Dr Tomislav Terzin izučava život ali ni danas ne šta je on zapravo. Život je – velika misterija. Toliko velika da ni biolozi, pored sve moderne tehnologije – ne znaju kako je nastao.

  Tomislav Terzin, profesor molekularne biologije i biologije razvića na univerzitetu Alerta u Kanadi, koji s vremena na vreme održi niz  zanimljivih predavanja u Srbiji, o životu uopšte, kaže da se ne zna šta je veća misterija – život ili smrt. Malo veća, ipak, za njega je – život.

 – Život je zaista čudo, i  za mene lično, rođenje deteta predstavlja čudo mnogo veće nego, na primer, postojanje  super inteligencije negde u kosmosu – navodi dr Terzin.-  Znamo da sva živa bića imaju 3 neophodne stvari da bi to bila: ćelije, DNK i metabolizam. Ali, to je samo popis. To još nije život. Možemo tom popisu dodati razmnožavanje, moć komunikacije, evoluiranje i još štošta, ali opet tu nedostaje najvažnija karika. Nedostaje – duh. Duh je ta misterija koja još ne može da se reši i koja  prahu od koga smo svi sastavljeni , udahnjuje život.

dr tomislav terzin

 o Koliko se zaista i u hemijskom smislu može reći da smo sastavljeni od praha?

  – Danas nauka zna da je čovek sastavljen od potpuno istih elemenata  kao što je zemaljski prah od koga je, kako kaže biblijski tekst napravljen Adam, kome je, zatim, udahnut duh. Taj prah u koji se posle života pretvaramo i naše telo za života, imaju sve elemente iz periodnog sistema. I dok živimo, i posle kada se pretvorimo u glinu – mi imamo sličan sastav.

Metamorfoze čoveka

o Koliko se čovek tokom života menja?

-Čovek doživljava za vreme svog života metamorfoze koje ga u biološkom smislu čine potpuno novim bićem.

  Niko od nas  nije isti kao  pre tri godine. Upravo toliko vremena je potrebno da se naša materija u mekim tkivima potpuno promeni. Sedam godina je potrebno da se atomi tetiva i kostiju zamene novim. Ja, na primer,  nisam isti čovek za koga se moja supruga udala pre deset godina. Promenio sam svaku ćeliju u organizmu. Jedino su ostale nepromenjene moždane ćelije, koje nemaju mogućnost deobe. Čovek rođenjem dobije oko sto milijardi ćelija  i to je sve što će ikada imati! Moždane ćelije traju koliko i čovek. Svakog sata čovek izgubi oko 500 moždanih ćelija. Doduše, pojedine komponente moždanih ćelija se obnavljaju, tako da u nekom smislu nijedan njihov deo nije stariji od mesec dana. Dakle, koliko god nam to izgledalo čudno, ali mi smo, na ćelijskom nivou uizuzetno mladi.

biologija

  o Prema tome, mi smo besmrtni?

– Biblija nam upravo to i  govori, da je čovek zapravo stvoren da živi večno. I kada znamo da se ćelije u našem organizmu neprekidno obnavljaju onda  to uopšte nije nelogično. Čovek se biološki neprekidno obnavlja. Može da bude večito mlad, ali nedostaje još nešto, što ne znamo šta je.

 o Biblijski ljudi su živeli nekoliko stotina godina?

-Da, a sam Adam 930 godina. On, uzgred, nje imao pupak, bio je rođen iz praha, dok smo svi mi povezani u jedno, baš kroz pupak.

oNe možermo ni u smrt da proniknemo?

  – Ne znamo šta je tačno život, a  ni šta je smrt. Definicija smrti se menja  uporedo kako se menja tehnologija. Pre sto godina i danas način na koji su lekari konstatovali smrt – potpuno je drugačija. Danas čovek može da živi sa veštačkim bubregom, srcem, plućima.

pauk

o Izgleda da nam ni život nije uopšte jasan?

–  Svaki segment života na Zemlji je izvanredno čudo. Mozak, recimo, to je jedini organ koji proučava sam sabe! Futuristi koji predviđaju razvoj nauke kažu da će 2050. godine  moći da prebace kompletnu informaciju iz nečijeg mozga na hard disk. Zamislite to?! Sve što se dešava u našem mozgu biće nam dostupno!

  – A zamislite sada, s druge strane, kakvu tehnologiju ima Bog.

Planeta insekata

o Tvorac je pored čoveka stvorio beskraj drugih živih bića?

-U svetu je naučno opisano i istraženo 900.000 vrsta insekata! To je 70 posto celokupnog  života na planeti. Ovom planetom, dakle, hoda, leti, gmiže  10 milijardi milijardi insekata! 

  Da li se može reći da je ovo planeta insekata?

– Na neki način da.   Insekti su fascinantna bića. Oni prolaze kroz metamorfozu. Larva je najpre crv, pa lutka, gusenica, pa leptir. Odrasli insekti su slagalica napravljena od nepovezanih delova, slično Frankeštajnu. Voćna mušica, na primer, čudo je nad čudima. Ona samu sebe  pretvori u čorbu a onda se  pojede!  Leptir, kojih na svetu ima 160.000 vrsta, takođe. On je spolja  ugravirano telo, kao egipatska mumija, a unutra je čorba. Ja to zovem materijalizovano proročanstvo.

vilinkonjic

 

o Da li imate osećaj da se cenzurišu naučne vesti?

– Cenzura informacija se u nauci najčešće ne dešava na nivou na kome se dešava u politici. Ja se bavim prirodnim ili egzaktnim naukama. Ako pod nauku svrstamo i društvene nauke, one su mnogo osetljivije na cenzuru pošto su direktno vezane za politiku i ekonomiju. Istoriju uvek pišu pobednici i, u tom smislu, veći deo istorije koju učimo je prošao raznorazne cenzure.

Sto se tiče prirodnih nauka, lično sam imao prilike da prisustvujem dogadjaju u kome je jedno naučno otkriće imalo, i još uvek ima, potencijal da izmeni svet. Odmah su se pojavili ljudi iz senke koji su na specijalnom sastanku iza zatvorenih vrata odlučivali da li će i pod kojim uslovima to novo otkriće moći da bude primenjeno. Naravno, neću iznositi detalje o kakvom se otkriću ili o kojoj ustanovi radi. Sem toga, mnoga otkrića ukazuju da je teorija evolucije zastareo i pogrešan koncept. Takva otkrića se veoma teško probiju do javnosti zbog materijalističkog naučnog establišmenta koji blokira informacije koje nisu u skladu sa ateizmom. Treći aspekt su otkrića koja mogu da ugroze farmaceutske korporacije koje žive od naših bolesti i lekova koje nam prepisuju da redovno gutamo itd.

Tajne nauke

o Da li postoji mogućnost da je zaista pronađen lek protiv raka, ili usporavanja propadanja ćelija, ili besplatno gorivo, a da takve vesti ne dopru do društva, već ih koristi mali broj privilegovanih?

– Nije tajna da su Nikoli Tesli zapalili laboratoriju da ne bismo mogli da koristimo besplatnu bežičnu struju direktno iz atmoshere ili zemljišta. Preventivna medicina ima dovoljno znanja da drastično smanji obolevanje od raka primenom različitih preventivnih mera. To se naravno ne sprovodi, niti se ustanove koje se bave takozvanom borbom protiv raka bave time, nego se bave sakupljanjem novca za takozvana istraživanja.

buba

O  Kada zamišljate vlastiti duh posle smrti, kuda ga vidite da odlazi, ako odlazi?

– Biblija kaže da se duh vraća Bogu na čuvanje do vremena fizičkog vaskrsenja. Kažem fizičkog jer,  nažalost, većina hrišćanskih denominacija uči narod filozofiju platonizma, a ne biblijsku istinu. Ideje starogrčkog filozofa Platona imale su snažan utisak na rane crkvene mislioce koji su pod njegovim uticajem kao i pod uticajem paganskih tradicija prihvatili nebiblijsko učenje o neuništivosti duše i njenom postojanju posle smrti u nematerijalnoj formi. Biblija jednostavno uči da je smrt proces koji je suprotan stvaranju. Čovek je stvoren od zemaljskog praha (materija-energija) i duha koji dolazi od Boga. Tek u jedinstvu materije i duha čovek postaje žva duša. Znači, po biblijskom učenju smo sada žive duše. Kada umremo, prah se vraća u prah, duh odlazi Bogu na čuvanje do vaskrsenja i strašnog suda, a živa duša je ukinuta u procesu suprotnom od nastanka života. Dakle, duh se vraća Bogu na privremeno čuvanje do materijalnog vaskrsenja i strašnog suda.

Plašt iz Torina

 o Mnogo je  stvari povezano u Bibliji i biologiji.Šta vas intrgira?

– Recimo, Plašt iz Torina o kome  je 40 naučnika napisalo knjige. Taj Plašt, koji je stigao iz Male Azije, ima autentičnost koja sa naučnog stanovišta možu da se potvrdi. Što se tiče botaničara, ima stvari koje su nesporne. Plašt u koji je Isus bio umotah i sahranjen, i koji je kasnije, nekim neobjašnjivim okolnostima ostavio trag njegovog tela i lika, Vatikan je dao naučnicima na analizu pre desetak godina.

Botaničari su pronačli u tkanju lana, za koji je ustanoivljeno da datira iz perioda Hristovog, da sadrži 28 vrsta polena biljaka koje postoje samo u Izraelu. Polen svake vrste cveća je specifičan za tu vrstu i podnedblju. U Izraelu su u to vreme umrli kićen cvećem. Kruna koju je imao na glavi bila je napravljena od jedne vrste čička. Plašt iz Torina je stvar koju su naučnici najviše istraživali. Tako je ustanovljeno da su tragovi krvi na Plaštu bili na mestu gde su bili zglobovi a ne na šakama, kako se smatra u religiji. Šake nisu mogle da nose težinu razapetog tela, već zglobovi, koji su mogli.Krvna grupa Isusa Hrista bila je AB, koja u sebi sadrži i nultu, što znači da je u sebi sadržao sve krvne krupe ljudi.

dr tomislav terzin

oNapisali ste knjigu o pčelama? I ona je čudo…

– Pčela nije slučajni produkt evolucije već pažljivo dizajnirana karika u globalnom mehanizmu koja zadivljuje naučnike. Pčela je jedino živo biće na planeti, pored čoveka, koje ima misaonu komunikaciju. Poznata je i pesma grbavih kitova koji je komponuju kada se razmnožavaju, ali to nije jezik u pravom smislu, kakvog ga imaju pčele. One, na primer, imaju izvidnicu koja traži medonosna polja, i kada ih nađe, vraća se u košnicu i zajednici od oko 50.000 članova prenosi informacije i upućuju ih da krenu tamo. To radi tako što ima poseban ples. One okrenu glave u pravcu gde su našle hranu, prave osmice i pokreću rep levo – desno. Svaki okret repa označava 35 metara.

Ukoliko je pčelu na putu do košnice zaneo vetar, ona odmah u svojoj glavi izračunava taj otklon ( zbir kvadrata nad hipotenuzom jednak je kvadratima nad obe katete) i oduzima ga od puta. One donose odluke konsenzusom. Kada se roje, i krenu da traže novu kuću, nekoliko grupa izviđača pred celom zajednicom saopštava mesta koja su izabrali a onda  se 50.000 članova odlučuje. Kada cela zajednica krene da igra isti ples kao izviđači koji su informaciju doneli – predlog je prihvaćen jednoglasno.

Bumbari

 – I bumbari prave med, što je malo poznato. Ukusan je takođe. Njihova organizacija, međutim, nije tako besprekorna kao kod medonosnih pčela koje razmenjuju informacije i računaju, a nemaju mozak, već neke ganglije.

bumbari prave med

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Banka gena