Milanka Karić veruje u sreću. Ali ne kao stanje, već kao put. Tim putem stalno treba ići. Milanka Karić, poslanik, političar veruje da se nikada ne treba na tom putu osvrtati i praviti pauze. Treba hodati pravo gledajući u svoje srce kao u severnjaču.

– Ljudi obično misle da je za sreću potrebno mnogo, i najčešće, kada im se i ostvari želje, oni odmah traže ostvarenje nove i tako su u stalnoj jurnjavi za srećom, misleći da ona tek ostvarenjem želja treba da dođe – kaže Milanka Karić. – Za mene je sreća stanje. Ako smo u ljubavi, ako su nam najmiliji zdravi i dobro, to je sasvim dovoljno da bi bili srećni.

milanka karić

o Da li verujete da se ljudi vremenom menjaju? Ili ostaju isti u svojom biću u kome se rode?

– Lično se moja suština nije promenila, ali nešto jeste.  Ne primer, primećujem, da sam s godinama više empatična, možda i previše.  Učim od svoje dece kako da kanališem takve emocije. Budući da  želim svima da pomognem, od dece sam naučila da je nemoguće pomoći nekome ukoliko on sam nije shvatio da mora da se menja, da radi na sebi i da veruje.

 O Da li ste vi radili na sebi i nešto poboljšali?

– Da.  Ranije sam ljudima previše verovala i mnogo se davala u tim međuljudskim odnosima. Danas sam kritičnija, vreme je najbolji pokazatelj kvaliteta odnosa i sa prijateljima i sa kolegama i sa poznanicima. Dozvolim da prođe izvesno vreme pre donošenja zaključka ili poklanjanja mog poverenja. I to je  nešto što se uči i usavršava ceo život.

O Koje je za vas vrhunsko osećanje koje čovek može imati?

– Osećaj unutrašnjeg mira, osećaj kada ste prihvatili sebe u potpunosti, kada ste se pomirili sa sobom u svakom smislu, kada ne osuđuje druge, kada u svemu i svakome pokušavate da pronađete samo ono najlepše i najbolje. To je dug put i to se uči, ali kad jednom pronađete mir u duši, vaš život se menja i način na koji  doživljavate ljude, situacije i događaje se menjaju. Unutrašnji mir je stanje duha, ako ste svakadnevno zahvalni na sitnim stvarima, događajima i ljudima koji vas ispunjavaju i ako ste fokusirani na ono što u datom trenutku imate, a ne na ono što nemate, počinjete da uživate u svakom trenutku. U miru je apsolutna ljubav, radost i sreća.

Milanka Karić

O Da li se sećate kada ste poslednji put bili  srećni?

– Ne bih mogla jasno da odredim samo jedan događaj, u proteklih desetak godina bilo ih je više. Rođenje mojih unuka Lazara, Luke, Kasije i Viktora je za mene osećaj apsolutne sreće, oni su moja radost i njihovim dolaskom na svet sve se promenilo. Spoznala sam jednu drugačiju ljubav, ljubav u kojoj su radost i sreća  dominantne emocije, iskustvo koje je teško opisati, ali svako ko je to doživeo sigurno zna o čemu govorim. Srećna sam jer su moja deca danas pre svega dobri ljudi, ali i uspešni u svom poslu. Nebojša je pravi mladi poslovni lav i desna ruka Bogoljubu, Jelena ostvaruje zavidne rezultate na polju medija i komunikacija, Neda je stručnjak za finansije i puno pomaže svome ocu, a Dana je preuzela najodgovorniju funkciju, predsednice Karić fondacije, iako je magistrirala dramaturgiju na prestižnom koledžu u Londonu, ona se pre svega posvetila humanitarnom radu i tu sebe bezrezervno daje.

O Da li ste imali situaciju u kojoj sve postane besmisleno?

– Bilo je takvih trenutaka u protekloj deceniji, kada sam bila potpuno sama i borila se za svoju porodicu, za svog supruga i za sve one koje su sledili Bogoljubove ideje. Bila sam sama protiv cele države u tom trenutku kada su pojedinci mislili da je država njihovo vlasništvo i kada se nije poštovao ni zakon, ni ljudska prava. Kao ženi, to je bila veoma teška borba u jednoj  od najstrašnije osmišljenoj kampanji protiv moje porodice. Da, bilo je  trenutaka kada sam pomislila da je cela ta moja borba besmislena. Ali se nisam prepuštala tom osećaju, već u narednom trenutku, morala sam da skupim snagu, da nađem smisao i vratim nadu, kako bih nastavila borbu za istinu.

porodica je sve

O Kako se borite protiv  crnih misli i depresije?

Porodica je moje utočište, moj mir i moja sreća i stabilnost. Ako verujete u Gospoda i znate da on pred vas nikada ne bi stavio zadatke koje vi ne možete da rešite i iskušenja koja su tu da biste vi postali bolji čovek, onda tu nema mesta za depresiju i crne misli.

O Da li vam srpsko društvo deluje depresivno?

Ne bih rekla da je depresivno, pre bih rekla da smo kao narod prošli, i još uvek prolazimo, kroz veliku patnju. Ovo je podneblje na kojem se mnogo ratovalo kroz vekove, mnogo stradalo, umiralo, ginulo, tugovalo i nemoguće je da takva energije nema uticaja i na današnje društvo. Verujem da možemo biti na sigurnom putu za srećniju i bolju budućnost samo ako  se kao narod vratimo svojoj veri, izvoru i korenima. Kada kao društvo promenimo svest i situacija u zemlji će početi da se menja.

o Da li ste se nekada o nekog ogrešili toliko da vas grize savest?

– Da, naravno, i to više puta u životu, ali moram da kažem i to da znam da kažem i oprosti i izvini. To ne  radim kako bih svojoj savesti olakšala, jer bi to onda bilo pitanje ega, to činim iz najdublje i najiskrenije ljudske potrebe ka drugom ljudskom biću, da mi oprosti. Svi mi grešimo, ali nekako zaboravljemo na blagotvornost i isceljiteljsku moć praštanja i lepotu istine. Oprost i istina oslobađaju, ne samo onog o koga ste se ogrešili nego u najširem smislu i vas same.

milanka karić

O Zašto postoji savest u nama?

-Verujem da je savest tu kako bismo mi kao bića i kao duše postali bolji i uvideli koliko nam je vera jaka. Sve su to iskušenja na putu našeg duhovnog rasta i test naše vere u Gospoda. Ako se Gospoda ne plašimo nego spoznamo da je on čista ljubav, shvatićemo da kazna ne postoj i  da se svi odgovori nalaze u nama.

o Zašto ljudi koji veruju u Boga čine  loše stvari?

 –To je vrlo teško pitanje. Moje skromno mišljenje je da je to pitanje njihove vere koliko je ona iskrena i šta oni podrazumevju pod verom u Boga. Ako su ljudi vođeni lošim osećanjima, zavišću, gordošću, sujetom, samoljubljem u svojoj veri u Gospoda, to su osećanja koja upravo dovede do takvih krajnosti i činjenju nekih nečastivih dela.  Ako ste vođeni ljubavlju kako prema Gospodu tako i prema svim živim bićima, teško da će vas ljubav povesti da činite nešto loše. Ljubav je lek!

O Šta želite da posle vas ostane?

– Postoji jedna izreka: “Na kraju igre i kralj i pijun idu u istu kutiju”. Sudbinom je određeno da ništa nije dato večno, ni bogatstvo, ni nemaština, ni samoća, ni partnerstvo, sve je promenljivo. Samo ono što smo naučili, što smo spoznali, osetili, ljubav koju smo pružili, osetili kako se sreća širi , osmehe koje smo podelili, zagrljaje iskrene  snažne, strasne poljupce u kojima smo bili celim svojim bićem, bezuslovnu ljubav koju smo pružali, to ostaje iza nas. Ja se trudim da tako živim i želim da verujem i nadam se da će posle mene ljubav biti najdominatniji osećaj.

                             Dijana Dimitrovska

Vidi još: Kakav čovek može bit srećan

Prijavi se za moje besplatne tekstove

Ko čita, lepše živi.

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Uvek možete da se odjavite

close

Prijavi se za besplatne autorske tekstove

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Čitaj i gradi svoj blistavi svet.