Skip to main content

Sokograd, tvrđava koju čuvaju legende

sokogerad tvrđava koju čuvaju legende
Spread the love

Sokograd tvrđava golica maštu i budi znatiželju kod svakog ko osmotri njene ruševine u brdima iznad Sokobanje.

  Pomisli putnik namernik na  vile i drekavce, na Turke i hajduke, na tursko zlato zakopano po  vrletima sokobanjskog kraja koji najuporniji lovci na blago i danas traže, čitajući požutele mape isrctane krstovima, pećinama i zavetnim hrastovima.

  Istorija Sokobanje,  banje u koju dolaziš star, a odlaziš mlad, kako je napisao Branislav Nušić, jedna je od najlepših, najstarijih i najzdravijih, toliko je srasla sa legendama da je teško razdvojiti jedno od drugog.

  Legenda kaže da je tvrđava podignuta  u  vreme Justinijana  kako bi se Rimsko carstvo branilo od napada Avara i Slovena.  Ta prvobitna namena, pratila je kameno zdanje  kroz celu njegovu dugu istoriju. Oduvek vojnička tvrđava sa glavnom ulogom da štiti puteve i bezbednost.

 Prema opisima, bila je klasična vojna tvrđava: gornji grad sa četiri kule gore, donji grad-dole. Imala je jednu donžon kulu za osmatranje koja se  nazivala motrilja, rezervoare sa vodom, nađeni su i ostaci vodovoda od keramike. Živelo se oko nje veoma burno i nestabilno, ako je suditi po vremenu takođe burnom i nestabilnom. Tako je bilo sve do  Nemanjića kada je Stefan Nemanja osvaja i kada Sokograd sa okolinom postaje deo srpske srednjovekovne države.

 U narednim vekovima biće opet podignuta i cela, a sa prodorom Turaka na Balkan počeće njene nesreće.  Za nju će se boriti i Srbi i Turci iznova i iznova, jer se iz nje kontrlisao ceo predeo.   Konačno će  Sokograd zauzeti  i srušitit Bajazitov sin, Musa Kesedžija, označavajući početak teškog perioda kada će cela tadašnja Srbija izgubiti slobodu i državu.

sokograd tvrđava mistična i prtivlačna

 Sokograd će biti u turskim rukama sve do srpskih ustanaka koji će jurišati i na njega i kada će se  namučenim zdanjem ipak šetati slobodarski Hajduk Veljko i ustanici.

Krajem 18.veka u Sokograd ulaze Austrijanci, pa opet Turci koji su, zapravo, tu sklonili svoje porodice do konačnog povlačenja iz Srbije.

Ova istorijska činjenica istkala je brojne priče, logične pretpostavke i priželjkivanja da su Turci koji su se povlačili iz Srbije sa sobom poneli brojne dragocenosti i da su ih  zbog opasnosti od  hajduka  zakopavali gde su stigli. Ta priča i danas golica  maštu i pokreće lovce na blago da kopaju  po brdima oko Sokograda. I danas postoje mape za koje se tvrdi da su „ mnogo stare“.

U ovom kraju posebno je živa legenda o blago popa Martina, koji je sa svojih 40, po jednima, po drugima, sa 70 hajduka presretao turske karavane koji su puni išli za Carigrad, a blago negde po vrletima južne i istočne Srbije sakrivao. To je radio jer su mu Turci pobili porodicu, a on je ostatak žvota proveo otimajući blago od Turaka, deleći ga sirotinji i delom zakopavajući ga.

    U jednom mapi, kakva može da se nađe kod strastvenog lovca na blago, navodi se 65 mesta gde je ono navodno sakriveno. Ljudi iz ovih krajeva veruju da su mape tačne i mnogi od njih, povedeni snom o nenadanom bogatstvu, neumorno planinare tražeći znakove. Često je u mapama napisana zagonetka koju treba odgonetnuti, tako da od njenog rešavanja zavisi ishod.

   Sam naziv Sokograd ( Sokolnik, Sojkolica)  potiče od sokola. U našim predelima mnogo je ovakvih toponima. Vezani su za sokolove i sokolarstvo koje je u nekim prošlim vremenima bilo zanimanje i hobi gospodara i viših staleža. Sokolastvo je danas potpuno nestalo, dok se golubarstvo kao slično zanimanje – bori za život.

  Ako se popnete na zidine Sokograda preplaviće vas neopisivo zadovoljstvo. Prvo zato što ste savladali uspon, pa se osećate kao pobednik, drugo, zato što ste“ na vrhu sveta“ i imate božanstven pogled i treće zato što ćete verovatno videti sokolove. Nisu nestali, sokolovi po kojima je  prastari grad dobio naziv. Tu su, kruže slobodno po vazduhu u veličanstvenom letu, tražeći kakav plen i čuvajući tvrđavu i njenu legendu od  zaborava.

                               Dijana Dimitrovska, Balkan City magazine

arheolog beograd car dušan cern crna gora dinastija dirigent doktor film gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika klavir knjiga kosmos kosovo i metohija manastir more muzika muzičar narodno pozorište naučnik nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj SAD slikar slikarka srbi Srbija srednjovekovna srbija srpski jezik stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost

Pridruži se klubu čitalaca

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Pridruži se onima koji čitaju

San, slika Anrija Rusoa.

blago, hajduk veljko, pop marin, soko, sokobanja, sokograd tvrđava, sokolarstvo, sokolovi, turci, tvrđava


Dijana Dimitrovska

Novinar, pisac, copywriter

Оставите одговор

Kupi pdf knjige