Mara Branković

Mara Branković, kćerka najbogatijeg srpskog vladara ikada, bila je tema interesovanja oduvek. Za života, bila je prava zvezda, u današnjem smislu te reči. Plenila je pažnju svojom lepotom, bogatstvom i neobičnom sudbinom. Bila je jedna od žena osmanskog sultana Murata II. To je golicalo maštu i privlačilo pažnju pa se o njoj i pisalo, zahvaljujući čemu danas imamo jasniju sliku o tome ko je bila Mara Branković. Posle smrti – postala je legenda o kojoj se i danas govori.
Bila je kćerka srpskog despota Đurđa Brankovića i Irine koji su imali ukupno šestoro dece: najastarijeg Todora, pa Grgura, Maru, Kantakuzinu, Stefana i najmlađeg Lazara. Njen otac, Đurađ Branković bio je jedan od najbogatijih srpskih vladara ikada. Rudnici zlata donosili su godišnje ogromne prihode zbog čega je budžet despotovine bio kao budžeti u to vreme najvećih evropskih država. Bogatstvo je, međutim, dobro iskoristio: podigao je novu prestonicu, tvrđavu Smederevo koja se gradila od 1428. pa do 1430. godine u mukotrpnom radu, zbog čega je Irinu narod prozvao prokleta Jerina.
U trenutku velike turske ekspanzije, Murat II uslovio je srpskog despota da mu za ženu da ćerku Maru, ali budući da je bila veoma mlada, Đurađ je odugovlačio. S druge strane, Murat je već bio upao preko Dunava u Vlašku, a i Srbiji se nije dobro pisalo, pa je otac, doveden pred svršen čin, objavio u martu 1433. godine da će se Mara udati za Murata II. Osmanski istoričari navode da je despot ponudio Maru sultanu. Ašik-paša Zade, koji je umro 1481. zapisao je kako su despotovi emisari sultanu preneli:” Care, gospodine, primi moju kćer za svoju džariju, kao što je tvoj deda Bajazit uzeo bio od nas devojku”. Ova enigma ni do danas nije razrešena, pa nam ostaje da nagađamo da li je Đurađ sam ponudio ćerku sultanu, ili je sultan tražio Maru. U narodu je ostalo veliko poštovanje prema Mari Branković (oko 1412 – 1487) i njenom činu koji se smatrao žrtvovanjem.

Hval što čitate. Ko čita, lepše živi. Prijavite se za besplatne tekstove. 

sultan murat drugi
Sultan Murat II imao je sina sa robinjom koji je postao naslednik


Sultan Murat II je bio 15 godina stariji od Mare. Imao je nekoliko žena i konkubina, kao i naslednika, budućeg Mehmeda II Osvajača, kojeg mu je tri godine ranije rodila robinja, najverovatnije, grčkog porekla, Huma Hatun. Proći će ipak dve godine od objave venčanja do Marinog odlaska u Jedrene, tadašnju evropsku prestonicu Osmanskog carstva. U jesen 1435. godine sultan je poslao rumelijskog beglerbega Saradži-pašu u Srbiju da dovede Maru. U Smederevu mu je priređen doček, kako pišu turski izvori, „golem bez kraja i konca”. Kada je Mara krenula na ovo putovanje, 4. septembra 1435.godine, ponela je sa sobom, kako je u dubrovački izvorima zapisano,” miraz od 400.000 u novcu i 200.000 u nevestinoj odeći”.
Ali nije išla sama. Pratili su je dva mlađa brata, prestolonaslednik Grgur i Stefan. Oni su bili neka vrsta jemstva da se despot neće priklanjati austrijskoj strani.
Posle venčanja koje je bilo veliko po jednima, a po turskim izvorima nije ga uopšte bilo ( time je omalovažen „nevernički spahija Đurađ”), Grgur Branković, poslat je kući s darovima, dok je mlađi Stefan zadržan kao talac.
U carskom haremu u Bursi,gde je bilo pedesetak sultanovih žena, kako piše vizantijski istoričar Duka, kćerka najbogatijeg srpskog vladara ikada se brzo snašla. Bila je lepa i obrazovana, pa je sultan veoma zavoleo. Kako je Mara provodila te dane, teško je proceniti. Zna se samo da se zavetovala da se više nikada neće udavati ako se ikada izvuče iz neverničkog ropstva. Na osnovu toga se može suditi da joj nije bilo baš dobro. U mnogo lošijoj situaciji, ipak, bio je Stefan koji je živeo sa brojnim taocima iz drugih balkanskih vladarskih i plemićkih kuća. Ali strašno vreme za njega će tek doći.

Despot Djuradj Branković bio je najbogatiji srpski vladar ikada
Đurađ Branković, najbogatiji srpski vladar


Kada je ugarskog kralja Žigmunda nasledio njegov zet, austrijski vojvoda Albreht Habzburški ubrzo je došlo do proglašenja unije istočne i zapadne crkve u firentinskoj katedrali, 1439. godine. Za Turke je to bio alarm, pa su od Mare tražili da ubedi oca da napusti Ugare. Ubrzo su Turci upali u istočnu Srbiju, a u proleće 1439. bili su kod zidina Smedereva. Opsada je trajala tri meseca. Hrabri branioci, među kojima i Marin brat Grgur i ujak, Toma Kantakuzin, morali da se predaju 18. avgusta 1439. godine, iscrpljeni glađu. Cela Srbija pala je pod osmansku vlast. Grgur je odveden u Jedrene, kod brata i sestre.
A posle saznanja da se deca dopisuju u tajnosti sa despotom Đurađem, bačeni su u tamnicu na Uskrs 16. aprila 1441. godine, a zatim odvedeni u Malu Aziju, gde su Grgur i Stefan bili oslepljeni 8. maja 1441. godine. Mara je, kako navodi savremenik Konstantin Mihailović, molila sultana i umolila ga da spasi braću ali je njegovo pomilovanje, navodno, stiglo kasno. Glasnik koji je nosio vest da se braća oslepe stigao je brzo, a dželat je odmah „ revnosno” izvršio naređenje. Kada je stigao drugi glasnik sa naredbom da se braća ne oslepe, već je bilo kasno. Dželat je svoje uradio. Ljut, sultan je zatim zapovedio da se i dželat oslepi.
Murat II je umro 3. februara 1451. godine od moždanog udara u četrdeset sedmoj godini života i to, kažu, pošto se godinu dana pred smrt propio. Mara Branković, kćerka najbogatijeg srpskog vladara ikad, vratila se kući. Pošto je ožalila muža, novi sultan, devetnaestogodišnji Mehmed II to joj je dozvolio.
U Srbiji, Maru su takođe voleli i nikada nisu zaboravili žrtvu koju je ona i njena porodica podnela. Bila je bez muža pa su počeli da je prose. Najpre vizantijski car Konstantina DŽI Paleolog, koga je Mara odbila, navodeći da se zaklela da se neće udavati . Tako je odbila kasnije i češkog velikaša Jana Jiskru koji je ranije kao oblasni gospodar vladao severnom Ugarskom.
Posle smrti Đurđa Brankovića, koga će naslediti sin Lazar, familija se pocepala na dve struje: ugarofilsku – Lazar, njegova supruga Jelena i slepi Stefan, i turkofilska – Mara, Irina i Grgur. Kada se upokojila despotica Irina 3. maja 1457. godine, iste noći Mara, njen slepi brat Grgur i ujak Toma Kantakuzin prebegli su Turcima. Postoje zapisi da je Mara pokušala ogromnu imovinu da prebaci u Dubrovnik ali se ovi nisu usudili da je prime na čuvanje.
Mehmed II Osvajač koji je bio blagonaklon prema Mari, poklonio joj je nekoliko poseda. Na jednom od njih, u Ježevu (danas Dafni, kod Soluna) Mara je živela zaštićena od svih nevolja još trideset narednih godina. Umrla je na svom posedu, 14. septembra 1487. godine. Sahranjena je u manastiru Bogorodice Ikosifinise u Kosinici.

Za ostale tekstove pogledajte ovde. Za predgovor knjige ovde


Vizantijska predstava Mare Branković na kojoj piše Carica Mara
Mara Branković, kćerka najbogatijeg srpskog vladara ikada

Prijavi se za besplatne tekstove
San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljem neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne autorske tekstove

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija.

Uvek možeš da se odjaviš.Ne šaljem neželjenu poštu.