Naši u svetu, postanu srećniji kada dođu u Srbiju. Da je mogao da vidi, Vuku Stefanoviću Karadžiću bi se sigurno brk nasmešio kada je Mirko Radović, generacija Srba u Peruu, stao uz spomenik podignut reformatoru  u slavu, u srcu Beograda, da se fotografiše. Naš Mirko, rođen u Limi, u Peruu, u porodici u kojoj niko nije govorio srpski, čiji je maternji jezik španski, govori jasno i razgovetno naš jezik. Učio ga je sam, preko interneta. Kada ga je  savladao dovoljno, preselio se sa porodicom u Berograd i srce mu se, kaže, vratilo na svoje mesto.

 Kod Vukovog spomenika u Beogradu, zagledan u reformatora, rekao je:

  – Kako da ne znam ko je Vuk Karadžić?! Ovde živim sa porodicom već 10 meseci i znam mnoge stvari o Srbiji. Zato što je stalno obilazim. Najveća prednost Srbije jeste upravo to što je mala.Naši u svetu to zaborave. Možeš da u jednom danu  budeš na njenom kraju i da se uveče vratiš kući zadovoljan u svoj krevet.

vukov spomenik

 O Utešno je da i male stvari imaju prednost?

 – Peru je ogromna država. Lepa ali ogromna. Tamo se voziš danima da bi došao do obale, ili otišao na Ande, ili  u amazonski deo. Danima! A ovde je sve blizu. I to je divno. Bio sam pre neki dan na Dunavu, da vidimo Golubačku tvrđavu. Prekrasna je. Vodio sam  prijatelje Špance. Otišli smo, ručali i vratili  se za par sati. Zar to nije prelepo?!

 O Može se i tako gledati na stvari…

 – Druga stvar koja je  jedistvena ovde jeste sigurnost. Srbija je  jedna od retkih zemalja na svetu gde možeš da se krećeš slobodno. A ja znam očermu govorim jer sam zbog svog posla obišao 56 zemalja u svetu. Ovde je fascinantno za mene što mogu da uzmem svog psa i da ga slobodno izvedem u park. Moje ćerke koje imaju 14 i 11 godina mogu da  izađu same u park i da ja ne brinem o njima.

Mirko radovic treca generacija Srba u Peruu

 O A u Peruu?

 – Taman posla! Tako ima lepih parkova, sve je lepo ali ne možeš da izađeš bez obezbeđenja. Nema šanse!

 O Zar je toliko nesigurno?

 – Da. Ili izlaze u tamo gde se ograđeno i gde postoji bezbednost i sigurnost za njih.

 O Koja opasnost im preti?

 – Lopovi, nasilnici. Tamo bi  te neko napao i oteo telefon,novčanik, torbu…Nije sigurno. To je problem Latinske Amerike.

dobrica erić sve naučio od dece

 O Imaju oružje?

 – Da, pištolje.

  O Kako se snalaziš u Beogradu?

 – Odlično. Uživam. Sve je blizu i nije gužva. Lima  je grad koji ima 10 miliona stanovnika, više nego cela Srbija. Za mene je Beograd mali grad. Svuda idem javnim prevozom i peške da skinem kilažu. Hrana je ovde veoma ukusna i ne mogu joj odoleti. Pljeskavice, ćevapi, salate,predivno…

 O  Kako si došao u Srbiju?

 – To čudna priča. Moj deda Milivoje je bio četnik koji je zbog komunističkih vlasti morao sa porodicom da izbegne iz Priboja 1948. godine. Došli su u Peru, započeli novi život, prilagodili se, dobili  troje dece, a njihova deca decu. Srpski su govorili samo baba i deda, a ja sam od njih, kao treća generacija Srba u Peruu, na španskom, slušao divne priče o Srbiji. Ali, nažalost, jezik nisam naučio. Usadile su se te priče duboko u misao i postale sastavni deo mene. Zbog toga je sve kasnije što se dešavalo sa Srbijom, bombardovanje, propaganda, nevolje, na mene uticalo veoma, veoma bolno.

 O I u Latinskoj Americi su Srbi za vreme bombardovanja bili ozloglašeni?

 – Da. Sve najgore se o njima govorilo. A ja sam hteo iz kože da iskočim. Dokazivao sam mojim prijateljima da to nije tako. Govorio sam istinu. Ali, oni su me samo smatrali fanatikom.

 O Kako si prelomio da dođeš u Srbiju?

 – Dogodilo se to kada je našoj baki stiglo pismo od njene sestre iz Podgorice, koju nikada nije videla u životu. Tu je bio i telefonski broj. Nagovarao sam baku da je pozove. Ona je to učinila i to je bio  razgovor da se najžiš od emocija. Tada sam odlučio da idem za Srbiju. Moj stric je diplomata, radi u UN. U to vreme radio je u abasadi Perua u Rimu. Kada su videli da ja ne odustajem, okrenuo je telefon kolega u Beogradu, i tako je moje putovanje moglo da se ostvari. Bilo je to 2001. godine. Kupio sam  avionsku kartu i krenuo na istorijsko putovanje.

 O Bio si uzbuđen?

– Kada sam sleteo u Frankfurt i čekao avin za Beograd, moje srce je kucalo nevidjenom brzinom. Nije htelo da se smiri. Stigao sam  u Beograd i mislim da sam bio najsrećniji čovek na svetu. Moj san se ostvario.

Crkva Svete Petke na Kalemegdanu u zelenilu s aplavim nebom

 O Da li si tako zamišljao Srbiju?

 – Da. Ali, nisam isti čovek kao pre. Ranije sam verovao da su svi ljudi dobri. Video sam da i ovde ima loših ljudi.

 O Bio si i u Crnoj Gori?

– Normalno, ali za mene i Crna Gora je Srbija. Naši u svetu to uglavnom misle. Njegoš je sigurno veoma tužan kada gleda sve ovo što se dešava sa novom crkvom, jezikom i podelama. Oni su  falsifikovali istoriju. Isto su uradili  i Hrvati. Hrvati su Srbi sa kompleksom. U to sam se lično uverio. A, uostalom, sličan proces se dogodio i u Peruu,koji je  nekada bio centar Inka Carstva pa je rasparčan na države Bolivija, Čile, Ekvador, Argentina…

 O Posle prvog obilaska Srbije i Crne Gore, vratio si se  kući u Peru?

– Da ali sam se svake godine vraćao u Srbiju. Mnogo sam novca trošio na avionske karte. Tako je bilo sve do prošle godine kada sam konačno odlučio da se preselim ovde.

 O  Vratio si se veri svojih predaka?

 – Da. Krstio sam se u manastiru u  Pribojskoj Banji. Tu sam krstio i moje ćerke Milicu( 14) i Milenku(11). Sada slavim i slavu, Svetog Jovana. Pre pravoslavlja svi Radovići smo bili katolici. Ceo Peru je katolički pa smo bili i mi.

Stefan Nemanja rodonačelnik prve srpske dinastije

 O Većina stanovnika Perua je primila veru svojih porobljivača?

 – Da, prihvatili su veru kolonizatora… ogromna većina su katolici. Petsto godina su bili pod Špancima.

 O I Srbija je bila pod  Turcima pa je samo mali deo postao muslimanski…

 – Jeste. To je jedna od stvari koja je fascinantna kod Srba.I ne samo ta. Ljudi ne veruju kada čuju šta je sve Srbija izdržala. Turke, pa Prvi svetski rat, i balkanske ratove i Drugi svetski rat, rat u Jugoslaviji i bombardovanje i  ceo svet protiv, i Amerika protiv …! Ne znam nijednu zemlju na svetu koja bi to sve uopšte preživela. Moćna Srbija!          

 O Nisi zažalio što si se ovde preselio?

 – Nikako! To je bio moj san. Ostvario sam ga. Koliko je ljudi ostvarilo svoje snove?!

 O Da li je porodica bila za to da se preselite?

 – Moja supruga Marisela, koja je srpskog, italijanskog i peruanskog porekla, nije bila za to. Imam još četvoricu braće ( Milovan živi u Limi,  Milenko i Milan u Kaliforniji, Mihajlo u Atlanti) oni nisu bili takođe. Ali ja sam slušao svoje srce.

Kalemegdan
Kalemegdan

O Sva imena u vašoj porodici počinju na M?

 – Da, to je neka naša tradicija. Zapravo svi smo bili na “ Mi“, pa je brat prekinuo tradiciju, nazvavši ćerku Marija. 

 O Šta ti je neobično ovde?

 – Pa to što su non-stop kafići puni. Ljudi kažu da nemaju para a imaju za kafu, cigarete…Drugo, negativno je sve isto kao i svuga na svetu, rijaliti program, unifiormnost,vladavina moćnika… Moji prijatelji me  pitaju zašto se ne vratiš u Peru? Pa i u Peruu  ljudi  odlaze iz zemlje, idu za Brazil, Ameriku nije ni tamo krasno. Svuda su migracije. A u Srbiji je divno. Ima problema, naravno,  birokratija,  korupcija, gluposti države… Ali živeti ovde za mene je bajka. Lepa je i Lima. O, da, prelepa. Ali tamo moraš da imaš para i da živih u kondominiju da bi ti bilo lepo. Ovde ti ne treba kondominijum, ovde je sloboda i sigurnost – svuda.

 O Kada si poslednji put bio u Peruu?

 – Bio sam prošle godine. Moja porodica je otišla sada na odmor tamo.

 O A ti?

 – O, ne, hvala, ja sam ostao da uživam u zemlji iz svojih snova.

       

ostvaren san

  Tuđina

  – Najtužnija stvar na svetu mi je ta što su moji deka Milivoje  i baka Milka  umrli u tuđoj zemlji.  Jeste, oni su je izabrali kada su pobegi iz Jugoslavije, kao i drugi naši u svetu. Ali, znam da bi voleli da su sahrnajeni ovde.

 Lepi

  Srbija je stavrno lepa zemlja,  ali siguran sam da su za sve strance ovde najveći problem – lepe žene. Srbi su baš lep narod.

 Reinkarnacija

 – Od  nas petorice braće samo ja imam latinoamerički izgled. Ostala braća su balkanski tip. Otac Miodrag, nažalost, umro je od karcinoma i bio je izuzetno dobar čovek, darežljiv, na dedu.  Pomagao je ljude u siromaštvu. Majka mi je špansko – portugalskog porekla, zove se  Orietta Barreto.Ja sam ispao pola – pola. I samo  sam ja imao jaku želju da vidim Srbiju. Imao sam osećaj kao da sam reinkarnacija nekog pretka. Nisam se smirio dok nisam došao.

   Muzika

 Mirko Radonjić voli muziku i veoma lepo peva. Snimio je nekoliko CD-a  na kojima na španskom jeziku peva i o Srbiji. Pre par godina se predstavio publici i na Egzitu. Promoviše Srbiju na društvenim mrežama  ( Serbios Unidos en Latinoamerica ) sa prijateljima iz Srbije kao i svoju fan stranicu na fejsbuku 

Crkva

  – Malo je Srba u Peruu. Ne više od stotinak. Ali smo veoma vezani i održavamo komunikaciju. U Limi nema pravoslavne srpske crkve, već ima jedna grčka pravoslavna crkva u koju dolaze  razni pravoslavni narodi poput  Rusa, Rumuna, pravoslavnih Arapa. U tu crkvu idu i Srbi.

Brend

U dalekom Peruu prodaje se voda sa srpskim nazivom “ Kopaonik“. Ovaj brend osmislio je Mirko. Naši u svetu Latinske Amerike mogu d aje kupe, a njegove ćerke su promoteri srpske vode u Peruu.

Dijana Dimitrovska

žVidi još: Srećan na talasima

Prijavi se za moje besplatne tekstove

Ko čita, lepše živi.

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Uvek možete da se odjavite

close

Prijavi se za besplatne autorske tekstove

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Čitaj i gradi svoj blistavi svet.