Manastir Gradac, sve u znaku kraljice koje nema

Manastir Gradac, sve u znaku kraljice koje nema

Ne zna mu se tačna godina izgradnje, na crkvi ne piše ko je ktitor, u skrivnici nije bilo osnivačke povelje, a opet – o manastiru Gradac sve ostalo se zna. Ne zahvaljujući predanju, kakav je slučaj za većinu srednjovekovnih starina. Već zahvaljujući pisanoj reči.
Te reči je zapisao arhiepsikopu Danilo II u “Žitijama kraljice Jelene” koje je nastalo između 1317. i 1324. godine – u vreme kada je i Jelena Nemanjić, žena kralja Uroša I živela. To su jedine žitije posvećene nekoj ženi u srpskoj istoriji. Prevedene su na savremeni srpski jezik, dostupne su svima koji žele da osete duh srednjovekovne Srbije.


Jedan od najlepših manastira u Srbiji, Gradac građen je u kosmopolitskom duhu.
Arhiepiskop piše:,, Zapovedila je da se sakupe svi narodi njezine države, i kada je to učinila, izabrala je od njih najbolje umetnike, hoteći da podignu predivno zdanje toga hrama, mnogo i nebrojeno zlato neštedice dajući svima radnicima… kao mudri i razumni stroitelj.“


Gradac su tako gradili, pod nadzorom kraljice, graditelji iz Primorja, zbog čega putnik namernik koji pristigne ovde može da se zbuni i pomisli da je negde na obali Jadranskog mora, s ove ili s one strane, u Baru ili na Siciliji, recimo.

-Uspela je srpska kraljica da uspešno sjedini graditeljstvo istoka i zapada, u profinjenu jedinstvenu strukturu nemanjićkog tipa – kaže nam igumanija Nina, koja, kao i ostale monahinje odlično poznaje žitije Jelene Anžujske.

Sestrinstvo manastira Gradac tradicionalno se bavi freskoslikarstvom, zbog čega uvek među monahinjama ima onih sa likovnom akademijom.Njihove freske su nežnih boja i posebne finoće. Bave se i izradom veza, a čarape veselih boja prava su atrakcija.

Dosta se zna o kraljici ali, opet, ne zna se odakle je došla kada se udala za kralja Uroša I Nemanjića , sredinom 13 veka. Arhiepiskop Danilo bio je njen savremenik i navodi da je bila ,,fruškog“ (francuskog) porekla, da je kći slavnih roditelja koji su je udali za srpskog kralja. U 17. veku patrijarh Pajsije, pisac Žitija cara Uroša, naziva Jelenu kćerkom francuskog kralja, a u srpskoj istoriografiji 19. i 20. veka smatralo se da ona potiče iz francuske vladarske loze Anžujaca. O tome svedoči njena prepiska sa sicilijskim vladarima, Karlom I i Karlom II Anžujskim, u kojoj je oslovljena kao ,,najdraža rođaka“. Uglavnom, naučnici tek treba da odgonetnu odakle je došla. Arhiepiskog je u Žitijama detaljno opisao kraljicu, njenu narav, ljubav prema Bogu i pravoslavlju, samu crkvu koja je bila izrađena od sige i omalterisana belim malterom, sa prozorskim okvirima od belog mermera, veličanstvenim ulaznim i unutrašnjim portalima visoke umetničke vrednosti.

manastir gradac krije tajnu


Da nije bilo Turaka i osvajanja, ostala bi takva do današnjih dana. Ali rušena je nemilosrdno.
Posle smrti ktitorke, 8.februara 1314. godine, manastir je bio pun monaha, o čemu svedoče brojne nadgrobne ploče iz ovog perioda. Turci su ga opustošili, ali ga monasi nisu napuštali sve do 16. veka kada mu stavljaju olovni krov, iguman Stefan i jeromonah Pajsije iz Đurđevih stupova. Ali opet strada, kako je zapisao mitropolit Visarion, do temelja.
Ne zna se šta se dešavalo sa crkvom u 17. i 18. veku. Poslednje rušenje kada su Turci skinuli olovni krov – bilo je kobno. Urušen, propadao je polako, sve dok država nije naložila konzerviranje (1948) i arheološka iskopavanja ( 1962) a zatim i kompletnu obnovu koja je završena 1975. godine.
Danas, kao i celo vreme svoje duge istorije, voljen je i radostan manastir Gradac, u srcu Srbije, na obroncima prelepe planine Golije koja se prostrla između tri grada Ivanjice, Novog Pazara i Raške i na svaki se pruža, čini se, podjednako, dajući po deo sebe. Svake godine manastir Gradac je domaćin manifestacije „ Putevima kraljice Jelene“ . Narod igra i peva, gleda umetničke radove, raduje se manastiru iz 13. veka i klanja se duhu kraljice, ne dozvoljavajući da priča o kraljici nestane.


Poklonili bi se i njenim moštima, ali, nažalost – nema ih.
Slučaj je hteo da se tri godine posle smrti ( umrla je 8. februara 1314) u snu javila monahu i naložila mu da je izvade iz groba. Ustanovljeno je da je njeno telo neraspadnuto zbog čega je proglašena sveticom. Ali kada su Turci nadirali, mošti srpske kraljice su sakrivene kao najveća svetinja. Urađeno je tzo tako temeljno i brižno da se nikada više nije saznalo gde su.

Dijana Dimitrovska

arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor filozof gitara glumac glumica herceg novi hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla pacijenti pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka sloveni srbi umetnost virusi zemun zlato čovek


Mirko Ostojić: U disanju je božanska moć

Mirko Ostojić: U disanju je božanska moć

 Mirko Ostojić je stručnjak za disanje koji nas uči kako da dišemo. Pa, zar je moguće pogešno disati, pitate se? Da, itekako. Disanje je za većinu ljudi tolika nepoznanica da se većina zaprepasti kada sazna da zapravo ne ume pravilno da diše!  Mirko Ostojić, autor knjige „Umeće disanja“, stručnjak za disanje ali i ninđucu majstor( veština koja obuhvata sve aspekte borbe) kaže da  u  suštini malo ljudi zna pravilno da diše!

-O disanju se mora učiti – kaže Mirko Ostojić, naš stručnjak za disanje.- Ne samo obični ljudi, već i lekari bi trebalo da prouče sve bitne mehanizme procesa respiracije da bi mogli da pomognu pacijentima, jer u  praksi to ne znaju kako da sprovedu.

O Zašto većina ljudi pogrešno diše?

-Jednostavno, ne nauče, ili nema ko da ih poduči a kada pogrešno nauče teško je da zamene negativan obrazac pozitivnim.

mirko ostojić

O Zar majka priroda nije uredila sve da „radi“ onako kako je najbolje, pa i samo disanje_?

-Sličan pojam je kako ljudi razumeju Boga. Po meni, ništa ne bi trebalo činiti bez pomisli na Tvorca, i siguran sam da tako većina negde oseća, misli i želi. Ali, pogledajte na drugoj strani koliko se neprekidno kroz istoriju čini najstrašnijih zločina „u ime Boga“. Priroda nam je sve dala, ali nemojte se samo vezivati za planetu Zemlju, odnosno za planetu u sadašnjem trenutku. Šansa nam je data, ali se loše odnosimo prema prirodi. Svakako, neznanje treba ukloniti. U petom poglavlju svoje knjige pružio sam rezultate radova profesora Majne na ovu temu, koja se svodi da na činjenicu da se evolucija Zemljine atmosfere izuzetno menjala od nastanka sisara sa prvim ljudskim „pra-plućima“. Ćelijsko okruženje se nije promenilo, a atmosfera jeste. Celokupan zadatak disajnog sistema je da obezbedi upravo te uslove.

O Respiratori su nas naučili da  previše kiseonika može i da ubije… Koji je najbolji odnos  kiseonika u vazduhu  koji nam je potreban?

-Kiseonik, u čistom stanju, je otrov za organizam. Ista tvrdnja važi i za ugljen-dioksid. Jedino se polazne tačke razlikuju, ali bez ova dva gasa (naravno tu se uključuje kasnije i azot-monoksid) nema procesa respiracije! Deklasifkacijom podataka vojnih službi dobijeni su identični rezultati o optimalnoj smeši gasova koji se koriste za posade u podmornicama i sličnim mestima sa autonomnim sistemima obezbeđivanja vitalnih gasova. Odnos je 10 odsto kiseonika i 2 odsto ugljen-dioksida.

O Kojom ritmikom bi trebalo da dišemo?

-U knjizi „ Umeće disanja“ izveo sam orignalnu muskularnu jednačinu disanja koja daje kompletan uvid u ovaj problem. Ukratko, u snu i u neaktivnim fazama trebalo bi disati  6l vazduha u minutu ( za osobu 75 kg mase), to je medicinska norma, a ovo se čak može spuštati i niže, sa brojnim koristima.
Sa porastom napora progresivno se povećava intenzitet disanja, odnosno minutni volumen.

mirko ostojić nas uči kako da dišemo

O Zašto ne treba udisati na usta?

-Medicinska fiziologija zna jako dobro ovu problematiku. Mi bi,naravno, trebalo da udišemo  što čistiji vazduh, obogaćen negativnim jonima. Pre nego što stigne u alveole,  gde počinje transport kiseonika, neophodno je kondicioniranje vazduha: njegovo prečišćavanje od raznih sitnih čestica, zagrevanje, ovlaživanje. Disanjem na usta se ovaj proces narušava. Dodatno, disanjem na usta se utire put ka lakom ulasku u hiperventilaciju, a ona je pritajeni neprijatelj o kome moderni čovek uglavnom ne zna apsolutno ništa! To bi trebalo da se uči od malih nogu, jer je okidač svih genetskih predispozicija! Trebalo bi pri izuzetno velikim naporima izdisati na usta.

O Da li  ljudi na visokim planinama duže žive?

-Koliko ja znam odgovor je da, a po logici stvar trebalo bi da bude obrnuto. Jedina prednost života na visinama  je povećana koncentracija ugljen-dioksida, a smanjena kiseonika.

O Da li verujete ili znate da jogiji mogu da zaustave disanje?

-Ja to mogu, dakle, mogu i oni kojima  nisam do kolena. Suštinsko pitanje joge je samadi, a autoriteti navode  da je to moguće savladati na nekoliko načina. Jedan od njih je i disanje.  Oko 99,9 odsto joga škola na Balkanu, zapravo, potiče od Swami Šivanande (a mnogi to ne znaju). Pored što je bio veliki jogin, on je završio i klasičnu medicinu. U svojim spisima navodi…“onaj koji može načiniti Bahir kumbhaku 12 sekundi (zadržavanje daha posle spontanog izdisaja) dostiže pratjaharu (povlačenje čula) – čula te osobe su pod kontrolom. Onaj koji može to učiniti tokom 12 x 12 sekundi, tj. 144 sekundi sigurno dostiže daranu – koncentraciju. Onaj koji to može učiniti tokom 12 x 12 x 12 = 1728 sekundi sigurno dostiže samadi!“

O Da li je disanje vezano za tajnu božanskog?

-Majstori svih tradicija kažu da je kontakt sa bogom jedino moguć kroz suptilni mir, duboko unutar nas samih. Dah je fizička manifestacija toga i ne postoji ništa bliže na fizičkom planu. Ogromna moć se tu krije.

mirko ostojić

O Zašto je bolje disati plitko, kako podučavate, a ne duboko?

-Naš glavni cilj treba da bude izbegavanje hiperventilacije. Ako to činimo, dolaze vrhunski rezultati u sportu, različitim fizičkim aktivnostima, što u krajnjoj liniji produžava život, a naročito podiže kvalitet života. Stvar koja se ovde lako prenebregava je održavanje optimuma nervnog sistema. Zato je neophodno u jednom vremenskom periodu imati mentora koji će vas provesti kroz ovo znanje na praktičnom nivou.

O Zašto ne treba spavati na leđima? Kako treba spavati?

-Kada se spava na leđima najlakše se  zapadne u hiperventilacijski sindrom, naročito u jutarnjim časovima. Zdrave navike spavanje su apsolutno broj jedan stvar kada je pravilno disanje u pitanju. Ima ih veći broj, ali su izbegavanje spavanja na leđima, tvrd jastuk i krevet, izbegavanje utopljavanja i izležavanje.

O Pozitivni i negativni  joni u  vazduhu: šta oni znače za naš organizam i zdravlje?

-Profesor Dejan  Raković je dosta pisao o ovoj temi. Negativni joni su blagotvorni na ljudski organizam, pozitivni nas strašno umaraju i čine brojne negativne stvari.

O Kako se spasavati od zagađenog vazduha?

-Planetu čeka velika revolucija. Ili će većina, koja je po meni u svim narodima čestita i gleda svoja posla, oduvati marvu koja je uglavnom na vlasti svuda, ili će nas priroda zbrisati sa ove planete. Na individualnom nivou gledajte da provodite što više vremena van gradova, u šumama, pored reka, mora. Za hemtreilse predložite vi nešto bolje.

O Koje su posledice zagađenog vazduha po naše zdravlje?

-Ima nekoliko vrsta zagađenosti vazduha. Pored hemijskog sadržaja i elektrosmoga, postoji i efekat smanjene insolacije, što dovodi do smanjenja vitamina D u organizmu i opšteg pada imuniteta.

O Gde je u Srbiji najbolji vazduh?

-Istočna Srbija je sada možda najočuvanija. Svaka banja je rajsko mesto. Što dalje od ljudi to bolje, a opet svaki čovek je brat.

                             Dijana Dimitrovska

 

arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor filozof gitara glumac glumica herceg novi hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla pacijenti pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka sloveni srbi umetnost virusi zemun zlato čovek