Zamislite osunčanu livadu po kojoj bezbrižno pasu ovce, zuje vredne pčelice i preleću ptice; zamislite usred te livade prirodno jezerce i čamac na njemu, u pozadini šumu koja miriše na život i zamislite usred svega toga – manastir i crkvu. To je čuveni manastir Kaona.
Zemaljsko i nebesko carstvo u jednom. Nije samo zbog te lepote iznutra i spolja poseban manastir Kaona, u blizini Šapca.
Jedan od najlepših manastira u Srbiji vezan je neraskidivim nitima za narod i srpsku istoriju i to za one njene najvažnije i najdramatičnije delove – koji se nikada ne zaboravljaju, kao što je Kosovska bitka.
Jedna legenda kaže da je manastir nastao posle krvave bitke 1389. godine u kojoj je izginuo cvet srpske države. Očajne žene koje nisu dočekale svoje junake, izgradile su manastir za pokoj njihovih duša, koji je, kažu, baš zbog toga takve i tolike lepote. Da slavi kosovske junake koji su od tada u carstvu nebeskom.
Tako lep, skladan, i savršen, opstao je do današnjih dana uprkos strašnim nevoljama.
– Rušen je i paljen, Turci su po vekovnoj tradiciji grebali freskama i ikonama oči, ali se dizao iz pepela – kaže iguman manastira Kaona, arhimandrit Filimon.
Po drugom predanju, njegov nastanak vezuje se za Miloša Obilića. Junaka koga je naorod najviše opevao, dao mu karakteristike nadljudskog bića i atribute zmaja. Toliko ga je voleo, poštovao i veličao njegovo junaštvo. Ali, pored toga, kako narodno predanje kazuje, Obilić je poštovan i zbog toga što je bio dobar brat.
Kada je bilo odlučeno da se dve vojske, srpska turska , sudare na Kosovu ravnom, sestre Miloša Obilića – Ikonija i Vida- želele su da krenu sa njim. Ali, brat ih je prevario i kada su zaspale, on je već bio daleko. Do njih je kasnije stigla samo tužna vest da je stradao na Kosovu a neutešne sestre, podigle su manastir.
Nord kazuje i drugo, slično predanje po kome su Miloš Obilić, i dve sestre, krenuli na Kosovo, da su se zaustavili , da je Ikonija otišla po vodu, donela je i rekla bratu da je videla konja neosledanog.
Miloš je to protumačio kao znak da se tu gradi manastir. Rerkao joj je: „Sestro, bogatstva imamo, gradi crkvu a kada se vratim sa Kosova, ja ću ti pomoći“.
Još jedno predanje govori narod u šabačkom kraju, koje je takođe vezano za Miloša Obilića i njegovu sestru, ali se ne kaže kako se ona zvala. Pre Kosovskog boja Miloš je hteo na sigurnom mestu da ostavi sestru. Miloš je živeo u selu podno Cera, pa je mesto gde je danas Kaona, izabrao da se podigne crkva i da tu smesti sestru. Neimarima je dao zadatak da sagrade tako lepu crkvu kao što je lepa njegova sestra.
Manastir Kaona je jedan od najlepših u Srbiji, i može se samo zamisliti koliko je Miloševa sestra bila lepa.
Ako bi se sagledavala istorija s početka i kraja, manastir Kaona bi bio u centru zbivanja. Mnogo važnih događaja dešavalo se oko njega i u njemu.
– Na mestu gde je danas manastir -kaže iguman Filimon – bila je prva bolnica u šabačkom kraju, kasarna, a nedaleko je i Stepa Stepanović komandovao Cerskom bitkom.
Pamti istorija svakakva čudesa ali je retko bivalo da su kaluđeri bili vojnici. Tokom Prvog srpskog ustanka bratstvo manastira borilo se ravnopravno sa srpskim vojnicima. Sam manstir je bio bolnica. U crkvi je čuvano oružje, služba se obavljala u jednoj od soba.
Opstala je lepota i duhovnost kroz istoriju ovog mnogo mnučenog manastira. Zbog svoje sudbine, manastir je posvećen nebeskom vojvodi arhanđelu Mihailu.
Vremenom postao je prvi manastir u Srbiji koji je dobio svoju krstionicu i pećinu koja predstavlja mesto Isusovog rođenja.
– Imamo prvu krstionicu koja je u obliku kruga – govori iguman Filimon. – Po ugledu na prve hrišćanske crkve koje su kružne. Ova naša krstionica je specifična po tome što je u nju ugrađen kamen koji je donet sa svih strana, jedan iz Hilendara, drugi iz Žiče i tako dalje. U njoj obavljamo krštenja kako treba. Krštenje je važan čin. Danas se ljudi formalno krste. Ali zaboravljaju da je to stupanje u svetu zajednicu. To nije privatni, individualan čin.
Manastir Kaona uređen je tako pedantno i marljivo da mogu da mu pozavide mnogi domaćini. Iguman Filimon i malo bratstvo monaha, baš su se potrudili da bude ne samo nebeski nego i zermaljski raj.
To znači mnogo truda i istrajnosti da se održavaju hektari i hektari livada koje se leti neprekidno kose, da se sakuplja med i brine o pčelama, da se bere voće i da se uz sve to prave domaći, manastirski proizvodi.
Pravi se kaonska ljuta rakija, slatka višnjevača, pa viljemovka, dunjevača, kaonska orahovača puna joda. Probali smo ovde kupinovo vino i voćni sirup od aronije. A za kući, poneli smo teglu meda, livadskog kaonskog i reči igumana Filimona: Bog je ljubav, Bog je svuda.
Manastir Gornjak i knez Lazar kroz istoriju putuju- zajedno. Legenda kaže da je sveti Grigorije zamolio reku da utihne da bi čuo šta govori knez Lazar, zbog čega je Mlava na tom mestu tako tiha. Da nije bilo časnog kneza Lazara ne bi bilo ni manastira. Naš vrli knez koji je vladao tim krajem, voleo je da lovi u brdima oko Mlave i jednom prilikom je s druge strane reke ugledao isposnika Grigorija.
Pozdravio ga je preko hučne Mlave ali isposnik nije čuo šta je govorio. Knez je opet nešto rekao, ali je reka i te reči odnela niz vodu. Sveti Grigorije je onda zamolio reku:
„Ćuti, Mlavo, ti se sledi da sa carem reč besedim.”
Otada Mlava tu teče tiho da je niko ne može čuti. Nepomična kao slika. Kao voda koju je tišina omađijala.
Knez Lazar dao je potom da se sagradi 1378. godine crkva na tom mestu u koju će kasnije čuvati mošti svetog Grigorija. Poklonio je manastiru barjak cara Dušana, putir od zlata i zvono i mnoge druge stvari koje su vremenom nestale.
Dušanov barjak je Miloš Obrenović uzeo od monaha, ali ga je zatim vratio, da bi ga monasi na kraju poklonili njegovom sinu Mihailu Obrenoviću. U Prvom svetskom ratu bugarski vojnici odneli su zlatni putir koji je knez Lazar poklonio manastiru pa čak i manastirska zvona. Grigorijeve mošti, koje se nalaze u manastirskoj crkvi, nosili su monasi, bežeći od Turaka da bi se konačno, kada su nevolje prošle, upokojile u miru u Gornjaku. Nosili su i brojne vredne knjige koje su i danas po nekih fruškogorskim manastirima.
Legenda o Mlavi i knezu Lazaru zapisana je u crkvenim knjigama kao i sam stih svetog Grigorija, ali narod u ovom kraju ispreda još jednu legendu.
Ona je tužna kao i sam događaj koji se zbio na Vidovdan 1389. godine na Kosovu polju. Legenda kaže da je glasnik na tom mestu objavio narodu vest da je srpska vojska izgubila bitku na Kosovu polju. Kada je to izgovorio sve je zamrlo, čak se i Mlava umirila i od tuge zaćutala. To mesto dobilo je naziv Tišina.
Prekrasan manastir sa crkvom Izgrađen na nepristupačnom mestu, sakriven od očiju Turaka , u udubljenju između stena, u klisuri Ždrelo, između Homoljskih i Gornjačkih planina, na obali prelepe Mlave. Moćan, čvrst, deluje neuništivo kao i stene iz kojih je iznikao. Sa neobičnim imenom koje je dobio po vetru gornjaku koji duva dolinom Mlave.
Ugledan i poštovan, voljen kao i sam knez Lazar, manastir je mnogo stradao. Njegova istorija zaprvao je istorija rušenja i podizanja.
Rušili su ga Turci nebrojeno puta, goreo je u vatri, nevreme je brisalo sa zidova freske i lik kneza Lazara koji je bio živopisan. Turci su zatim skinuli i olovni krov sa bogomolje. Ali, mit o knezu Lazaru nije nestao. Palili su ga i Nemci tokom Drugog svetskog rata, kada su u logor odveli i igumana Mandarija.
Ali, kao da je sam knez čuvao manastir koji je iznova i iznova podizan. Današnje freske potiču iz 18. i 19. veka i među njima i čuvena freska kneza Lazara u crvenoj odeždi.
Osakaćen, ranjen i sa brojnim ožiljcima iz minulih epoha, novi mirniji život su mu udahnule monahinje. Pedesetih godina prošlog veka došlo je sestrinstvo u Gornjak i igumanija Melanija sa monahinjama golim rukama su obijale zazidane freske. Kada se igumanija Melanija upokojila, nasledila ju je Veronika. Danas je to predivan manstir koji pohodi reka ljudi. U mestu Tišina čuje se ljudski žamor, nasuprot nazivu.
Zatvor
Tokom 19. veka manastir Gornjak je korišćen kao sanatorijum za umobolne, zatim je bio zatvor za sveštena lica koje je sud tadašnje države osuđivao na tzv. vremenske kazne. Po jednoj takvoj presudi iz 1821. godine Milosav Radosavljević je zbog ubistva bio prikovan uza zid manastirske sobe.
Narod dolazi neprekidno po lekovitu vodu. Iza manastira niz stene se sliva lekovita voda i to posebno, kažu, oko Đurđevdana . Narod tu vodu sakuplja kašikama, verujući da leči, posebno oči.
-Lekovite vode ima uvek, nije samo oko Đurđevdana – kaže igumanija Veronika. – Mi verujemo da su to suze svetog Grigorija. Leče razne bolesti, posebno očne.
Sestrinstvo Gornjaka ne sedi skrštenih ruku. Obrađuju se bašte i sadi povrće, cveće, lekovito bilje. Monahinje prave čuveni homoljski med, za koji se takođe veruje da je lekovit.Ako je voda lekovita i priroda, onda je i med pčela koje tu sakupljaju polen – lekovit.
Koliko je poseban homoljski med govori podatak da je upravo on postao prvi brendirani med iz Srbije sa zaštićenim geografskim poreklom.
Ako se u Gornjaku ne zasladite medom i na okrepite hladom izvorskom vodom – računa se da tamo niste ni bili.
Manastir Fenek zbog legende nema mira. Malo – malo pa se čuje da su lopovi opet kopali oko crkve i unutra. Sve to zbog legende koja se i danas prenosi.
U ovom kraju lovci i danas pričaju da je Karađorđe u oltaru crkve zakopao silno blago. To raspiruje maštu i i oštri pohlepu lovaca na blago.
Osnova za tu priču nema, ali istorijskih podataka da su tu bili ustanici–ima.
Za vreme Prvog srpskog ustanka u Feneku je kratko boravio vožd Karađorđe o čemu postoji natpis na ploči u zidu crkve. Bili su tu i drugi ustanici zbog čega se veruje da „mora biti da ima nekog zlata“.
Priče su priče i za pričanje, kažu monasi i dodaju da je manastir poznat i po tome što su se u njemu 1788. godine sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif.
Dok je manastir bio ženski, lopovi su češće upadali tražeći zlato. Jendom su čak ušli u crkvu i kopali ispod časne trpeze, verujući da tu nečega ima. Monahinje su zanemele kada su ujutru videle rovove po crkvi, kao krtičnjake.
Ali, od kako je u manastir došlo bratstvo, a zbilo se to 2006. godine, kada je nekoliko monaha došlo sa Kosova i Metohije, lopovi su se primirili.
– Manastir danas ima 6 monaha i isto toliko iskušenika – kaže arhimandrit Makarije koji je u Fenek uveo jednu lepu naviku da se održava liturgija svaki dan, kao u Dečanima na Kosovu.
Na tim svakodnevni liturgijama nema naroda, ali je zato nedeljom puno. Možda, nijedan manastir u Srbiji nema toliko ljudi na nedeljnoj liturgiji koliko se okupi u Feneku. Dođe tu i staro i mlado, i po suncu i po kiši, i po magli i snegu. Kada se slavi manastirska slava Sveta Petka – Fenek je prepun.
U Feneku se kao velika svetinja čuva i čestica moštiju svete Petke čije se netruležno telo nalazi u rumunskom gradu Jašiju. Slavi se 27. oktobra, jer se veruje da su u manastiru počivale mošti ove svetiteljke iz Epivata koja se upokojila u 11. veku.
Zbog toga je Angelina Branković u manastiru podigla kapelu gde se i danas nalazi bunar sa lekovitom vodom za koju narod veruje da isceljuje razne bolesti
Kada je Fenek 2006. godine postao muški, bratstvo okrenulo pravljenju ikona, a postao je poznat po vinu i rakiji.
Pošto na manastirkom imanju raste dobra šljiva, peče se isto tako dobra rakija. Pravi se i slatko, džemovi, ima meda.
-Zapravo – kaže arhimandrit Makarije – manastir pokušava da bude ekonomsko imanje. Da u okivru imanja proizvodimo sve što nam je protrebno. Tako smo započeli posao sa plastenicima u kojima raste salata, krastavac i drugo povrće.
Istorija
Manastir Fenek – na mađarskom ta reč znači dno, a ima teorija da naziv potiče od mitske ptice feniks- prvi put se pominje u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. godine. Tokom Otomanske imperije bio je mesto gde se okupljala srpska vlastela.
Manastir je zadužbina Brankovića. Po arhitekturi pripada grupi fruškogorskih manastira iako nije na Fruškoj Gori, već u blizini Surčina, blizu Beograda. Građen je po projektu češkog arhitetke zbog čega i ima dosta elemenata austrijskog baroka. Stradao je tokom Prvo i Drugog svetskog rata skoro do temelja, ostao je autentičan samo ikonostas.
Pre Drugog svetskog rata manastir je imao 600 hektara zemlje! Nacionalizovano je skoro sve. Manastiru je ostalo desetak hektara koje danas monasi obrađuju i na njemu uzgajaju gotovo sve što im je potrebno.
Pre desetak godina zasađeni su tu i vinogradi sa sortama „cabernet saugvinon“,“merlot“,“pinot noir“ . Vina iz manastirske riznice sada su već čuvena.
Vredne ruke monaške proizvode u Feneku i brojne lekovitite preparate. Biljna radionica pravi od lekovitog bilja tinkture, meleme, razne čajeve i lekovito bilje u medu i sirćetu – kao specijalitet manastira.
Nema čega nema od voća, povrća, meda, vina pa čak monasi neguju i stare divlje sorte kestena. Od kestena se pravi i čuveni melem za kosti i zglobove. A na proleće, kad kesten cveta njegov se miris vije visoko, visoko, do nebeskih granica.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
