Softver će podići srpsku privredu. Pisanje softfera je postalo vrlo unosno zanimanje i trenutno je najveća nada Srbije. Dejan Ilić, inženjer koji je izmislio mikrobateriju ,uspešno je prodao Stivu Džobsu , veruje da budućnost male privrede baš tu leži.

– Naši mladi stručnjaci koji su išli trbuhom za kruhom shvatili su da ne moraju da žive u inostranstvu da bi to radili- kaže Dejan Ilić. – Mogu da pišu softver i u Srbiji i da  dobro zarađuju. Poznajem jednog  mladog čoveka koji se vratio iz Holadnije gde je radio i počeo u Srbiji da pravi firmu za softver. Sada ima više miliona evra u izvozu. Softver ga je podigao.  

oVi ste retki koji vidi svetlost u privredi Srbije?

–  Ima dosta malih i srednji privrednika i koji odlično rade. Evo, pobednik od pre dve godine na konkursu za najboljeg privrednika u Srbiji, gde učestvuju ugledni privrednici je čovek koji pravi sijalice za operacione sale, konkuriše Simensu i ima desetak miliona prometa. Kad bi Srbija imala hiljadu takvih malih preduzeća s prometom od po desetak miliona evra, mi bismo bili zemlja sa ozbiljnom privredom. Onda, imamo  „Nameštaj Janković” koji ima 30 miliona evra od  izvoza nameštaja za Rusiju. Čovek pravi nameštaj i oprema hotele. Zatim, imamo privrednika kod Kraljeva koji je na naš podsticaj i nagovor počeo pre par godina da pravi gipsane panele. Te panele smo do skora  uvozili iz Madjarske.

inženjer koji je izmislio smart karticu dejan ilic

o Šta je potrebno da bi neko uspeo u biznisu?

– Prvo da definišemo šta je uspeh. Uspeh je za mene kada konstantno povećavaš svoj promet i profit i to činiš iz godine u godinu za određeni procenat, 10 do 15 procenata. Parametri uspeha variraju od industrije do industrije. U Srbiji imamo dosta novih vinarija  i za njih se uspeh meri drugačije, brojem izvezenih buteljki. Uspeh mladih koji pišu softver je fantastičan, i postao je najveći pojedinačni izvozni proizvod Srbije. Hvalili smo se malinama i kupinama od kojih ostvarujemo izvoz od 230 miliona dolara, a izvoz nam izvlači softver jer je premašio ovu cifru.

O Da li je potreban početni kapital?

– Za dobar biznis neophodno je znanje i iskustvo  kao i moć implementacije u praksi. To ne znači  da je potrebno da imate uvek brdo para. Primjer su elektroničari, inženjeri, fizičari i drugi koji to potvrdjuju u praksi. Da bi zaposlili čoveka koji npr. piše softver sa elektrotehničkog fakulteta treba mesečno izdvojiti 2.500 evra u Srbiji, a u i insotranstvu  4 do 6 puta više.

mikrobaterija je izum dejana ilica inženjera iz srbije

O Šta je potrebno da se spoji da bi neko  postao tako uspešan kao vi?

– Pojedinac da bi uspeo vani, kao stranac, ima  dosta poteškoća. To je tuđa zemlja i sve mu je problem, od jezika, kulture, načina ponašanja i ophođenja. U tom slučaju taj neko mora biti bolji najmanje 30 odsto od domaćina. Potrebna je ogromna upornost,  kreativnost, posvećenost poslu, i malo sreće. Podrazumeva se da imate određeno obrzovanje i harizmu kao i prirodni autoritet da bi se sve to pretočilo  u praktično rešenje od kojeg će neko u bližoj budućnosti imati koristi. I, treba malo sreće.

 O Šta je potrebno u marketingu da bi određeni proizvod postigao uspeh?

 – Ovde u Srbiji ljudi još razmišljaju kao u vreme socijalizma. Kažu,  napravio sam dobar proizvod i sad će to neko da mi proda. Danas je u svetu isto toliko važno napraviti dobar proizvod  kao što je važno plasirati ga na slobodno tržište.

dejan ilic covek koji je izmislio smart karticu

 O Šta učiniti da se u  Srbiji  svest privrednika promeni u tom pravcu i da je važno  prodati vlastiti proizvod, a ne samo napraviti ga?

– Naročito je važno ukazati mladima  da plasiraju sopstveni proizvod. To može da uspe samo ako se identifikuju sa tim prooizvodom  i ubede sagovornika da mu je taj proizvod  zaista neophodan  po toj ceni. To je proces koji traje ali na sopstvenom iskustvu se to najbolje uči. Tako funkcioniše moderno tržište. Najbolje je da sam proizvođač kreira potrebe tržište. To je imperativ svetske ekonomije.

  O Ali, da li to znači, da neko ko ima talenat da slika, recimo, mora da ima talenat i da prodaje? Inače, neće uspeti?

–  Da, to znači da mora svoje delo da proda. Dar je od Boga kada neko zna da dođe do novca. Novca ima svuda! Ima ga i u Srbiji, ali moraš da znaš kome da se obratiš i gde da ideš. Mi smo, mislim, razmaženi. Gledam naše seljake, sada kada nema zadruge, kada nema ko da mu da novac, oni su pogubljeni. Danas moraš na tri stranice da lepo obrazložiš  za šta ti treba novac. Tek onda možeš da ga dobiješ.A oni to neće da rade.

o Ali, kako da naš poljoprivrednik bude i proizvodjač, i mednadžer i prodavac?

– Lepo. Da se poveže sa ostalima. Kao što smo mi u smedervskom kraju povezali proizvođače jabuka. Oni sada svi prodaju jabuke jednom Rusu koji ih pošteno plaća, po unapred dogovorenoj ceni. Ali, moraš da se pomučiš, ne može samo da se sedi i ispija kafa. Mi kažemo, ono što napraviš u laboratoriji to moraš da znaš da primeniš u praksi.Ja sam posle doktorata i preuzimanja „Varte”  morao da postanemi mašinski inženjer, a uz to, posetio sam i 17 seminara za marketing i prodaju. Shvatio sam da je danas prodaja ppodjednako važna kao i proizvodnja visokokvalitetnog produkta. Nekada su prvi ljudi nemačkih fabrika bili novinari, advokati,  a sada inženjeri, tehničari. Danas vodeći ljudi velikih  firmi  rade sve, imaju  neophodno obrazovanje, iskuistvo, u prodaji, i vođenju ljudskog resursa,  kao i ppoznavanju zahteva kupaca. U tome je tajna njihovog uspeha.

izmi inženjer dejan ilić

 

 Elektromobil

–  Napravili smo tri punjača za elektromobil na teritoriji Beograda, jedan je na Zelenom vencu, drugi na Bubanj potoku, treći kod naplatne rampe na putu za Novi Sad. Te punjače može da radi Pupinov institut na Zvezdari. Ideja nam je da turista koji krene kolima iz Nemačke  može da puni svoj elektromobil u Srbiji gde god poželi.

Ideje

Ideje za svoja naučna istraživanja profesor Ilić dobija i u neposrednim intezivnim kontaktima sa vodećim svetskim proizvođačima mobilnih uređaja čije želje pretvara u finalne industrijske komponente za te uređaje, kao što su prvi lap top, prvi mobilni telefoni težine manje 200 grama, iPod, Iphone (neposredno sarađivao sa predsednikom kompanije Epl Stivom Džobsom, najvećim svetskim vizionarom novih tehnologija), Smart card, specijalna primena baterija u automobilskoj i satelitskoj industriji …

Biografija

Profesor Ilić ima 104 registrovana patenta u Evropskoj Uniji, 74  u Japanu i Koreji i 54 patenta u SAD, kao i veliki broj publikovanih radova. U naučnom radu, koji traje preko 20 godina, dosta pažnje posvećuje anorganskoj, organskoj i preparativnoj hemiji, kao i proizvodnji nano materijala. Posvećuje se razvoju mikro elektronike i primeni čipova. Ta iskustva kasnije primenjuje direktno u elektronskom dizajnu prve filmske digitalne kamere. Svoja iskustva i dostignuća iz organske hemije koristi u poboljšanju izvora svetlosti, kao i LED svetla. Za te rezultate Američka akademija za filmsku umetnost nagradila je ARRI Group, koji je predvodio prof. dr Dejan Ilić, tehničkim „Oskarom“ 2009.godine.

Karijera

Prof. dr Dejan Ilić magistrirao je u Francuskoj, a doktorat je stekao u Nemačkoj 1985.godine i u to vreme bio je najmlađi doktor nauka u bivšoj Jugoslaviji – SFRJ.  Još 1986. izabran je za docenta (za predmet elektrohemija), na Univerzitetu u Karslueu (1986-1987). Predavao je na više univerziteta, a danas je gostujući profesor na Univerzitetu u Gracu i na Univerzitetu u Beogradu.

Nemačka vlada

Kao specijalni konsultant nemačke vlade prof. dr Dejan Ilić danas predvodi naučni tim koji realizuje projekat “Elektromobiliti“: novi nanomaterijali i elektronika za akumulatore, koje će koristiti elektromobili. Cilj tog projekta, koji lično nadgleda kancelarka Angela Merkel (koju lično odlično poznaje, jer su zajedno pohađali doktorske studije), jeste da u skorijoj budućnosti, na nemačkim putevima bude milion elektromobila. Angažovan je i na proizvodnji akumulatora koje će koristiti trkački automobili Formule 1, na elektropogon. Uporedo radi i na razvoju mikrobaterija i softvera za njih, koje će se koristiti u medicini za 3 kanalni EKG, za kolonoskopiju i gastroskopiju.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Akademik Dušan Teodorović