Aleksandar Solženjicin izlečio rak gljiva čaga

Čaga gljiva ima moć, kaže ruska travarka  Jelena Fjodorvna Zajceva, da pobedi ćelije raka u ranoj fazi

Čaga gljiva raste svuda  gde ima breza  ali je  stekla slavu koja je prešla granice Rusije kada je izlečila  nobelovca Aleksandra Solženjicina od karcinoma.

 Svoje iskustvo opisao je u romanu „ Odeljenje za rak“  u kome se glavni junak,  Oleg Kostoglotov, bivši  politički kažnjenik, leči od karcinoma na  odeljenju za rak. Za ovaj roman ( i roman “ U prvom krugu”)  dobio je  Nobelovu nagradu za kniževnost.

 Uhapšen je zatim i proteran iz Rusije 1974. godine, u emigraciji živi i radi gdvadeset godina da bi se pred kraj života  vratio kući. Umro je u Moskvi 2008. godine.

 Od najteže bolesti Siženjicin se lečio u bolnici u Taškentu (nekada deo Sovjetskog saveza, sada glavni grad Uzbekistana) gde mu je odstranjen rak. Godinama posle toga, koristio je  gljivu čagu (lat. Inonotus obliquus) parazitsku gljivu koja raste na kori drveta breze. Na beloj kori breze braon, gotovo crna gljiva izgleda baš kao tumor.

 Iako raste svuda gde ima breza, najviše su je koristili stanovnici Sibira. Sam Soženjicin, kao I lekar koji mu je savetovao da je koristi, primetio je da ljudi u Sibiru, koji žive u teškim uslovma i  oskudevaju u svemu, ne oboljevaju od karcinoma. Oni svakodnevno, kao što Evropljani piju kafu, uzimaju čaj od čage.

 U stvari, čaga po izgledu, a delimično i ukusu, baš liči na kafu.

Aleksandar Solženjicin  koji je izlečio rak čaga gljiva prima orden od Vladimira Putina
Solženjicin i Putin

  Čuvena ruska travarka Jelena Fjodorovna Zajceva, koju neobično ceni ruska crkva, zbog čega je I dobila naziv manastirska travarka, navodi kako se pravilno  priprema čaga: Gljiva se ustini,na male delove, veličine nokta, a zatim se samelje u mlinu za kafu. Kada se dobije  fini prah, uzima se, u zavisnosti od potrebe, po kašičica praha koji se zatim preliva vrućom vodom, nikako  više od 60 stepeni Celzijusovih, i ostavlja da stoji pet, šest sati. Pije se u malim gutljajevima, tokom dana, tri četiri puta po pola čaše, pola sata pre jela.

 Zbog svoje snage da pobedi  najtežu bolest, čagu nazivaju kraljica gljiva. Neverovatnu moć gljiva je stekla  tako  što je crpela najbolje sokove koje je breza stvarala pokušavajući da se odbrani od parazita i istovremeno  lekovitim materijama koje je sama gljiva čaga lučila pokušavajući da opstane na kori drveta.

 U sebi sadrži odbrambene mehanizme koje su razvile i drvo i gljiva. Bogata organskim kiselinama , magnezijum, kalijumom, manganom , sastavo podstiče stvaranje enzima .

Ima i aluminijuma, gvoždja, silicijuma, kalijuma, magnezijuma, bakra, mangana, cinka, i natrijuma… Čega sve nema. I najvažnije za organizam neophodne oksalna, sirċetna i mravlja kiselina. Sve zajedno, ima moć da  učvrsti krvne sudove i čine ih elastičnim.

 Crna brezina gljiva, kako su istražili ruski naučnici, deluje snažno na  ćelije tumora u ranoj fazi. Praktično, deluje na sve vrste tumora: materice, prostate, pluća,  želuca, slezine, mozga,kao i protiv leukemije.

 Naravno, nije Solženjicin otkrio čagu. Oduvek se koristila u ruskoj narodnoj medicine. Ima zapisa iz 15. veka gde se navodi upotreba čage i spolja i iznutra. Spolja za brže zaceljivanje rana, opekotina, upala kože, dermatitisa, psorijaze i svih nepravilnosti, oralno – za gastritis, stomačni čir i zloċudne tumore.

 Legenda kaže da je veliki vojvoda Kijeva, Vladimir Vsevolodovič Monomah (1053 – 1125) uz pomoċ kaše od ove gljive, izlečen od raka donje usne.

 Od čage se danas prave ekstrakti, kreme za zglobove i protiv artritisa, koje podstiču organizam da izbacuju soli iz zglobova, tinkture i  gelovi. Najednostavniji način jeste da se ona ubere sa drveta, osuši na 50 stpeni ( ne više) i pre upotrebe samelje.

Pomoći će I onome ko se leči ali i samoj brezi koja će odahnuti od ovog lekovitog parazita.

 

Domaćin

 Čaga može da raste i na arišu, jeli ili sibirskom kedru. U tom slučaju, ona  od domaćina crpi drugačije supstance pa  je i sama drugačija. Ako je čaga sa ariša – koristi se za  lečenje tuberkuloze, nesanice i  uznemirenosti.

 Ako je na jeli – pomaže kod  plućnih bolesti i prehlada. A ako se ubere sa kedra biće od koristi  kod povišene temperature i lakšeg disanja. 

Za slične tekstove pogledajte ovde https://dijanadimitrovska.com/pomozimo-sami-sebi/

Crno zlato

Ruski travari upozoravaju da  čaga nestaje iz brezovih šuma zbog ekstremne eksploatacije. Sedamdesetih godina sa jednog hektara breze moglo je da se ubere i do 50 kilograma  čage, a danas, kako upozorava   čuvena travarka Jelena Fjodorvna Zajceva, koju nazivaju i manastirska tavarka – tek kilogram, najviše dva.  

close
Slika Anrija Rusoa

Želite tekstove?

Prijavite se da biste dobijali najnovije tekstove u vaše sanduče.

Ne šaljem neželjenu poštu. Uvek možete da se odjavite.

Slika Anrija Rusoa

Želite tekstove?

Prijavite se da biste dobijali najnovije tekstove u vaše sanduče.

Ne šaljem neželjenu poštu. Uvek možete da se odjavite.