Mario Leone Bralić, fotograf, šokiran izgledom žena

Mario Leone Bralić, fotograf, šokiran izgledom žena

Mario Leone Bralić, fotograf sa hiljadu priča, krstari svetom već 40 godina tražeći izgubljene emocije. Traži ih u pogledu Tajlanđanke, u grivi lava, u listu palme, u kapi afričke kiše ili šari puža. On traga za tom emocijom koju hvata i stavlja u ram iz kojeg ona zrači, čineći ono što je uslikano – živim.

 – Estetika je moj najbolji prijatelj – kažeMario Leone Bralić fotograf sa ogromnim iskustvom.-  Ja tragam za tom lepotom i ako iz nje izbija energija, to je to. Ako uspem da otkrijem energetsko zračenje iz nekog čoveka, životinje, biljke, ili stvari, krajolika, ja imam interakciju sa tim i pravim dobre fotografije koje i posle  sto godina mogu da isijavaju tu energiju.

O Šta ne fotografišete nikada?

-Ne beležim rat, smrt, mržnju, nasilje… Prošao sam  mnogo ratova, logora, video sam nesreću i znam da bih fotografisanjem  toga  otvarao nova i nova vrata. Zato ignorišem. Beležim  lepe stvari koje se dogode, pa i  u tom zlu.

O Ne privlači vas umetnost šoka?

-Ne, to što radi Marina Abramović i slično ne. Tele prepolovljeno, s jedne strane je lepo, s druge ružno. Mene to ne interesuje. Mene interesuje emocija, ljudska, životinjska, pejzaž. Interesuje me ta lepota koju vidim u Švajcarskoj, na primer,  koja je toliko nestvarna da boli. A ti ne možeš da je preneseš.

O Poslednjih godina sve je više fotografa, a sve manje dobrih fotografija.

-To što gledamo na fejsbuku, instagramu i drugim mrežama, te grozne selfije i nameštene fotografije ljudi su otpad. One traju koliko i par sekundi nameštanja i foliranja glavnih glumaca da su srećni, veseli, radosni itd. Te žene, ustvari, glume. Čim se nešto udaljava od istine – nema vrednost.

O Da li je time što svako danas „pravi fotografiju“ ona izgubila šarm i umetničku crtu?

– Možda je ružno što ću ovo ispričati, ali pod utiskom sam.  Bio sama nedavno na važnom prijemu. Bio sam šokiran kako pojedine žene izgledaju.  To su bile uglavnom previše našminkane, izoperisane a i neadekvatnog ponašanja, žene koje su se neprestano fotografisale i glumile sreću od dve sekunde.  Pokupio sam se  i na izlazu naletim na dve gospođe od kojih je jedna, eleganta, okupana, pristojna, dostojanstvena! Priđem i zahvalim se toj elegantnoj dami što je u skladu sa sobom i drugačija od svih onih.

O Da li je oduvek umetnička fotografija bila  usamljena?

-Jeste. Na neki način. Ja sam u početku svoje karijere, pošto sam završio i magistrirao u Nemačkoj – snimao umetničke fotografije. Ali i tada je to bilo ono što je retko kome trebalo. Od toga nije moglo da se živi, pa sam radio modu i kreaciju, a za svoju dušu umetničke fotografije.

O  Šta je potebno da bi neko bio dobar fotograf?

-Prvo, dobro oko, moć zapažanja. Mora da voli sredinu u kojoj živi, bilo gde, u ulici, ili na Tajlandu. Da primećuje. Evo kroz primer. Nas troje smo sedeli na Zanzibaru i gledali kako pristaje jahta. Iz broda su izašli visoki Sicilijanac sa zlatnim naočarima „ray ban“ , lepo građena devojka u belom kupaćem kostimu i jedan mali Italijan, u papučama. Ja sam ih pažljivo posmatrao i znao sam ko je ko, moji prijatleji nisu bili usredotočeni i nisu znali to da prepoznaju. Gazda je bio onaj najmanje ugledan, ostali su radili za  njega. Takve stvari moraš da prepoznaješ. Odnose među ljudima, lepotu, svetlo, a onda i tvog drugara, fotoaparat sa kojim radiš.

O Da li svuda u svetu žene izgledju tako „univerzalno veštački“ kao kod nas?

-Ima svuda toga, i na istoku, i u Africi, svuda. Zapadna civilizacija je napravila model, reprogramirnje ljudi. I oni postaju svi isti. Da ne pričam da je to vrsta mode jer ljudi žele da pripadaju nekom pokretu. To u stvari ubija i ženu i muškarca.

O Angažovani ste na humanitarnom polju, ali na specifičan način pomažete ljudima?

-Pomažem tako što omogućim nekome da zaradi. Na primer, pošto sam vezan za Zanzibar i Tanzaniju, video sam da Masajima treba voda koju nemaju u staništima. Onda slušam njihovu muziku koju niko na planeti nema. Kupio sam snimač, otišao tamo, ali pošto oni to izvode samo za određene rituale morao sam da čekam četiri godine da to sve sklopim i uradim. To je fascinantno, oni pevaju, skaču, samo udah i izdah, bez instrumenata. Kažem to našem muzičaru  Dušanu Bezuhi i mi nasnimimo kompilaciju. Te diskove odneo sam i  dao Masajima da ih prodaju i tako zarađuju.

 O Kako ste upoznali Masaije?

-U Zanzibaru su turistička atrakcija a ja tamo idem već 14 godina. Lepi, visoki, dostojanstveni,kulturni i opasni su sluhisti. Oni su u stanju da mi reprodukuju ruski koji su čuli u prolazu. Zbog kolonije Italijana, Engleza i Nemaca znaju te jezike perfektno.

O Da li ste vi naučili njihov jezik?

-Ne, oni imaju jezik koji niko ne sme da zna ko nije „Ma“. „Ma“ su Masai narod i nemaju pismo.

O Zašto su posebni Masaji?

-Zato što su nematerijalna civilizacija.

O Šta je neobično kod njih?

-Oni su drugi svet, druga planeta. Sve znaju šta se dešava ali se drže svoga. Kod Masaija su najvažnija  deca, pa krave i na trećem mestu žena.  A kad neko umre niko ga ne pamti, ne priča o njemu, niti ga spominje. Ostavio je decu i to je važno.

mario bralić

O Postali ste član Masaji naroda?

-Da, usvojio me je njihov poglavica jer kod Masaija važi pravilo da niko ne treba da bude bez roditelja, a meni je otac u to vreme umro. Morao sam i da se dokažem, ali i da prođem neke njihove inicijacije o kojima ne bih baš pričao. Živeo sam sa njima,zapravo, pola godine u rodnom Zemunu, pola godine u Zanzibaru. Nikada nisam dobio malariju, sigurno zbog toga što sam koristio biljke koje koriste i oni. Zapravo, sve sam radio što i oni.

O Šta ste naučili od Masaija?

-Naučio sam da budem ono što jesam. Oni za nas kažu da jedno radimo, drugo govorimo, treće mislimo i da ne znamo ni šta smo, ni ko smo. Masaji nikada ne lažu, po cenu života, ne kradu, i poštuju ljude sa vrlinama.

O Šta sa sobom uvek nosite, osim aparata?

-Rečenicu da pazim šta radim i šta pričam, da mi se ne bi i ostvarilo.

mari leone bralić

                    Dijana Dimitrovska

Vidi još: Legeneda sa štapom i mističnim šeširom

akademik arheolog beograd bioenergija cern cink dirigent disanje doktor filozof gitarista glumac glumica grbalj istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnost kvantna medicina modna kreatorka muzika muzičar naučnik Nikola Tesla pesnik pisac pluća poslanik pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka turci umetnost virusi zapisi pegave veštice zemun čovek

Tisa mirna  kao Lale, spaja Bečej s obe strane

Tisa mirna kao Lale, spaja Bečej s obe strane

Tisa mirna kao Lale, spaja Bečej s obe strane. Tako kažu Bečejci, i valja im verovati da je Tisa reka koja spaja. Nema sumnje da je tako, mada je baš ta mirna Tisa na skoro hiljaditom kilometru od svog izvora, od davnina razdvojila dve države i dva carstva, dva grada, dve oblasti i – dva mentaliteta. A onda, baš za inat Tisi, koja ih je razdvojila, Banaćani i Bačani kažu da ih je spojila.
Na jednoj obali koja se s proleća raširi kao Dunav, je Bačka, na drugoj Banat. U Bačkoj je Stari Bečej, u Banatu – Novi. Blizu su koliko da zabaciš udicu. Različiti koliko da se na drugoj obali upeca – drugi karakter.


– Bačani su prosvećeni, emotivni, sentimentalni, sve ono što je Balašević opevao u pesmi o Vasi Ladačkom – kaže (nekada) predsednik opštine Bečej Dušan Jovanović, iz DSS, za koga kažu da je kao i sve Lale, izrazito uviđajan prema drugima čije je poreklo različito, baš zbog toga što je vaspitan u staroj vojvođanskoj porodici. – A, Banaćani, opet, oni su mirni, tihi, povučeni. Sremci su, opet, preki, svadljivi. Brzo „povlače“ oštricu. A opet, svi smo mi slični. Mi smo Lale.

BROŠ
NAZIV su dobili slučajno, na brzinu. U vreme Austrougarske monarhije, kada je Marija Terezija delila titule vojvodstvima, desilo se da nije imala orden za Vojvođane. Snašla se odmah: skinula je broš u obliku lale koji je nosila i dala im. Tako su postali Lale.


Preko puta, u Novom Bečeju,( nekada ) predsednik opštine Miša Vrebalov, mlad, energičan čovek koji je prvo zaradio pare radeći po inostranstvu, pa onda ušao u politiku i to kao prvi i jedini predsednik opštine iz LDP stranke Čedomira Jovanovića razmišlja ovako:
– Ima istine, kada se bolje zagleda, vide se razlike između Banaćana i Bačana. Taj karakter odredila je istorija. Bečej je bio pod Austrougarima, Novi Bečej pod Turcima. Razlika je velika. Ne podilazim Mađarima, ali oni znaju šta je rad i disciplina. Mi smo, nekako, raspušteniji. A, opet, svi smo slični. Cela Vojvodina jedan je te isti narod koji je formirao svoj karakter gledajući u svemoćno nebo. Od neba je zavisilo hoće li preživeti. Od kiše koja je odlučivala kada će doneti život.
Sve, kažu, ima svoje korene. I poslovična „otvorena zatvorenost“ Vojvođana.
– Baš smo takvi zato što u prošlosti, kada su razni narodi prolazili ovim prostorom, pitomi vojvođanski čovek nije znao ko ide. Morao je da bude oprezan – veli Dušan Jovanović. – Ovde nas ima 27 naroda i narodnosti, uvek smo se time ponosili, ali su nekada ovim vojvođanskim prostorima jezdile razne vojske i razne ćudi što je teralo meštane da se povlače u kuće i u sebe.

KORENI
KORENI su, krojeći karakter, oblikovali i poslovičnu nesnalažljivost koja je, kako tvrde ovde, oštetila Vojvođane:
– Nekako je taj vojvođanski čovek nesnalažljiv za biznis i lov u mutnom, za trgovinu posebno-primećuje Vrebalov. – Ako ste primetili, mahom ljudi sa strane nose ovde glavni biznis. Počelo je u prošlosti: dođu iz Srbije, donesu telad, prodaju je za kukuruz, pa kukuruz nose u Srbiju i tako naprave biznis i zarade pare. Lale nisu tome vični. Ono što danas zovu tajkunima nije izraslo na našim prostorima. Svi su oni došli sa strane.
I onaj stih iz pesme „al` se nekad dobro jelo“ koji samo nabrajanjem zasiti čoveka, ima svoje korene. Masnu hranu, slaninu i čvarke, slasne pite, makovnjače i fruštuci na tri sata – nametnula je potreba.
– Za Vojvođane se vezuje jaka hrana, kao da su oni to hteli iz proždrljivosti, a u stvari morali su da jedu masno i jako, jer je harala tuberkuloza. Kosila je slabe. Lale su jele slaninu, pobedile tuberkulozu i živele po 80 godina – ponosno objašnjava Jovanović.
Koliko su Bačani i Banaćani različiti – toliko su slični. Njihova ljubav je Tisa i Bečej, i ravnica. Tisa sa odrazima dva grada, levim i desnim, Novim i Starim Bečejom, za jedne i za druge sveta je reka. Vrebalov je pustio da poetika govori:
– Tisa, ja i mi, redosled nije bitan: jedno je isto. Mi se volimo. Od Karpata, Ukrajine, Rumunije, Slovačke, Mađarske, pa do nas, pa uz nas, pa kroz nas. Ona je samo naša, bez obzira na one pre nas.

OSTAVŠTINA
U OBA Bečeja ima šta da se vidi. Arhitektura, kultura istorija dale su pečat varošima. Turizam ima utabani put i jake, dobro organizovane turističke organizacije. U Starom – pravoslavna crkva Svetog Georgija, možda najlepša u Vojvodini čije je ikone radio Uroš Predić. Katolička crkva i u njoj veličanstvena slika „Uspenje Bogorodice“, koju je oslikao Mor Tana. Pa gradska kuća zadužbina Eufemije Jović, pa kuća Bogdana Dunđerskog, pa njegov zamak u kome je sada hotel „Fantast“ i ergela trkačkih konja, pa salaši, vetrenjače.
Novi Bečej ima staru pravoslavnu crkvu, ima Biserno ostrvo sa jedinstvenom vinovom lozom „krokan“, Romansku crkvu Arača, dvorac „Sokolac“ porodice Dunđerski, doduše, oronuo i zapušten.

IKONOSTAS
IKONOSTAS u bečejskoj crkvi Predić je radio pet godina. Kada ga je završio, vladika nije hteo da ga osvešta. Naljutilo ga je što je veliki slikar svecima davao likove savremenika. Tako je na liku Svetog Dimitrija glava Branka Radičevića, na Svetom Đorđu muva na licu, a sveci nemaju kanonske oreole.

Dijana Dimitrovska

Večernje novosti

Vidi još: Godine koje su otele očeve

akademik arheolog beograd bioenergija cern cink dirigent disanje doktor filozof gitarista glumac glumica grbalj istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnost kvantna medicina modna kreatorka muzika muzičar naučnik Nikola Tesla pesnik pisac pluća poslanik pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka turci umetnost virusi zapisi pegave veštice zemun čovek

Petar Božović, legenda sa štapom i mističnim šeširom

Petar Božović, legenda sa štapom i mističnim šeširom

Petar Božović,  živa je legenda sa štapom i mističnim šeširom u koji staje sve što glumac ima. Odatle izvlači i Dobričin prsten, i Nušićevu nagradu za životnu delo, i  Zlatni pečat, i  nagradu ‘Pavle Vuisić’, statuetu Ćuran i niz većih i manjih priznanja. I najnoviju ulogu u kojoj ne izgovara tekst-što sanja svaki glumac. I dve diskushernije, i  dva nova kolena, i bajpas, i bol u ramenu. I ljuta i blaža pića. I razne zgode i nezgode u deset knjiga da stanu. I sećanje na prvu suprugu, preminulu glumicu Marinu Koljubajevu sa kojom ima sina. I unuku Anđeliju. I nežnost za svoju drugu suprugu Snežanu. Sve je u tom mističnom šeširu koji stavlja i odlaže u nekom samo njemu znanom ritmu.

U tom šeširu koji nije uvek isti, ima mnogo zdravog humora kojim Petar Božović “oblači” svoj svet.

-Bez humora samo skreneš. Odlepiš –kaže u razgovoru za portal oblakbeli.com.- Humor je najviša inteligencija. Njime sve kažeš. I kritiku i pohvalu. Možeš i da ubiješ i da u nebo uzneseš.

O Da li ima neke cake u tako dugom i kvalitetnom trajanju?

-Nema cake. Caka ne postoji u nečemu što dugo traje.  Cake su za folirante. Za  današnje vreme  u kome  ne radiš a imaš. Tu se uspeva pomoću caka. Malo ovo, malo ono i hop, direktor si, šef, čudo!

 Trajati u glumi je prosto ljubav, voliš nešto, imaš talenta i radiš, uporno radiš.

petar božović

O Da li je talenta obavezan za dugo trajanje?

–  Talenat je jedna vrsta  dara od Boga koji te tera da služiš narodu. Svako ko ima talenta na neki način služi ljudima.

O Šta znači ta „ zlatna sredina“ za koju nas toliko savetuju?

– Ima onih ljudi koji prođu kroz život i ništa ih ne dotakne. Kao dete sam slušao da žene, vraćajući se sa sahrane, klimaju glavom i govore:  Bože, što li su mu život davao. Nisam tada razumeo šta to znači. Sada razumem. Taj neko ne padne, ne ustane, ne odere kolena,  ne ispeče se, ne bude ranjen, povređen, niti je  digao glas, niti je plakao, nit se smejao …ništa! Uzaludno rođen!

O Da li se čovek vremenom postane pametniji?

-Ta vrsta opamećivanja postoji ali bih ga više nazvao gorkim iskustvom. Jer, šta je čovekov život nego htenje i  kretanje ka Bogu. A Bog stvara razne prepreke. U Bibliji znamo za iskušenja. Savlađujući ta iskušenja čovek se oljuđuje.

O Da li ste primetili da su današnji glumci narcisoidniji i i nadobudniji u odnosu na vaše generacije kada su glumci bili mnogo popularniji?

-Jesam. Ali danas je sve  nadobudnije. Danas je sve u u nekoj pomami za srećom i ostavrivanjem nečega što nazivaju srećom. Pogledajte reklame, TV, možete da budete lepi mršavi debeli mladi, šta god hoćete možete biti. Iz muškog u žensko, iz ženskog u muško, u isto vreme i jedno i drgo… Čovek misli da je savladao prirodu, onda čak zamisli da je Boga uhvatio za bradu, pa se izjednačio maltene sa njim!  Što kaže Nikolaj Velimirović, Bog se trudi da izvuče ljude iz njihovog blata i da ih primakne sebi, a ljudi se trude da privuku Boga na nivo svoje stvarnosti. Smisao besmisla danas je bogatstvo. Samo imati, imati, imati.

O Da li verujete u kazne ovih što lažu, obećavaju razne kule i gradove?

-Verujem. Gledam i ne mogu verovati. Premijerka izađe i kaže „ mi smo se sastali“,“mi smo se dogvorili“,“mi smo rešili“, Ponaša se prema nama kao prema dripcima. Kao da mi ne znamo u kakvoj Srbiji živimo, od čega i kako. Uzimaju nam  književnost,  ćirilicu, istoriju, veru, reke, vazduh, vodu…

O Da li vam je čudno bilo kako je to srpski seljak prihvatio LGBT premijerku?

-Lako je prihvatio zato što je srpski seljak uništen. Uništen! Kao što kaže jedna veliki pesnik, koga takođe danas  proteruju, „ Kad glavu razdrobiš tijelu,u mučenju izdišu členovi“.

To govori jedan pisac koga više ne vole. Ni Srbi ni Crnogorci. Niko ga ne sluša. Uništavanje našeg seljaka  vuče korene. Nije od juče.

O Hoće li nas dotući globalizacija?

-Ova globalizacije je robovlasnički sistem po plaštom demokratije u kojoj su velike sile-velike siledžije, ništa drugo.

O Kako smanjiti uticaj materijalizma?

 -Početi od glave. Šta je „demokratski“ izabrana  skupština prvo uradila. Sastali se, namrštili se, vele mi smo nezadovoljni, male nam plate. Ovi pitaju, dobro, koliko ćete? Sto posto, vele. Svi su se složitili. A narod nije mrdunuo repom.  A trebalo da uzme motke i kaže, marš napolje, stoko jedna.

O Da li vam se čini da glumci i nisu dali svoj doprinos u pokušajima da se društvo  promeni?

-Neki jesu, ali pogrešno. Uhvate se za opoziciju a ta naša opozicija to je živo blato. Pokazala je pravo lice. Nisu hteli da se dogovore da zajedno  naprave listu. Ne! Svako je već planrao sebe na nekom zamišljenom mestu. Video je svoje kabinete, sekretarice, vozače. Gadi mi se. A svi zajedno, raspravljaju samo o parama. Vi ste ukrali. Ne, vi ste ukrali! A vi ste krali pre nas. Demokratski se pljuju oko krađa. Pa, hapsi ako imaš dokaze! Ne preko novina i televizija da prozivaš. Ima zaduženih ljudi plaćenika koji sede po tim televizjama, pa su  se toliko osilili da  počinju da citiraju sami sebe. Kako sam, veli,  rekao u predhodnoj emisiji. Bože, Bože…kao da ga je neko slušao.

O Kakva vam je mladost bila?

-Mladost…Ja se ne sećam mladosti više. Toliko je davno bila. Ha ha ha. Idem ja tako sa mojom Snežom, sretne me jedna žena, pita kako mi je zdravlje, ja odgovorim. Kad ode, pita me žena: Koja ti je ovo babuskera? Ja kažem, ta babuskera mi je školska drugarica. Izgubi se čovek u tolikom vremenskom postranstvu, u tom beskraju života koji je tako lep.

O Šta je najvažnije u životu?

-Ići ka Bogu. Postoji samo jedan način.  U putu ka Bogu ne postoji  maksima „cilj opravdana sredstvo“. To je slučaj u ratovima i neljudskim pojavama, u verama koje ne mogu da se za svoja nedela iskupe, kao što je poznat slučaj inuglencije u kataločkoj crkvi. A vidim i kod nas su počeli da indulgiraju  razne tajkune prevarante. Nema veze, napravi ti  crkvu, pa će ti Bog oprostiti. Neće Bog. Oni će oprostiti. Mutna je sitacija za pojedinca, ovca ne zna ko mu je pastir. Onaj na nebu ili na vrhu države.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Sopran koji živi stotine života

akademik arheolog beograd bioenergija cern cink dirigent disanje doktor filozof gitarista glumac glumica grbalj istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnost kvantna medicina modna kreatorka muzika muzičar naučnik Nikola Tesla pesnik pisac pluća poslanik pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka turci umetnost virusi zapisi pegave veštice zemun čovek