Skip to main content

Vršačka kula na bregu do neba

vršačka kula

  Ima jedna ravnica u Banatu, u Vojvodini, koja ima breg koji dopire do neba. Kada vetar rastera oblake, ukaže se na bregu tvrđava. Vidi se sa svih strana, „sa sedam dana  putovanja“, kako je pisao Evlija Čelebija 1664. godine u svojim putopisima kroz naše krajeve.  

  Sa vršačkog brega za lepih dana vidi se drugi breg, Avala.

  U vreme našeg putopisca bila je to “ lepa građevina od kamena na nekim mestima tako oštećena, da u zimskim danima pastiri u nju kroz razvaline uteruju ovce. U njoj ne obitavaju ljudi.”

  Posle rekonstrukcije 2015. godine postala je još lepša. Ali, tek rekonstrisani zamak koji budi maštu, u koji je Srbija uložila 70 miliona evra,  oštećen je, međutim, prošle 2021. godine u nevremenu. Vetar čiji su udari dostizali 180 kilometara na sat tada je odneo krov od šindre, pa vršačka lepotica čeka završetak radova da bi opet zablistala.

  Ne zna se kada je tačno izgrađeno utvrđenje na 409 metara visine na vršačkom bregu. Istoričari navode da je najverovatnije zamak nastao posle 1430. godine u vreme despota Đurđa Brankovića. To znači da je vršačka tvrđava malo mlađa od smederevske.

 Ali magično mesto na vrhu brega bilo je oduvek pozicija koju su želeli  svi svi ti silni narodi koji su prohujali kroz vojvođansku ravnicu. “ Breg koji dopire do neba” kako je zapisano u jednom starom rukopisu, bio je glavno mesto za razne vojske u prošlosti. Odatle se pogled pružao unedogled, na sve četiri strane sveta i neprijatelja si mogao da uočiš na sedam dana jahanja odatle.

   Mnogi su narodi  prošli  vojvođanskom ravnicom. I Ratnici i trgovci, jer je pored  vršačkog brega prolazio čuveni ćilibarski put koji je spajao Baltik i Transilvaniju sa Sredozemljem i Malom Azijom.

 Bili su tu Avari,  Huni, Sarmati, Dačani, Rimljani, pa Sloveni koji su dali ime gradu-Podvršan.

  Osvajaju je u srednjem veku Turci. Vršačka kula pala je kada i prestonica: Turci su je zauzeli 1439. godine.  Gospodar Smederava i srpski  despot Đurađ Branković se povukao u Banat, koji se tada nalazio u južnoj Ugarskoj. Turci su gospodarili Vršačkom kulom  skoro dva veka. Napustili su je tek u prvoj polovini 17. veka.

 Bila je porušena i ruinirana jer je mirovni sporazum to nalagao (po odlukama Karlovačkog mira utvrđenja su se rušila ili onesposobljavala).  Tako je Vršačka kula dočekala oslobođenje od turskog ropstva u lošem  stanju. Poslednji „stranci“ koji su je držali bili su Austrijanci, ali će i oni otići.

U njoj će ostati samo princeza na koju je neko bacio čini i pretvorio je u zmiju. Legenda kaže da još niko nije uspeo  da je oslobodi od čini, jer se ona pojavljuje svakih sto godina, tačno u ponoć. Pa, ako neko, nekada, na Vršačkoj kuli vidi zmiju sa malom krunom na glavi,  i izgovori čarobne reči “ zmijo budi ono što jesi“- skinuće čini i – ugledaće princezu.

Zapisi pegave veštice

arheolog beograd car dušan crna gora dinastija dirigent doktor film gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika klavir knjiga kosovo i metohija manastir more muzika muzičar narodno pozorište naučnik nemanjići pesnik pisac pluća pozorište profesor profesorka reditelj SAD slikar slikarka srbi Srbija srednjovekovna srbija srpski jezik stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost zlato

Pridruži se klubu čitalaca

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Pridruži se onima koji čitaju

San, slika Anrija Rusoa.

avala, breg, kula, legenda, nebo, ravnica, vršačka kula


Dijana Dimitrovska

Novinar, pisac, copywriter

Оставите одговор

Kupi pdf knjige