Duša i telo – to smo mi, ljudi. Svi skoro pa isti, a, opet, jedinstveni, unikatni i neponovljivi. U svim tim milijardama i milijardama segmenata od kojih se sastojimo.

 O telu nauka ponešto i zna. Ali o duši – gotovo ništa.

 Ne znamo čak ni  gde stanuje duša, a kamoli nešto detaljnije tipa, kako izgleda, od čega je sastavaljena, da li se kreće, da li se deli, obnavlja …?

 Tragamo za njom od kako je sveta i veka.

duša

Hrišćanstvo uči da je duša netelesna, neprostorna i neuništiva. Ona  predstavlja unutrašnjost čoveka koji daje život telu. Ali, detalji su poznati samo tvorcu.

 Mi, pravoslavci, verujemo da duša pokojnika obilazi oko svoje kuće četrdeset dana, zbog čega se i pali kandilo u kući pokojnika da joj osvetli put.

Posle toga arhangel Mihailo meri dušu, odnosi je na nebo i gore odlučuje gde će ona dalje. Vagaju se dobra i zla dela. Ako je za života činio samo loše – ide u pakao, ukoliko je taj čovek činio dobra dela – obezbedio je sebi raj.

 Duša se može nastaniti svuda, i u živom i u neživom svetu. Može biti u drvetu, zecu ili u kamenu.  

  Čitajući Frejzera ( Zlatna grana) saznajemo da i australijski crnci veruju da u grudima imaju još jednog malog čoveka.

Huron – Indijanci, Oklahoma, verovali su duša ima glavu i telo, ruke i noge, kao i čovek.

duša

Eskimi veruju da duša ima isti oblik kao i telo kome pripada ali je finija i uzvišenije prirode.

 Po mišljenju Nutka-Indijanaca (ostrvo Vankuver, Kanada) duša ima oblik majušnog čoveka a njeno sedište je u temenu. Dok duša stoji uspravno, njen sopstvenik je zdrav i srčan, ali kad iz ma kog uzroka izgubi uspravan položaj, njen sopstvenik izgubi pamet.

 Malajci  zamišljaju ljudsku dušu kao malog čoveka, veličine palca i većinom nevidljivog. U stanju je da brzo leti iz mesta u mesto, odlazi iz tela za vreme spavanja, transa i bolesti a stalno posle smrti.

Narodi u Indfoneziji misle da svakog čoveka čoveka pre rođenja pitaju koliko dugačku ili tešku dušu želi, pa mu se odmeri onoliko koliko želi. Najteža duša koja je ikada data teži oko 10 grama.

   Beskrajan je niz verovanja gde je i šta radi duša.

Šta kaže nauka. Izgleda da i u tima beskrajan niz „ dokaza“. Naučnici su pre par godina oprezno objavili da je možda duša u očima.

Ian Stivenson, Medicinski univerzitet  Virdžinija, na oko 2.500 slučajeva dokazivao je da inkarnacija potoji u sećanjima male dece. Robert Lanza, profesor na Medicinskom fakultetu u Severnoj Karolini tvrdio je da fizička smrt nije konačna. Prrema teoriji biocentrizma smrt je samo iluzija koju stvara naša svest. Smrt nije konačna kao što to mi mislimo, a glavna premisa joj je da je život ishodište koje stvara svemira, a ne da svemir stvara život.
 Ruski naučnik Konstantin Korotkov, uopravnik Instituta za fiziku u Sankt Petersburgu snimao je ljudsko telo u trenutku smrti na kome se vidi da astralno telo napušta materijalno telo.

duša

Fotografija je urađena posebnom tehnikom, naprednim oblikom Kirlijanove  fotografije, što je, kako se objašnjava, fotogram pod naponom koji koristi i Ministarstvo zdravlja za dijagnostikovanje bolesti.

  Konstantin Korotkov je tvrdio da promenom naših misli menjamo i energiju u prostoru. Što dajemo – to i dobijamo.

  Mislima gradimo naš svet, govorio je, svoju realnost. Niko nam nije kriv ni vlade, moćnici, komšije, projatelji, neprijatelji, krivi smo sami. Tvorac nam je dao alat da sami pravimo svoj svet – pa iskoristimo ga.

Duša koja je snimljena, napustila je najpre trup i glavu, a zatim i srce i polne organe.

 Profesor dr Dušan Šćepanović kome je pre deceniju i po  presađeno srce mlađeg Nemca, misli da duša ne može biti u srcu.

– Duša sigurno nije u srcu – rekao mi je u jednom razgovoru.- Mislim da se nalazi u mozgu. Da je u srcu, ja bih imao tuđu dušu. Ovako, imam tuđu pumpu (srce) ali i dalje imam vlastitu dušu.  Srcu, sigurno nije. 

 Ostaje naša suština tako i dalje zagonetna, neuhvatljiva i neizreciva.

izvor Original

Vidi još: Mističan cvet i hotel

Slika Anrija Rusoa

Prijavi se za tekstove u sanduče