Hval što čitate. Ko čita, lepše živi. Prijavite se za besplatne tekstove. 

Vladar tvrdog srca i velikih vizija. Vodio je Srbiju 42 godine i za to vreme, kako kažu stari letopisi, podigao 42 crkve, a ni u jednoj od njih danas ne počiva. Čak nije ni na području svoje domovine!
U Bugarskoj je. U Sofiji. “ Kralj Srbije, Huma, Duklje i Albanije”, kako stoji u pismu Mletačke Republike od 10. maja 1308.godine. Kralj koji je proširio Srbiju na braničevsku oblast, severnu Makedoniju a zamalo i Solun počiva u tuđini i nikako da se vrati kući. Bar jedan njegov deo.

Kralj Milutin nemanjih vladar tvrdog srca i velikih vizija


Posle Nemanje, i Svetog Save, kralj Milutin je najkrupnija vladarska ličnost. Bio bi, međutim i veći, da je bio bolji čovek. Istoričar Vladimir Ćorović piše da je kralj Milutin bio veliki vladar, ali veoma rđav čovek. Idući za svojim ciljevima gledao je samo svoj interes i bio sebičan i bezobrziran do brutalnosti. Željan vlasti koju ne bi dao ni za živu glavu, gazio je preko svega. Bio je vladar tvrdog srca.Ni njegovi najrodjeniji nisu bili pošteđeni od svireposti ako je samo osećao da smetaju njegovim interesima.
Njegove oči u individualnim portretima u Nagoričinu( Makedonija) i Gračanici, iskošene i sitne, odaju njegovu ličnost i na prvi pogled se vidi lukavost i požuda. Njegov brat Dragutin od koga je oteo vlast, imao je mnogo više moralnih osećanja. Ali, Milutinov primer, još više nego Nemanjin, pisao je Ćorović, pokazuje da državu ne stvaraju ljudi sentimentalnih osobina.
Srpska crkva koja je Milutina, pored njegovih ličnih grehova, i to za crkvena shvatanja dosta teških, ipak proglasila za sveca, učinila je to gledajući njegove uspehe i njegovo delo koje je neosporno bilo veliko i trajno.
A grešio je – mnogo i uporno. Najviše je sablažnjavao svet svojim postupcima prema ženama, kojih je imao pet. Prva žena mu je bila srpska vlastelinka Jelena o kojoj ima malo podataka, druga žena, tesalska princeza, koja mu je rodila sina Konstantina i koju je jednostavno vratio kući.
Treći put se oženio svojom prijom Jelisavetom, sestrom svoje snahe Katarine, Dragutinove žene, koju je zaveo kao kaluđericu. Ona mu rodila ćerku kojoj je dao ime Carica. Ali, i nju je vladar tvrdog srca oterao posle kratkog vremena i već 1284. se venčao sa Anom, ćerkom bugarskog cara Đorđa Terterija. Ne zna se da li je tu u pitanju bila strast ili politički račun. Đorđe Terterije čiju su zemlju Tatari plenili i razarali nekoliko puta, zbog čega je morao da im prizna vrhovnu vlast 1285. godine, u tom trenutku nije bio neki značajniji politički činilac, pa se samo može pretpostavljati da nije u pitanju politički račun. Moguće da je Terterija video korist u bračnoj vezi svoje ćerke sa srpskim kraljem iz koje će se roditi, možda, najnesrećniji vladar u srpskoj istoriji – Stefan Dečanski.
Milutin je ratovao sa Vizantijom zahvaljujući čemu je i doneo Srbiji Skoplje, Polog, Ovče polje, Zletovo i Pirjanec, koji su postali stalna srpska tekovina. Mir je bio potreban Vizantiji, a ne pobedničkoj Srbiji, pa je došlo do pregovora. Vizantijski car je ranije ponudio Milutinu svoju sestru, udovicu trapezuitskog cara Jovana II. Milutin je pristao ali se dami nije išlo u nepoznatu i za nju varvarsku zemlju. Da se Milutin ne bi uvredio, vizantijski car mu je ponudio svoju ćerku Simonidu, od pet godina.
Kralj Milutin će tako sklopiti peti put brak, ovoga puta sa detetom, što je ražestilo njegove neistomišljenike u Srbiju, ali i u Vizantiji. Brak je trebalo da bude pečat miru, a sumnjičavi Grci koji nisu verovali Milutinu, pa su tražili da se u mir zakune i njegova majka Jelena, što je Milutin izbegao.
Nasred Vardara, posle Vaskrsa 1299. godine, kraljeva četvrta žena Ana je kao krivac predata Grcima( zajedno sa taocima), a preuzeta je Simonida ( takođe sa srpskim taocima). Kada je prešla Vardar, Milutin je sjahao s konja i klekao pred nju.

Simonida, bugarska princeza koju su sa 12 godina udala za vremešnog srpskog kralja Milutina a


Simonida se, bez sumnje, teško snašla u Srbiji. Kada je izrasla u lepu devojku ljubomora, surovost i cinizam Milutinova naterali su je da beži od njega. Majčina smrt 1317. odvela je u Carigrad, odakle nije htela nipošto da se vrati u Srbiju. Otac je silom naterao budući da je Milutin pretio. Na putu, Simonida je u Čerezu primila monaški čin, ali njen brat, despot Konstantin poderao joj je monašku rizu i predao je Srbima.
Pošto je brak sa Anom, proglašen za nezakonit, Stefan, Milutinov sin iz tog braka, postao je nezakonito dete. To će vremenom dovesti do sukoba. U Zeti, gde je Stefan bio očev namesnik, počela se oko njega okupljati nezadovoljna opozicija.
Vladar tvrdog srca je bio iskustven i brže – bolje je sa vojskom krenuo da uguši pobunu. Pred očevom silom, Stefan se povukao iza Bojane. Sveštenik Danilo, Milutinov biograf, priča da je kralj ponudio sinu pregovore, da je ovaj, dirnut, otišao kod oca, koji ga je dao okovati, odvesti u Skoplje i tamo oslepeti! Onda ga je takvog obogaljenog poslao u Carigrad, zajedno sa ženom i dva sina, Dušanom i Dušicom. Sreća je bila za Stefana što očeva naredba nije do kraja bila izvršena. Krvnik je bio potkupljen i nije probo kraljeviću zenice. Bojeći se oca, Stefan je to krio celog života i stalno je nosio zavoje.
Otac mu je oprostio pobunu tek 1320. godine pod uticajem sveštenstva i dozvolio mu da se vrati u Srbiju, verujući da je potpuno slep. Stefan je dobio na upravljanje župu Budimlje, gde je povučen čekao svoje vreme koje će uskoro konačno i za njega doći.
Zahvaljujući velikim prihodim od rudnika, srpski dvor je sijao u zlatu. Teodor Mehit, vizantijski izaslanik, beleži svoj utisak pošto se susreo sa kraljem Milutinom : „Oko tela imao je više nakita od skupocenog kamenja i bisera, koliko je god moglo da stane i sav je treptio u zlatu. Ceo dom blistaše svilenim zlatom ukrašenim nameštajem.“
Grčko poslanstvo je jelo iz srebrnih i zlatnih tanjira i posuđu, a na kraju je kralj poklonio poslanicima „svoje najlepše haljine koje je samo jedan put nosio i opasao nas pojasevima koje je tek jedan put nosio“.
Kralj Milutin umro je iznenada , 29.oktobra 1321.godine, u Nerodimlju. Kada je njegovo mrtvo telo preneseno u manastir Banjsku da se tamo sahrani, čitavi odredi pljačkaša vrebali su da otmu njegov bogato ukrašen leš. Simonida se posle njegove smrti zamonašila u manastiru Svetog Andrije u Carigradu.
Posle Kosovskog boja njegovi ostaci, za koje se ustanovilo da su netruležni, preneseni su u Trepču, a zatim, oko 1460.godine vladika Silvanije ih je, zbog opasnosti od kuge, preneo u Bugarsku, u manastir Ćirila i Metodija. Ali ni tu nisu zadugo ostali. Premeštani su iz mesta u mesto, da bi se konačno skrasili u crkvi Svete nedelje u Sofiji. Ali, od 16. veka ispleo se kultu oko kralja Milutina u Bugarskoj, toliko da većina Bugara veruje da je on njihov svetac!
Svake godine 30. oktobra bugarska crkva slavi praznik Svetog kralja, kada se mošti srpskog kralja Milutina iznose i narod ih celiva. Dan ranije se presvlače mošti, a delići tkanine dele vernicima. Sinod Bugarske pravoslavne crkve doneo je 2006. godine odluku da se deo moštiju vrati Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ali, to se još nije dogodilo. Kralj Milutin i dalje je u Bugarskoj, a ne u jednoj od svojih brojnih velelepnih zadužbina, koje je ostavio svom narodu i državi.

Dijana Dimitrovska

Za druge tekstove pogledajte ovde

Prijavi se za besplatne tekstove
San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljem neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne autorske tekstove

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija.

Uvek možeš da se odjaviš.Ne šaljem neželjenu poštu.