Mnogo je rima napisao Dobrica Erić a jedna je iznad svih
Песник нашег детињства

Много је књига и рима написао песник тананог пера и топлих осећања, дајући посебне боје детињству, славећи цврчке, траву, птице, и све што природом шета. И све су му риме дивне и драге али једна је изнад свих. Она коју је посветио својој кћери. Написао je:

Маслачак би пред њом клеко/ кад се она пошељем шета/ја све стрепим да је неко/не убере место цвета.
О Шта сте научили од деце?

– Све што знам, научио сам од деце. Деца су непресушна ризница знања. И приметио сам да су, што су мања, паметнија. Слушајте пажљиво децу и видећете шта све знају. И научићете многе, многе ствари.
О Која је за вас најлепша људска особина, или особина коју ви волите да видите код других?

– Има више лепих особина које ценим, али су ми некако најважније осећај за правду и поштење, док је убедљиво најлепше осећање – љубав. Љубав нема премца. Све то када се сабере, када се удружи, испреплете, то је онда најмоћнија сила која може да се одупре и силама запада које нам доносе те мрачне, црне облаке.
О Рекло би се да вас краси ведрина, та ретка врлина. Да ли је човек који је по природи ведар у предности у односу на оног ко то није?

-Било дете, било одрастао човек, сигурно да је у предности свако кога краси ведрина. Са ведрином ће се лакше суочити и изборити са свакодневицом, са невољама, лакше ће мрачне мисли и небвоље. Нажалост, мало имамо разлога да будемо ведри у овој нашој суморној свакодневици.
о А да ли ведрина зависи од спољних утицаја, или је она део нашег унутрашњег бића?

-Она је део унутрашњег света, део нашег бића, али ипак спољни утицају играју велику улогу. Најбоље би било када би се унутрашња ведрина и спољашњи утицаји преклапали. У нашој земљи, наши драги сународници нису могли да буду ведри јер су нам споља стизала само негативна зрачења и бомбе. Имали смо само расуло.
О Рођени сте у Краљевини Југославији и преживели сте многа расула?

-Да, памтим све ратове, невоље, несреће. Добро памтим. Најгоре је за мене било у ратовима деведесетих година. Пре тога сам писао и путовао по нашој бивши, великој, заједничког држави, уживајући у тим благодетима. Било је то најлепше време. Осећао сам се у као у својој кући. А онда се догодио крвави распад. За све оне који су упознали Југославију у правој лепоти и благостању, то је било шокантно. И нисам ни данас прежалио, ако је та заједница морала да се растура, зашто је то учињено на такав начин?! Сада ме боли када поред свега тога видим, да је наш велики душманин, Немачка, постала, бар по изјавама политичара, наш највећи пријатељ.


О Да ли верујете у казне и награде бога, творца, судбине, некога или нечега ко руководи светом…?

Slika dve krave i stoga sena i pastira i divnog drveta u cvatu autor je Anri Ruso Carinik
Анри Русо

-Е, у то верујем! Није битно ко и шта стоји иза појма бог, или кога ми сматрамо богом. Васиона, свемир, васељена је бескрајно велика, несагледива, несаазнатљива и сама као таква може бити бог. И човек на њу не може да утиче. Највеће промене човек чини на планети Земљи, углавном штетне, али у космосу је он трептај. Ништа. Али, та васељена има неки универзални мозак који свиме управља. И нама. Ја у ствари верујем да је свемир огроман мозак. Када се деца роде њима се до једне године на лобањи не затварају кости главе. Остану размакнуте да би из васељене могла да приме то знање. До прве године док се кости не затворе, што су примила – примила су. Осећања, сазнања, мудрост, све ће то примити из свемира и све ће их то предодредити.
О Како замишљате непознате светове, када о њима размишљате?

-Не верујем у приче о живим бићима, и оним чудним створењима, како их приказује америчка филмска продукција. Чак не верујем ни у слике које су снимили тобоже по блиском свемиру. Као она са стопама на Месецу и заставом која се вијори у бестежинском простору. То је снимано негде у Калифорнији или ко зна где на Земљи. Некако замишљам те непознате светове као неке катакомбе. Без живота сличног нашем.
О Без живота уопште?

-Да. Верујем да је наша Земљица јединствена, да је она чудесно, место у свемиру. Једино са животом. Привилеговано. Верујем да је живи орган бесконачног свемира.
о Како доживљавате појам бесконачно?

-То је немогуће појмити. Могуће да је то круг. Могуће и да није. Не знамо. Не умемо да сагледамо. Није нам дато. Наш мозак је делић свемира. Али је лимитиран. Или ми не умемо да га користимо. Или нам није омогућено да га користимо.
О Да ли можете да наведете због чега вреди бити племенит, образован и поштен?

-Вреди проживети свој век, вреди испунити мисију која нам је дата и вреди оставити порода. Сада се иде против свих тих врлина свим силама. Свако зло се преименује у добро и све се поставља накарадно. Тешко је данас разумети свет. Тај многољудни свет.
О Шта бисте рекли родитељима који кажу да је свет ружно место где царују мане, да су врлине непожељне и да они своје дете неће васпитавати да буде честито?

– Мислим да њих брине то што не знају како ће се њихова деца снаћи у овом свету у коме су се измешали критеријуми и у коме се не зна шта је добро а шта лоше, шта је мана а шта врлина. Много је мана а мало рима. Али знате зашто нема правила? Моћници су та правила пореметили. Када ви покажете свету да је нормално да 19 земаља удружено напада једну малу земљу и када свет без стида и размишљања прихвати да је то нормално, онда је сасвим логично да ће вам се појавити неправда као основ света. Па Хектор и Ахил су ишли један на једнога! Одатле је, из таквих јуначких, часних примера, никла цивилизација мисли! То је колевка части! А данас вам кажу да јачи треба да се удруже да буду још јачи и да прегазе слабог! Мислим да је то тежак посао али да родитељи не смеју да дете препусте школи и улици. Морају да им укажу на све стране.
О Чини се да није баш светао пут куда иде цивилизација?

-Можда то не бих смео да кажем, али иде у најгорем могућем смеру. Замислите свет у коме 300 богатих монструма управља нама. Они смтрају да је мноог људи на планети и желе да је преполове. Одакле њима право да то чине. То може само природа и она има своје механизме којима редукује. Човек у то не сме да се меша.
о Храброст. Готово је искорењена са планете. У чему сте и када били храбри?

-То је скоро избрисана особина. Без храбрости нема напретка. Можда зато стагнирамо. Лично, сматрам себе храбрим човеком због тога што јавно говорим оно о чему други ћуте. Био сам храбар у ратовим а деведесетих. Ишао сам на ратиште и тада нисам носио пушку, него сам се наоружао стиховима. Говорио сам риме нашим борцима и у рововима и по гробљима. Сматрао сам да частан човек мора бити са својима и у невољи. Не само при јелу и пићу, него и при оружју. У великој Југославији сви смо били песници без обзира на националност, али када се заратило свако је отишао своме јату. Ја сам стао уз своје, друге нисам мрзео.
О Колико сте се мењали као личност кроз живот? Да ли сте другачији од дечака, младића, одраслог зрелог човека…Шта се то мења?

-Интересантно, нисам се уопште променио духом. Остао сам првобитан. Оно што сам био као дечачић који је јурцао ливадама, то сам и данас. Променио сам се само физички, али ментално – не.


о Да ли сте исправљали негативне особине код себе?

Много је рима написао Добрица Ерић
Много је рима написао Добрица Ерић

-Свакако. Трудио сам се да се лишим зависти, жеље за славом и богатством. И успео сам. То сам урадио одавно. Срећан сам човек због тога.
О Како сте победили те особине?

-Када бих показао једну од тих ружних особина, ја бих се постидео. Имао сам стида. А човек, док уме да се постиди, уме и да се исправи.
О Да ли има нешто што вас неутешно боли?

-Да. Боли ме губитак Космета. То никада не сме да се заборави. Никада! Толико ме боли да немам речи да опишем.
О Које је за вас најмагичније место на свету?

-Има једно место у мом шљивику које је посебно магично. То је заправо честар. Е, ту сам ја шетао и смишљао песме , чак и по месечини, ноћу, дању у најразличитијим околностима. Ту су ми долазиле на ум дивне мисли. Када нисам могао нигде да смислим строфу, ја бих долазио у мој магични честар. И ту се догађала чаролија. Размењивали смо енергију моје мисли и то мноштво птица које су певале, певале. Али, нестало је магије. Или из мог честара, или из мене самог.
О Много је рима написао Добрица а да ли може да пише и без магије?

-Да, свакога данан пишем, да бих био у форми. Али, мислим да сам све рекао, све написао са књигом „ Бројаница из Грачанице”. То је књига која има 1389 строха, или , како ја кажем, чворића. Ту сам све рекао. Чекам нови талас да бих могао да пишем. Још га нема.
О Да ли сте икада заспали у шуми?

-О, да, небројено пута. Нема места у природи где нисам понекад заспао. Најлепше сам спавао у детињству у виноградима. Тада је било много зрикаваца, о то је била невероватна песма зрикаваца. Приметио сам да их нема више у том броју.
О Шта човек може да уради за добро здравље?

-Мислим да мора да буде добро расположен. То је изузетно тешко, зато је и драгоцено. Не треба такође јести много. Никако се и никада не преждеравати.
О Много је рима написао Добрица Ерић, па чак о цвећу?

-Волим и ценим све биљке. Креативни центар је издавач моје књиге песама која носи назив „ Сунчева деца” и која ће бити представљена на Сајму књига. Ту је 110 цветова, и 110 песамам о њима.

о Много је рима али која је по вама најлепша дечја песма?

-Много је рима али знам напамет стих, чуо сам га, мислим да је аутор песник из Црвенке. Каже овако: Дала бих му кошуљу од руже/ да мирише куд год са мном крене/ а ципеле од кућице пужа/ да не може побећи од мене.

За друге интервјуе погледајте овде

За више о Добрици Ерићу погледајте овде

Ћирилица

Добрица Ерић за живота није дозволио да се ниједан његов интервју објави на латици. Желео је да на тај начин да свој допринос очувању нашег писма. Написао је много рима и све су на ћирилици. Овај текст поштује његову жељу да буде објављен на ћириличном писму.,

Дијана Димитровска