
Otkrivena je tu bazilika za koju arheolozi kažu da je građena sa izutetno retkim detaljem, dvostrukom apsidom. Građena je od tesanog kamena, povezanog krečnim malterom. Bazilika je imala složen mozaik na podu sa geometrijskim i zoomorfnim prikazima, sa pticama koje se povezuju sa dušom u ranohrišćanskoj umetnosti. Mozaik izuzetne lepote je prenesen na konzervaciju, a na lokalitetu je trebalo da bude postavljena replika.
Takođe, bazilika je imala i freske po zidovima koje su nepogode značajno oštetile.
Slave Svetog Prokopija
Lokalitet Nebeske stolice nikada nije u svojoj dubokoj prošlosti dograđivan, zbog čega se smatra da je posle napuštanja ostao nenaseljen.
Arheolozi veruju da je ovo naselje bilo povezano sa ranovizantijskom tvrđavom u okolini.
Postoji jedno predanje koje još živi. Meštani ovog kraja verovali su oduvek da je tu nekada bila crkva posvećena Svetom Prokopiju, pa su svake godine proslavljali ovog sveca. Sveti Prokopije je bio rimski legionar i vremenom je postao zaštitnik Kopaonika. Iako je crkva srušena za vreme Turaka, vera nije utihnula.
I danas, svakog 21. jula, tu će se okupiti narod, žene će postaviti ručak, upaliće se sveće, a sveštenik će osveštati ovu drevnu crkvu, produžavajući crkvi život a narodu tradiciju.
Dijana Dimitrovska
